Slobodan Antonić: Deklaracija SDA je plan za ukidanje Republike Srpske

Građanskom“ Beogradu bolje bi bilo da, umesto što kao papagaj ponavlja propagandne fantazije bošnjačkog šovinizma, pomogne „građanskom“ Sarajevu da shvati da Srbi i Hrvati mogu bez BiH 

Slobodan Antonić (Foto: Sonja Rakočević)

Nisam mislio da pišem o Deklaraciji SDA, jer je o njoj na portalu Sve o Srpskoj dovoljno tog rečeno. Ali, posle čitanja uvodnika u listu Danas „Ljubav na seoski način“, štampanog na naslovnoj strani, promenio sam odluku.

Svašta se u poslednje vreme može naći na prvoj stranici ovog dnevnika – od toga da se Kosovo naziva „nekadašnja južna srpska pokrajina“ (naslovnica), do toga da se o Srbiji govori kao o „Srbistanu“ (naslovnica). „Taj list je tvrđava autošovinizma“, kaže Ćirjaković, ne sasvim bez razloga.

Ali uvodnik „Ljubav na seoski način“ kao da pomera granice propagande protiv Srpske. U članku se, naime, kritikuje poslednji beogradski sastanak Vučića i Dodika (s tim da ovog drugog autorka predstavlja kao „predsedavajući Predsedništva BiH“?!). Dodikovo upozorenje da, ako Bošnjaci zaista krenu da sprovode Deklaraciju SDA, mogu se očekivati različiti raspleti krize u BiH – uključiv i moguće prisajedinjenje Srpske Srbiji, kao kompenzaciju za KiM južno od Ibra – autorka je ismejala služeći se kao metaforom TV serijom „Ljubav na seoski način“.

Komentatorka je, naime, povezala Dodika s junakom ove TV serije, Miloradom (igra ga Dragan Zarić) koji, kaže autorka, „pruža otpor `trgovini s živi ljudi`“, odnosno neće da se oženi kako od njega traži otac (valjda za BiH?), već želi da uzme devojku „po srcu“ (tj. Srbiju). Komentatorka, zatim, u svoj tekst ubacuje i izvesnog „ludog Milojka“ iz iste serije – jedino što ne kaže, kao za Dodika, ko bi to od političara bio (mada čitalac može da pretpostavi na kog smera – ha-ha, vrh humorbravo za hrabrost…).

Onda se autorka uozbiljuje i kreće da drži lekciju kako, možete misliti, „zvaničnik jedne strane države usred Beograda ne može da prekraja ustavne granice Srbije, u kojima je ona međunarodno priznata“.

Sav sam se naježio.

Da Danas poštuje „ustavne granice Srbije“? Da Kosovo više nije „nekadašnja južna srpska pokrajina“? Da je ono sada „međunarodno priznat“ deo Srbije? A dovodi ga u pitanje „zvaničnik jedne strane države“!?

Nešto se ne sećam da je Danas tako pisao posle posete Makrona, Bajdena, ili koga već od onih atlantista koji su nam, usred Beograda, držali lekcije o Srbiji i „Kosovu“ kao o dve susedne države. Ali eto, doživeli smo i to da Danas brani Srbiju od – Mileta Dodika.

Na kraju uvodnika, autorka se opet vraća na junake TV serije o srpskim seljacima, pitajući se da li je Dodikovo upozorenje „zapravo željeni Vučićev kompromis“, odnosno „da li Dodik govori ono što AV misli“, uz poslednju rečenicu da „mnogi u familiji imaju ponekog `ludog Milojka`“ (ha-ha, kako hrabro, LoL!).

Šta nije u redu s ovim uvodnikom?

Gotovo sve je pogrešno.

Najpre, to što je jedan ovako očajno napisan (da ne kažem glup) tekst štampan na prvoj stranici novina koje imaju ambiciju da budu ozbiljne. Time mu je dat status redakcijskog komentara, a očigledno da ga je pisala osoba koja je u toj meri neobaveštena da ne zna čak ni to da Dodik već puna tri meseca nije predsedavajući BiH.

Pitam se da li je ovaj tekst čitao iko u redakciji pre nego što je pušten na prvu stranu? Da li je moguće da se ni u redakciji lista Danas ne zna ko je sada na mestu predsedavajućeg u BiH? A kamo li nešto drugo.

Recimo, pitam se da li redakcija zna šta piše u Deklaraciji SDA? Jer da zna, možda ipak ne bi pustila na naslovnicu baš ovakav tekst. Da ne pominjem da o tome šta piše u Deklaraciji nisu dobili priliku da saznaju ni čitaoci lista Danas.

Istina, u rubrici „Svet“, objavljena je, par dana pre, agencijska vest pod naslovom „Deklaracija SDA: Cilj uspostavljanje Republike BiH“. Ispod ovog nevinog naslova stoji, takođe, naoko bezazlena rečenica da je „dugoročni cilj SDA uspostavljanje Republike BiH, koja bi imala tri nivoa vlasti – državni, lokalni i regionalni“.

Prosečni čitalac iz ovako prezentovane vesti teško da može da razume zašto Deklaracija izaziva ogorčenje Srba i Hrvata u BiH. No, ako ste dali takvu vest, pogotovo ukoliko kao novine držite do sebe i svojih čitalaca, to ste onda ipak morali da objasnite u posebnoj analizi.

No, Danas na tu temu nije objavio nikakav komentar, da bi onda, na prvoj strani, pljusnuo uvodnik u kome je uzbunjivač izvrgnut ruglu zbog duvanja u zviždaljku! Uzbunjivač je, tako, izložen ismevanju, a da prethodno čitaocima uopšte nije objašnjeno zašto je Deklaracija SDA užasnula Srbe i Hrvate u BiH – pa je čak i američka ambasada u Sarajevu morala da se od nje ogradi? Jer, reč je, zapravo, o deklaraciji o ukidanju republike Srpske i o ubrzanoj asimilaciji Srba i Hrvata u BiH.

U Deklaraciji se, naime, iznosi vizija unitarne BiH, bez entiteta i kantona (ovde, str. 5). U njoj vlast aktuelne (etničke) većine radi na „afirmaciji bosanskohercegovačkog identiteta“, kao i „državnog bosanskohercegovačkog patriotizma“ (?), ali tako da je „afirmacija bošnjaštva, kao etničke odrednice najbrojnijeg naroda u BiH, preduvjet razvoja bosanskohercegovačkog identiteta“ (str. 8).

Takođe se od države traži da „osigura upotrebu i promoviranje bosanskog jezika u obrazovnim institucijama, medijima i javnom životu“ (8), pri čemu se insistira na „jedinstvenom obrazovnom sistemu“ (11) i „obnavljanju bosanskohercegovačkog kulturnog bića“ – štagod to da znači (11).

Isto tako, tri puta se u Deklaraciji zahteva „zakonska zabrana negiranja genocida“ (str. 2; 4; 12), ali pri tome se misli isključivo na „genocid nad Bošnjacima“ (11), tačnije na „genocid u Srebrenici“ (12). Povrh svega, insistira se na progonu ratnih zločinaca „sve dok i posljednji ne bude izveden pred lice pravde“ (3), ali se na istom mestu kritikuju „aktivnosti bh. pravosuđa koje konstruira (?) optužnice protiv branilaca BiH“ (3). Dakle, hoćemo gonjenje ratnih zločinaca „do poslednjeg“, ali samo ako su to Srbi ili Hrvati, pošto – nema gonjenja naših gazija i zlatnih ljiljana.

Zahteva se, takođe, „povratak izbjeglih i raseljenih osoba“, no Deklaracija pominje jedino pomoć države prilikom povratka izbeglih Bošnjaka „u RS, kao i u kantone gdje su Bošnjaci u manjini“ (9). Od Srpske se traži da, pre no što bude ukinuta, mora da primi onoliko islamskih migranata koliko i Federacija (14); i tako dalje, i tako dalje…

Zbog ovakve „Deklaracije“ Srbi u BiH su se s pravom uznemirili, a pojedini analitičari su je čak ocenili i kao oblik objave rata Srbima. Jer, doista, kako neko misli da ukine Republiku Srpsku bez rata?

Morala je, kako rekosmo, da se oglasi i američka ambasada u BiH, upozorenjem da Deklaracija „dodatno podstiče političke tenzije“, „podriva stabilnost“ i „plaši investitore“. „U potpunosti podržavamo BiH s dva entiteta i tri konstitutivna naroda“, naglasili su Amerikanci – ne bi li smirili bh. Srbe i Hrvate.

Ali, da li je išta od toga objašnjeno čitaocima lista Danas, pre nego što su se susreli s komentarom „Ljubav na seoski način“? Ne. A onda je usledio taj, „duhoviti“ komentar u kome je čitava stvar svedena na seljačka posla, odnosno na „ludog Milojka“ i na „trgovinu s živi ljudi“?

Ako to nije manipulacija s čitaocima onda stvarno ne znam kako bi se drugačije to moglo nazvati.

Kao što je čista manipulacija i vest B92, čiji je naslov „Istraga smrti Davida Dragičevića otkrila: Osam policajaca umešano u otmicu i ubistvo?“, a podnaslov „Pripadnici policijskog tima u istrazi stradanja Davida Dragičevića identifikovali su čak osam svojih kolega odgovornih za otmicu, brutalno mučenje i ubistvo“.

Površniji čitalac u tekstu, ispod ovih optužbi, neće primetiti da nije reč ni o kakvim rezultatima istrage, već o prostim spekulacijama koje je u sarajevskom Oslobođenju izneo jedan od aktivista grupe „Pravda za Davida“, Borislav Radovanović.

Borislav Radovanović

On je plasirao ničim potkrepljenu tvrdnju da je u zaveru oko ubistva umešano, pazite sad: „dvadesetak pripadnika MUP RS, uključujući ministra, direktora policije, najmanje tri načelnika uprava, više načelnika, komandira i nižih rukovodilaca“!

Ali, u vesti B92 izvor je predstavljen ovako: „piše Oslobođenje, u tekstu čiji je autor Borislav Radovanović“. Čitalac, dakle, stiče utisak da je Radovanović novinar Oslobođenja, te da je uobičajenim istraživačkim postupkom proverio i potkrepio svoje tvrdnje (inače mu redakcija, valjda, ne bi pustila tekst).

Kad ono – niti je u pitanju novinar, niti rezultati istrage, već jedna od teorija zavere. A ona je, za B92, odjednom, sama po sebi postala kredibilna i plauziblina za dalje prenošenje.

Da bi se onda, podstaknuti ovom „vešću“ B92, beogradska „Druga Srbija“ podigla na noge. Tako smo dobili, recimo, objavu Vesne Pešić koja glasi: „Kad sam pročitala da je gotovo celokupna policija RS učestvovala u ubistvu onog mladića Davida, nemoj RS ni da pomišljaš da se ujedinjuješ sa Srbijom. Samo nam fali vaš genocid i ubijanje nevinih mladića za koje ste eksperti. Thanks, but NO“.

Na ovaj Pešićkin iskaz nadovezao se Goran Dojčinović rečima: „Ne treba nam šumska republika, ali nikako, nek se oni fino integrišu u Sarajevo i BiH đe prirodno pripadaju“. A Pešićka mu je na to odgovorila: „Tako je, vekovima su živeli u Bosni, neka tako i ostane“.

U daljem dopisivanju, Pešićka je takođe ustvrdila da je „RS ratni plen“ i ponovila da „mi živimo u Srbiji, a vi u BiH, i tu nema nikakvih problema, tako i da ostane“.

Već sam pisao o „beogradskim građanistima kao korisnim idiotima bošnjačkog šovinizma“ – mada se sve više pitam ko je tu samo neobavešten (da ne kažem glup) i instrumentalizovan, a ko sastavni deo kolonijalne, ili pak neke druge, tuđe, propagandne mašinerije.

Zapravo, idiotske objave i napisi drugosrbijanaca prestaju da budu smešne kada postanemo svesni njihovih stvarnih posledica. Zataškavanje pravog karaktera Deklaracije SDA u srpskom javnom mnenju, nije ništa drugo do anestetiziranje naroda, kako ne bi na vreme uočio realnu opasnost po svoju egzistenciju. Jer, „bosanski unitarizam“ jedan je od najpogubnijih oblika bošnjačkog šovinizma, čiji je cilj proterivanje i asimilacija svih Srba zapadno od Drine.

„Građanskom“ Beogradu bolje bi bilo da, umesto što prenosi i kao papagaj ponavlja propagandne fantazije bošnjačkog šovinizma, pomogne „građanskom“ Sarajevu da shvati da Srbi i Hrvati mogu bez BiH – zbog čega samo od Bošnjaka zavisi budućnost Bosne i Hercegovine.

A svaki pokušaj da se Srbima u BiH uskrate njihova prava završiće, zbilja, kao u onoj Karajlićevoj: „Pao je u blato i osjetio cijev, vidio je facu bradatu i drsku, vidio je smrt i čuo je riječi: Dobrodošli u Republiku Srpsku!

Naslov i oprema: Stanje stvari

(Sve o Srpskoj, 26. 9. 2019)