Saša Nedeljković: Guslari i Sokoli

U pripremi borbe za oslobođenje i ujedinjenje, srpski sokoli negovali su patriotske tradicije zajedno sa guslarima. Prvi veliki slet pobratima i sokola održan je u Bosanskoj Gradišci na Vidovdan 1911. Povorka od 600 disciplinovanih pobratima išla je sa sokolskom muzikom na čelu. Slet je privukao velike mase naroda, ne samo iz bosansko-gradiškog sreza, nego i iz srezova susedne Slavonije. Na sletu je prisustvovao starešina dr Vojislav Besarović iz sokolske župe Sarajevo. Kao gosti, bili su prisutni Živojin Dačić ispred Narodne Odbrane, dr Miloš Popović ispred Saveza Trezvenosti, guslar Petar Perunović, dr Andrija Štampar, ispred antialkoholnih društava iz Hrvatske i Slavonije i veliki broj intelektualaca i studentske omladine iz Bosne i susedne Slavonije.(1)

Ono što nije moglo biti rečeno, rekao je guslar Perunović u narodnoj pesmi. Pesmu o starcu Vujadinu slušalo je nekoliko hiljada ljudi u grobnoj tišini.(2) U Prvom svetskom ratu guslar Perunović je obilazio srpske iseljenike u Americi. Na čelu sa članovima sokolskih društava iseljenici su kao dobrovoljci odlazili na Solunski front.

Posle Prvog svetskog rata Savez Sokola nastavio je da neguje patriotske tradicije zajedno sa guslarima. „Srpsko Kolo” iz Alipašina Mosta kod Sarajeva, organizovalo je guslarske utakmice u međuratnom periodu. Priredilo je 29. septembra 1929. u Alipašinom Mostu utakmicu na kojoj je od guslara koji su se javili trebalo izabrati 12 najboljih, i to 8 odraslih, dvoje iz podmladka i dvoje dece ispod 15 godina, za takmičenje u Skoplju. Za prvu nagradu nisu se mogli takmičiti raniji pobednici Ušćumlić i Radak.(3)

„Srpsko Kolo” iz Alipašina Mosta priredilo je Akademiju narodnih guslara pevača (guslarsku utakmicu) 6. oktobra 1929, u Sokolskom domu u Skoplju. Domaćin utakmice bila je Narodna Odbrana. Predsednik Narodne Odbrane G.M.Ristić otvorio je utakmicu, a zatim je govorio Manojlo Bošković, predsednik „Srpskog Kola”, iznevši istoriju društva i njegov cilj. Posle njegovog govora počela je utakmica. Prvi je gudio Trajko Šabić, gimnazijalac iz Nerodimlja na Kosovu. Uz gusle otpevao je pesmu „Smrt majke Jugovića”. Pozdravljen je burnim aplauzom. Posle njega gudio je Marko Asović sa Cetinja. Pevao je novu pesmu „Ultimatum”. Zatim je gudio Novak Inić, težak iz Bileća u Hercegovini „Boj na Vučjem Dolu”. I njega su slušaoci burno pozdravili. Svetislav Aćimović, guslar iz Trstenika, gudio je „Malog Radojicu”. Slušaoci su burno aplaudirali. Nikola Kojić iz Rogatice gudio je i pevao „Sakupljanje Dobrovoljaca”. Za njim je gudio Osman Lindze iz Stoca o „Boju na Kajmakčalanu”. Relja Mrkalja iz Sarajeva pevao je „Malog Radojicu”. Aleksa Radošević iz Prijedora, pevao je „Jetrvice Adamsko Koleno”. Borisav Ristić iz Rogatice, gudeo je pesmu „Slijepac Grgur”. Vuksan Nikolić iz Skoplja, gudeo je i pevao „Vuksan od Rovina”. Posle takmičenja guslara bilo je takmičenje omladinaca od 15 do 20 godina. Dušan Dobričanin, student iz Prištine, pevao je „Pogibija oko devojke”. Milojko Veljović iz Sarajeva, gudeo je „Kosovka Devojka”. Drag. Stanojević iz Trstenika, „Grujica Paša Zagorski”. Stojan Šujanović iz Prištine, „Uroš i Mrnjačevići”. Vaso Vitković iz Sarajeva, „Smrt Ferdinanda”. Mladi guslar Vojislav Radosavljević izjavio je da se ne takmiči, već da hoće da dokaže da će biti još Srpčića, koji će uzeti gusle iz dedinih ruku. Otpevao je pesmu „Narodne Gusle” i bio frenetično pozdravljen.

Profesor Pera Slijepčević saopštio je imena nagrađenih. Prvu nagradu od 4.000 dinara dobio je Novak Inić iz Bileća; drugu Relja Mrkalja iz Sarajeva; treću Aleksa Radošević iz Prijedora i četvrtu Marko Asović sa Cetinja. Od podmladka prvu nagradu dobio je Dušan Dobričanin iz Prištine i Vojislav Radosavljević iz Sarajeva. Istog dana priređena je Akademija nagrađenih guslara i tom prilikom podeljene su nagrade. Uredništvo „Srpskog Kosova” poklonilo je svim guslarima po jedan ukoričen komplet časopisa „Srpsko Kosovo”, kao uspomenu na njihovu utakmicu u Skoplju. Sutradan svi guslari otputovali su na Kosovo.(4)

Pre svoje smrti Jevrem Ušćumlić je smatran za najboljeg guslara Jugoslavije. Ilija Vuković iz Hercegovine kao odabrani guslar putovao je po Jugoslaviji, i u narodu a naročito među vojničkom i školskom omladinom držao predavanja i guslarske časove. Na obali reke Bosuta nalazi se grob guslara Filipa Višnjića. Višnjiću je svake godine na 3. dan Uskrsa držan pomen. Inicijativom guslara Vukovića održan je Višnjiću jedan svečan pomen 1930, kome je pored školske omladine prisustvovalo preko 1.000 meštana.

Guslari (1)

Vuković je položio venac na grob. Na traci venca pisalo je: „U znak slave priznanja i zahvalnosti posmrtnom guslaru Višnjiću. Vuković iz Hercegovine, narodni guslar.” Pomen je održao prota Zmajanović, a zatim je govorio guslar Vuković. U svom govoru on je između ostalog istakao: „Došao sam iz junačke kršne Hercegovine da ti se poklonim i da ti priložim venac slave koji će ti reći da nema onog teškog stanja kad si ti u tvojim pohabanim guslima krijući od Turaka nosio pismo Hadži-Đeri i Hadži-Ruvimu: Ispunila se ona tvoja želja što si ti preko tužnih zvukova tvojih gusala nagoveštavao našemu narodu koga si ti bodrio i decenijama hrabrio. Došao sam da ti kažem da ima još unučadi koji su uzeli gusle iz dedovih krila i koji će umeti da ih i dalje čuvaju kao našu svetinju i najveću Relikviju, …. Digao se iz grobnice Dušan Silni i pokazao nam svoje stare granice koje smo mi i naši preci povratili, Osvećeno je Kosovo, i tamo su naše gusle zagudele na grobu Muratovu i na mestu gde je pao car Lazar … Počivaj druže i neka ti je vječna slava, bujno cveta naša država slaviće te gusle i gudalo dok god bude sunce uzgrijalo.“ Govor je izazvao kod prisutnih burni aplauz. Potom je guslao i pevao. Bio je to prvi venac koji je položio guslar i koji je trebao da bude čuvan u crkvi.(5)

Uoči sabora sokolskih četa u Mostaru priređeno je takmičenje guslara sa teritorije župe Mostar 14. decembra 1935. u prostorijama Srpskog doma. Za takmičenje je bilo veliko interesovanje među saborskim delegatima četa. Odlukom žirija prvi je bio guslar Veljko Vreča iz Huma, drugi Osman Lindze iz Domanovića a treći Perko Mrkajić iz Bradine.(6)

Prvi sabor sokolskih četa župe Mostar održan je u Mostaru 15. decembra 1935. u dvorani pevačkog društva “Hrvoje”. Na saboru su učestvovali delegati iz 162 čete i 22 društva župe Mostar, delegati Saveza SKJ i delegat Saveza bugarskih Junaka. Zatim delegati iz ostalih sokolskih župa, ukupno oko 500 prisutnih. Delegati četa i društava župe Mostar, sa svojim zastavama i uz muziku čete Orašac došli su na sabor u povorci koju je predvodio starešina župe Čeda Milić i članovi župske uprave. Saboru su prisustvovali mostarski episkop dr. Tihon, predstavnici Senata dr. Uroš Krulj i Atanasije Šola i Narodne skupštine, zastupnici Primorske i Zetske banovine, predstavnici korporacija i nacionalnih ustanova. Bili su predsednik mostarske opštine Đorđe Labalo, predstavnik glavnog i mesnog odbora Jadranske straže dr.Božidar Božić, predstavnici Centralnog higijenskog zavoda iz Beograda i Jugoslovenskog društva za očuvanje narodnog zdravlja dr. Voja Kujundžić i dr. Ivanić, predsednik sarajevske “Prosvjete” i starešina Sokolske župe Sarajevo dr. Voja Besarović, predstavnik studentske radne čete iz Zagreba i u ime dr. Laze Popovića Veljko Kuprešanin, narodni izaslanici sa teritorija mostarske župe, dr. Grđić, predstavnici Narodne odbrane i drugih udruženja. Savez Sokola zastupao je zamenik starešine dr. Oton Gavrančić, savezni načelnik Pihler i referent za sokolske čete Đura Brzaković. Velika dvorana društva “Hrvoje” sa galerijom bila je prepuna. Do ulaza u dvoranu bile su svrstane četne i društvene zastave župe Mostar sa zastavom župe i društva Mostar i starom ustaničkom nevesinjskom zastavom. Pozornica bila je ukrašena ćilimima. Na početku rada sabora muzika čete Orašac svirala je himnu. Sabor je otvorio Čedo Milić. Guslar Osman Lizdo otpevao je uz gusle pesmu koja je veličala sokolski rad: “Otkad Sokol primi naše selo postade nam zdravo i veselo.”(7)

MRKAJIC3

Posle sabora formirana je pred domom “Hrvoja” povorka koja je prošla gradom i zaustavila se pred Oficirskim domom. Povorku je predvodio župski načelnik Petar Čolić, a učestvovale su vojna muzika i muzika sokolske čete Orašac, brojna sokolska konjica i veliko mnoštvo građana. U Oficirskom domu je za sve učesnike priređen narodni ručak. Na pozornici je svirala muzika sokolske čete Orašac. Guslar Perun Perunović otpevao je nekoliko ulomaka iz svojih narodnih pesama, počinjući svoju pesmu sa : “U slavu Boga, otadžbine i i sokolske slave – nek odjeknu gusle javorove”. U domu “Hrvoja” održana je svečana akademija. Pre početka programa prosvetar župe Mile Dokić objavio je rezultate sa guslarske utakmice i guslarima pobednicima uručio poklone župe u knjigama i narodnim pesmama. Tada je guslar Petar Mrkajić otpevao jednu narodnu pesmu. Akademija je počela “Sokolskom molitvom” od Vidošića, koju je pevalo Srpsko pevačko društvo “Gusle”. Zatim je tamburaški zbor četa Tasovčići i Višići svirao “Sokolski marš”. Posle toga sledio je pozdravni govor Petra Klaića, starešine čete Popovići, koji je istakao rad sokolstva na prosvetnom podizanju sela, a što se moglo videti na samoj akademiji koju su izvodili isključivo sokoli-seljaci. Guslar Perun Perunović otpevao je nekoliko ulomaka iz narodnih pesama, zatim je muzika četa Orašac i Zaton izvela odlomak iz Zajčeve opere “Nikola Šubić Zrinjski”, članovi čete Kamenmost “Dva brata” od Preradovića, tamburaški zbor četa Tasovčići i Višići svirao “venac narodnih pesama”, jedan član čete Klobuk deklamovao “Oj Ilirijo!” i sokolski pevački zbor četa Zaton, Orašac, Mokošica i Donja Župa “Venac dalmatinsko-dubrovačkih pesama” od N. Palčoka. Nakon odmora jedan član čete Studenci recitovao je Šantićevu pesmu “Ostajte ovdje”. Tamburaški zbor čete Mulji izveo je s pevanjem narodne pesme, a sokolski pevački zbor četa Orašac, Zaton, Mokošica i Donja Župa nekoliko pesama dubrovačkih i sremskih.

Članovi čete Lastva izveli su scenu prema Višnjićevoj “Početak bune na dahije”, članovi četa Bijelo Polje i Tasovčići izveli su scene tri prizora iz “Gorskog vijenca” “Dolazak vojvode Draška iz Mletaka”, “Badnje veče” i “Džeferdar Vuka Mandušića”. Po piscu članka u „Sokolskom glasniku“ scene su izvedene majstorski. Akademija je završena sa “Hej Sloveni” koju je pevao hor Srpskog pevačkog društva “Gusle”. (8) U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije juna 1936. Na Vidovdan 28. juna 1936. održana su takmičenja sokolskih muzika, tamburaških i pevačkih horova i guslara. (9) U Blatu na Korčuli održan je 12 i 13. decembra 1936. II sokolski sabor svih jedinica sa ostrva Korčule. Bio je prisutan starešina župe Mostar Čeda Milić, sa Radovanom Čarovićem, starešinom čete Stepen, prvakom u guslanju na utakmicama župe Mostar. Na saboru Radovan Čarović, župski izaslanik i guslar, odgudio je na guslama pozdrav kralju.(10)

Guslari su pevali u sokolskim domovima, ili u prigodnim prostorijama. U velikoj sali Sokolskog doma (Sponza) u Dubrovniku održao je 1937. guslar Ilija Vuković guslarsko veče. Uz kratko predavanje na programu bile su: pesma o smrti kralja Aleksandra, te guslarske improvizacije: pozdrav sokolima, zatim šaljive narodne doskočice. Pevanje guslara Vukovića snimano je na gramofonske ploče, zatim dva puta za film, a učestvovao je u filmu „Legenda Oplenca”.(11)

Najbolji guslari, članovi sokola, obilazili su sokolska društva i uz gusle pevali. Posetio je Sokolsku župu Beograd, njena društva i čete. Po svom ličnom zavetu u Petrovoj petoletci guslar Perko Mrkaić iz župe Mostar je obilazio sve župe, društva i čete u Jugoslaviji. Zavetovao se da će sa svojim guslama propagirati Sokolsku Petrovu petoletnicu i sokolski rad. Na guslarskim časovima i poselima širi je narodnom pesmom Sokolsku Petrovu petoletnicu. Sa Mrkaićem putovao je sa istim ciljem Radoš Đorđević iz Sokolske župa Kragujevac, prvak države u harmonici.(12)

Početkom avgusta 1939. sokolsko društvo Đakovicu posetio je Perko Mrkajić, sokolski guslar iz župe Mostar. Održao je predavanje o Sokolskoj Petrovoj petoletci. Posetio je i čete Dečane i Ereč. Veliki broj sokola prisustvovao je predavanjima guslara Mrkajića. (13) Na Vidovdan 1939. održan je Sabor sokola u Ravanici u Sremu. O čuvanju narodne pesme kroz gusle, govorio je a zatim recitovao i uz gusle pevao guslar Sokolske Petrove petoletnice Perko Mrkajić. (14) Udruženje Timočana i Krajinaca iz Beograda zajedno sa Sokolima i kulturnim i nacionalnim organizacijama iz Sremske Mitrovice obeležilo je 1939. 25-godišnjicu bitke na polju Legetu, u kojoj je stradala Timočka divizija 1914. Bila je prisutna ogromna masa sveta iz Srema, Mačve i Krajine. Prisustvovao je i ban Drinske banovine Radivojević. Vajar Tomić je za spomenik izginulih izradio plaketu, koja je predstavljala ranjenog Timočanina sa Krajinkom, Timočankom i Sremicom. Posle crkvenog obreda koji su obavili šest sveštenika, sremsko-mitrovački prota Jovan Latinkić održao je govor u kome je izneo strahovite patnje srpskog naroda iz Sremske Mitrovice za vreme borbe za oslobođenje i ujedinjenje. U ime Udruženja rezervnih oficira i ratnika govorio je predsednik Nikodije Bogdanović. U ime sokola iz Sremske Mitrovice govorio je načelnik sokola profesor Boško Novaković. Govorio je Ika Pantić, predsednik Udruženja Timočana i Krajinaca koji je i sam učestvovao u bici na Legetu. Posle njega govorila je jedna učenica osnovne škole iz Sremske Mitrovice i jedan Hercegovac, koji je posle govora uz gusle otpevao pesmu o bici na Čevrntiji i Legetu.(15)

U pripremi borbe za oslobođenje i ujedinjenje, srpski sokoli negovali su patriotske tradicije zajedno sa guslarima. Prvi veliki slet pobratima i sokola održan je u Bosanskoj Gradišci na Vidovdan 1911. Ono što nije moglo biti rečeno, rekao je guslar Perunović u narodnoj pesmi o starcu Vujadinu. Za vreme Prvog svetskog rata guslar Perunović je prikupljao dobrovoljce u Americi za oslobođenje i ujedinjenje. Posle Prvog svetskog rata Savez Sokola nastavio je da neguje patriotske tradicije zajedno sa guslarima. Pre Drugog svetskog rata „Srpsko Kolo” iz Alipašina Mosta, kod Sarajeva, priređivalo je guslarske utakmice. „Srpsko Kolo” negovalo je srpsku pesmu i čuvalo guslarsku tradiciju. Sokolske župe i društva su prilikom organizovanja svojih priredbi i sletova priređivale nastupe guslara ili njihova takmičenja. U tome je prednjačila župa Mostar. Guslari su svojim pesmama podsticali članove sokola i njihove pristalice na nove napore u okviru Sokolske Petrove petoletnice od 1936. do 1941.

Saša Nedeljković je član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene:

1. „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str.20; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Beograd 1934, str. 105, 106, 107, 110,111, 112; Dr. Vojislav Besarović, „Sokolstvo i trezvenost”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. decembar 1930, br. 30, str. 3;

Vlado Malić,„Pobratimski pokret u Bosanskoj Krajini od 1900-1914 g.”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola kraljevine Jugoslavije u Sarajevu”, Sarajevo, 1934, str. 65;
„Guslarska utakmice”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15 septembra 1929. god, br. 18, str. 13, 14;
S.D, „Guslarske utakmice u Skoplju”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. novembra 1929. god, br. 22, str. 13, 14;

5. T.Višnjevac., „Guslar na grobu Višnjića”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1. decembra 1930. god, br. 23, str. 6;

6. „Guslarska utakmica”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 20 decembra 1935, br. 48, str. 3;

„Prvi sabor sokolskih četa u Mostaru”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20’septembra 1935, br. 48, str. 3, 4;
„Svečana akademija”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20’septembra 1935, br. 48, str. 6;
„Svečanost polaganja zemlje na mogilu pod Slovenskom lipom”, „Veličanstveni zbor Sokolstva pred Sokolskim domom”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str. 5, 7, 8;
„Sabor sokolskih jedinica s Korčule”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 januar 1937, br. 1, str. 6,7;
„Guslarsko večer”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 20 marta 1937, br. 7, str. 3;
„Guslar Sokolske Petrove petoljetke u Sokolskoj župi Beograd”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4, str. 39;
„Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 6;
„Sokoli u Ravanici (Vrdnik)”, Vesti, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8;

15. K.S. „Sa proslave 25-godišnjice na Legetu-Čevrntiji”, „Ratni Pomenik”, Beograd, septembar 1939, br. 6, str. 1-5;

IZVOR: vidovdan.org