Saša Nedeljković: Gospar Mato Gracić, nastanak i nestanak Srba rimokatolika u Dubrovniku

Knjiga „Gospar Mato Gracić Nastanak i nestanak Srba rimokatolika u Dubrovniku” u izdanju izdavačke kuće „Narodna prosveta” autora Predraga Savića i Saše Nedeljkovića novi je doprinos istraživanju sudbine Srba u Dubrovniku. U knjizi se prikazuje razvitak i rad srpskih društava u Dubrovniku pre i posle Prvog svetskog rata. Srbi katolici nisu pristali da njihovu nacionalnost određuje vera. Zahvaljujući njima Dubrovnik je bio centar Srba u Dalmaciji. Od dubrovačkih društava društvo Srpska Zora bilo je centralno privredno i prosvetno društvo Srba u Dalmaciji. Najvažnija srpska kulturna ustanova u Dubrovniku bila je Matica srpska. Gracić je bio veleposednik i vlasnik Srpske štamparije u kojoj su štampane knjige Matice srpske i list Dubrovnik. Od nacionalnog radnika i finansijera Srba u Dubrovniku do narodnog neprijatelja kome je imovina posmrtno konfiskovana od strane komunista. Rad na knjizi pomogao je predsednik Srpskog Narodnog Vijeća u Dubrovniku profesor dr. Milorad Vukanović.

Pošto je moja majka bila rođena u Gružu kao istoričar počeo sam da izučavam prošlost Srba i srpskih društava u Dubrovniku i na Primorju. Kao član sokolskog društva Beograd Matica istraživao sam povest sokolskog pokreta. Naišao sam na ime starešine društva Srpskog sokola Dušan Silni u Dubrovniku dr. Mate Gracića. O njemu sem podataka u tadašnjoj predratnoj štampi kao o jednom od predvodnika Srba u Dubrovniku nisam znao ništa. One podatke koje sam našao objavljivao sam u naučnim časopisima. Trudio sam se da u svojim radovima dam što više činjenica sa što manje komentara. Sa mnom je stupio u kontakt advokat Petar Savić iz Beograda koji je vodio proces rehabilitacije dr. Mata Gracića.

Mate Gracić je bio starešina Srpskog sokola Dušan Silni u Dubrovniku i član uprave Srpske sokolske župe na Primorju. Sokolski pokret bio je novi način zajedničkog rada nacionalnih pregalaca kao što je bio Mate Gracić i omladine u borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Finansijski je pomagao rad sokolske organizacije i kao starešina društva učestvovao u sokolskim posetama Boki Kotorskoj i Cavtatu brodom radi osnivanja u tim mestima novih srpskih sokolskih društava. Sem Gracića u knjizi se prikazuje delovanje društava koje je isto tako pomagao : Dubrovačkog Srpskog Pjevačkog Društva „Sloga”, Dubrovačkog radničkog društva i Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Dubrovkinja. Poznanstva Gracića sa značajnim ljudima u Dubrovniku i njegove porodične veze. Pisano je o istaknutim Dubrovčanima Milanu Rešetaru, Medu Puciću, Antunu Fabrisu i Franu Kulišiću. Istaknute su veze dr Gracića sa porodicom Job. Poseban odeljak u knjizi je Dubrovnik u borbi za oslobođenje i ujedinjenje. U knjizi je između ostalog istaknuta veze Srba rimokatolika sa Karađorđevićima koje su oni smatrali oslobodiocima Dubrovnika i podizanje i rušenje spomenika kralja Petra u Dubrovniku. U okviru privredne delatnosti dr. Mate Gracića u knjizi se razmatra uvođenje i rad tramvaja u Dubrovniku. Sa stvaranjem Banovine Hrvatske 1939. došlo je do progona Srba i Jugoslovena. Srbi su pod pritiskom HSS selili iz Dubrovnika. Mato Gracić se sklonio u Beograd. U Drugom svetskom ratu je sledio ustaški teror u Dubrovniku, pokušaj otpora Srba kroz osnivanje dubrovačka brigade Jugoslovenske vojske u Otadžbini, pa na kraju posleratni komunistički teror. Mato Gracić posmrtno je osuđen kao narodni neprijatelj i sva imovina mu je bila konfiskovana. Prepisku dr. Mata Gracića uništile su tuđmanove pristalice u kući naslednika. U knjizi se prati proces rehabilitacije dr. Mata Gracića i pokušaji restitucije njegove imovine naslednicima.

Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

CKK