SANU: Umesto gondole ka Beogradskoj tvrđavi penjati se na kolenima

Za pitanje pristupa Tvrđavi treba se prisetiti i nedoumice grčkih stručnjaka koji su razmatrali kako se penjati do Akropolja… Na to pitanje Korbizije, protagonista moderne arhitekture, odgovorio je: „Na kolenima, gospodo“

Kalemegdan (Izvor: FB stranica SANU)

Saopštenje Odeljenja istorijskih nauka SANU

Pre tri decenije je Odeljenje istorijskih nauka objavilo saopštenja naučnog skupa na kojem je dvadesetak naših najuglednijih stručnjaka iz raznih oblasti usmerilo svoju pažnju na Beogradsku tvrđavu. Nova saznanja, zasnovana na brižljivo vođenim arheološkim istraživanjima i predanim studijama raznovrsnih izvora, pružila su u mnogome novu sliku o Tvrđavi tokom dve hiljade godina njene povesti, ali i pozvala javnost u najširem smislu da se posveti njenoj budućnosti u viziji koju je s razlogom očekivao jedan od organizatora, Odbor za treći milenijum. To razmatranje je uključivalo ne samo pitanje neposrednog uređenja kompleksa i mogućnost rekonstrukcije pojedinih njegovih delova na osnovu dosadašnjih istraživanja nego i mesta Tvrđave u urbanističkom razvoju grada. Iz svih saopštenja je zračila briga da se zaštite i očuvaju njene vrednosti, uz osnovane kritičke opaske da se ne ostvaruje podjednako namera da se Tvrđava uredi kao kulturno-istorijski spomenik. Na prvom mestu je, razume se, istaknuta obaveza da se u skladu sa Projektom Beogradske tvrđave obave sva arheološka istraživanja, a zatim, na osnovu valorizacije, izlože predlozi konzervacije i restauracije njenih pojedinih delova.

Budućnost Beogradske tvrđave, koja je tada na naučnom skupu bila predmet posebne pažnje, danas je sadašnjost u kojoj moramo da odgovorimo na izazov koji je u suprotnosti ne samo sa obavezama koje smo prihvatili nego i sa osnovnim načelima poštovanja i negovanja kulturne baštine koja je jasno definisana u svim zakonskim dokumentima.

U pitanju je izgradnja žičare sa gondolama između jezgra Beogradske tvrđave sa drugom obalom Save i trgovačkim središtem na njoj, koja bi grubo narušila celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad. Njen karakter i značaj na raskrsnici vodenih i kopnenih puteva, između velikih država i različitih civilizacija, tokom stoleća su na razne načine potvrđivali putopisci i još više osvajači koji su, zadivljeni izgledom ili posvećeni karakteristikama tvrđave koju je trebalo osvojiti, na grafičkim listovima beležili oblike i osobene obrise grada nad vodama kojima su u mirnim vremenima lađe plovile vezujući privrede udaljenih zemalja. Porazna je činjenica da je projekat o izgradnji nesrećne turističke atrakcije odobrio upravo Republički zavod za zaštitu spomenika kulture kojem je staranje o Tvrđavi, s obzirom na izuzetan značaj, povereno.

U ovom obraćanju javnosti nije potrebno podsećati na dugu istoriju našeg grada od vremena kada je Singidunum sa IV Flavijevom legijom branio severnu granicu Rimskog carstva, a zatim stolećima bio svedok i poprište sukoba, pamtio vlast Huna, Avara, Ugarske, Vizantije i drugih, doživeo procvat kao prestonica despota Stefana Lazarevića i ponovo, sve do Prvog srpskog ustanka, bio rušen i utvrđivan zbog izuzetnog strateškog položaja i značaja u ratovima Mađarske, Turske i Austrije. Slojevi svih tih istorijskih razdoblja nalaze se na Tvrđavi. Nedavno objavljenim projektom Grada Beograda o izgradnji žičare neposredno se ugrožavaju viševekovni ostaci prošlosti. U javnosti je ta odluka izazvala višestruke reakcije profesionalnih udruženja o smislu takvog poduhvata i njegovoj pravnoj zasnovanosti, među kojima su se oglasili Srpsko arheološko društvo, Društvo konzervatora Srbije, Akademija arhitekture Srbije, Muzeološko društvo, Nacionalni komitet IKOM-a, Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nacionalni komitet IKOMOS-a i veliki broj veoma uglednih stručnjaka iz redova arhitekata, urbanista, univerzitetskih nastavnika, turističkih eksperata, ekologa i drugih, a među najpozvanijim pridružila im se većina stručnjaka samog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je argumentovano osporila valjanost donesene odluke i zatražila obustavljanje izgradnje tzv. gondole.

Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti, koje je višestruko vezano za izučavanje prošlosti i kulturnog nasleđa Beograda, što je pokazao i pomenuti naučni skup o Tvrđavi, smatra se pozvanim da izrazi svoje protivljenje nameri da se grubo naruši njena jedinstvena celina i ugroze ostaci prošlosti. U svojoj viziji budućnosti, Odeljenje istorijskih nauka, kao i do sada, očekuje da će se svestranim istraživanjem obogatiti istorijska slika Tvrđave i naselja oko nje. Izgradnja tzv. gondole, koja poništava poznate obrise grada, neočekivan je udarac nastojanju da Tvrđava sa Kalemegdanom bude neodvojivi, glavni deo urbanog ambijenta koji čine Univerzitet sa brojnim fakultetima, muzejima, galerijama, koncertnim dvoranama, bibliotekama i drugim kulturnim ustanovama.

P. S.
Ličnosti koje posle svega istrajavaju u nameri da povrede izgled i dostojanstvo grada koji je u vreme despota Stefana – arheološka istraživanja su utvrdila – doživeo najviši uzlet, trebalo bi, ako imaju snage, da pročitaju uzbudljive stranice iz pera njegovog biografa Konstantina Filozofa sa iscrpnim opisom utvrđene prestonice i njenih stanovnika koji su svi, kao građani, na pečatu isprava koje su ih štitile, imali utisnut izgled svoga grada. A za pitanje pristupa Tvrđavi treba se prisetiti i nedoumice grčkih stručnjaka koji su u vreme svetskog kongresa arhitekata u Atini razmatrali mogućnost da se viševekovni prilaz Akropolju penjanjem po kamenim gromadama zameni uklesanim stepenicama, rampom … ili, pomišljalo se čak, uspinjačom. Na to pitanje Korbizije, protagonista moderne arhitekture je odgovorio: Na kolenima, gospodo.

Beograd, 15. aprila 2019.

Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti

(Fejsbuk stranica SANU)

Upravni sud zaustavio izgradnju žičare na Kalemegdanu

Zaključeno je da bi izvođenje radova moglo da ima nenadoknadive posledice po kulturno dobro – Beogradsku tvrđavu i životnu sredinu

Idejno rešenje žičare na Kalemegdanu

Upravni sud u Beogradu doneo je rešenje kojim se nalaže zaustavljanje radova na izgradnji žičare na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

To je juče u saopštenju naveo Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI), koji je 17. aprila podneo tužbu Upravnom sudu zahtevajući da se građevinska dozvola za izvođenje pripremnih radova poništi kao nezakonita i da se radovi hitno zaustave.

– Upravni sud je zaključio da je zahtev za odlaganje izvršenja rešenja osnovan te da bi izvođenje radova na Kalemegdanu moglo da ima nenadoknadive posledice po kulturno dobro – Beogradsku tvrđavu i životnu sredinu. Prema zaključku Upravnog suda, izvršenjem rešenja o građevinskoj dozvoli bila bi naneta šteta širim interesima javnosti, koja bi se teško mogla nadoknaditi – piše u saopštenju RERI-ja.

Idejno rešenje žičare na Kalemegdanu

Navodeći da po rešenju Upravnog suda od 19. aprila radovi na Kalemegdanu „ne smeju biti nastavljeni dok sud ne donese konačnu odluku o zakonitosti građevinske dozvole”, institut je ocenio da odluka Upravnog suda „pokazuje da vladavina prava u Srbiji i dalje postoji te da borba za zaštitu životne sredine i javnog interesa pravnim sredstvima daje rezultate”.

RERI je u saopštenju pozvao nadležne organe, a posebno Ministarstvo građevinarstva, Ministarstvo turizma i telekomunikacija, grad Beograd i JP „Skijališta Srbije”, da „poštuju zakone i obustave sve aktivnosti na izgradnji gondole koje nanose trajnu štetu javnom interesu”.

Isti zahtev prošlog meseca uputili su koalicija stručnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa u Srbiji, zatraživši od nadležnih da zaustave projekat gradnje gondole, jer je, kako smatraju, u koliziji sa stručnim standardima, međunarodnim obavezama i zakonima Srbije u domenu očuvanja kulturnog nasleđa i nepovratno bi ugrozila Beogradsku tvrđavu kao kulturno dobro od najvišeg značaja za Republiku Srbiju. Ti stručnjaci pokretači su i onlajn peticije protiv podizanja gondole.

Idejno rešenje žičare na Kalemegdanu

Izgradnji žičare Ušće–Kalemegdan prošle nedelje usprotivilo se i Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti ocenjujući, između ostalog, da bi taj projekat „grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad”.

Ministarstvo: poštujemo odluku suda, očekujemo jednako brzo odluku po tužbi

Ministarstvo građevinarstva poštovaće odluku Upravnog suda o privremenom obustavljanju radova na izgradnji gondole na Kalemegdanu i nada se da će taj sud po tužbi protiv rešenja ministarstva raditi „jednako ažurno i efikasno kao što je doneo rešenje o odlaganju izvršenja našeg rešenja”.

– Posebna građevinska dozvola, kojom se odobravaju pripremni radovi, doneta je po zahtevu „Skijališta Srbije”, na osnovu člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji i u skladu s važećim prostornim planom i planskim aktima grada Beograda, kao i u skladu sa rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Dozvola se odnosi na pripremne arheološke radove na Kalemegdanu, koji treba da budu izvedeni – navodi se u saopštenju resornog ministarstva.

Ono je 1. aprila izdalo investitoru JP „Skijališta Srbije” građevinsku dozvolu za izvođenje pripremnih radova za izgradnju stanice gondole „Kalemegdan”, koji uključuju iskop zemlje i pobadanje šipova.

Daliborka Mučibabić

(Politika, 24. 4. 2019)

Goran Vesić: Privremena mera suda ne odnosi se na izgradnju gondole

Zaustavljena su, dakle, arheološka istraživanja, ali su, dodaje zamenik gradonačelnika, tokom jučerašnjeg dana u javnost plasirane „lažne informacije da je zaustavljena izgradnja gondole”

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je danas da se privremena mera, koju je doneo Upravni sud, ne odnosi na izgradnju gondole, već na privremenu građevinsku dozvolu, koja je izdata za sprovođenje arheoloških radova koje izvodi Arheološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti.

„Kako bi gondola bila izgrađena, neophodno je prvo sprovesti arheološka ispitivanja koja prethode izgradnji”, navodi Vesić u izjavi dostavljenoj Tanjugu.

Goran Vesić (Foto: A. Vasiljević)

Zaustavljena su, dakle, arheološka istraživanja, ali su, dodaje zamenik gradonačelnika, tokom jučerašnjeg dana u javnost plasirane „lažne informacije da je zaustavljena izgradnja gondole”.

„Za izgradnju gondole još uvek nije ni izdata građevinska dozvola, pa, samim tim, izgradnja nije ni mogla da bude zaustavljena”, ističe Vesić i dodaje da Grad Beograd, Republika Srbija i Skijališta Srbije poštuju svaku odluku suda, ali i da će gondola biti izgrađena u skladu sa zakonom.

Inače, to što je Upravni sud trenutno zaustavio arheološka istraživanja nije se, uveren je Vesić, desilo nigde u svetu.

Da smo se rukovodili takvom logikom i praksom, kaže, Srbija nikada ne bi imala Viminacijum a ne bi bilo ni rimskih iskopina u Rimu recimo.

„Bilo kako bilo, mi ćemo poštovati ovu privremenu meru i očekujemo da će sud što pre da reši ovaj besmisleni spor, čiji je cilj da se spreče arheološka istraživanja koja će odmah potom biti sprovedena”, rekao je zamenik gradonačelnika.

(Politika, 24. 4. 2019) Stanje stvari

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *