Miša Matić: Rajsovo srpsko srce pod vlašću feldvebela Broza

Antonije Đurić; SRBIJI SRCE NA DAR – Kako nas je video i zavoleo Švajcarac Rajs; Pravoslavlje, Beograd; Duhovni lug, Kragujevac; 2016.

Pred nama je još jedno delo Antonija Đurića: „Srbiji srce na dar – kako nas je video i zavoleo Švajcarac Rajs“. Tekstovi, kao feljton objavljeni pre četvrt veka i dalje aktuelni. Priče o junacima, herojima, vitezovima…deluju bajkovito i nestvarno, a reč je o našim precima koji su živeli na ovom istom tlu pre samo jednog veka. „Svedočanstva jača od artiljerije“, „Zadivljen dušom srpskog vojnika“, „On je istinski voleo Srpski narod, borio se istinski sa perom za istinu o njemu…“, „Zborenje sa besmrtnošću“, „Brane svoja ognjišta“, „Lična zapovest: ni korak nazad“…samo su neki od naslova iz knjige Antonija Đurića. Ona govori o viteškom narodu, koji je imao i viteškog kralja, a najupečatljiviji je sledeći podnaslov: „Plemenitog Švajcarca prosto očaravaju osobine Srpskog vojnika i on se više ne zadovoljava ulogom neutralnog posmatrača i izveštača, već se prijavljuje u dobrovoljce i tako ostaje u Srpskoj vojsci“. Rajs se lično uverava u viteške i mučeničke osobine srpskog naroda tog doba. Opčinjavaju Švajcarca hrabrost i junaštvo srpskih vojnika i domaćina, iskrene suze srpske dece i srpskih majkine ostavljaju ga ravnodušnim. Zbog njih je Srbiju zavoleo dr Arčibald Rajs. Iza tih priča slede one u kojima se citiraku izveštaji dr Rajsa o stradanju srpskog civilnog stanovništva pre stojjedne godine u Mačvi, Podrinju… a mi ih još nismo sve pobrojali, kao da nisu naši, čak u zadnjih 70 godina im umanjili broj i značaj. Rajsovi izveštaji, fotografije obešenih, spaljenih ljudi, nas i dan danas opiminju. Opominju da smo imali prijatelja u uglednom čoveku svoga vremena, a gde smo sad? Vidimo iz dela Antonija Đurića gde smo bili, da nas je voleo Rajs, da nas je voleo admiral Geprat, maršal Franš D Epere, Lamartin, ruski car Nikolaj II… Hoće li nas neko, ovakve kakvi smo i kakvi se predstavljamo, zavoleti? Ma neće ni da nas pogledaju… jer ne volimo ni sami sebe, jer ne poštujemo one koji su nas voleli. Švajcarac Rajs darivao je Srbiji sva svoja dobra i stavio se na polzu Srpskom narodu kada mu je to bilo najpotrebnije, kada niko nije očekivao blistave pobede Srpske vojske na Ceru i Kolubari, kada se Austrougarska vojska svetila nad srpskom nejači, ženama, starcima…. Mnogi su pisali o dr Arčibaldu Rajsu. Njegove knjiga „Čujte Srbi“ jedno je od najcitiranijih dela.

Vojnik

Antonije Đurić nas citirajuću Rajsa i njegove ratne izveštaje, upoznaje sa jednim neverovatnim momentom naše istorije. Taj momenat vezan je za Rajsov izveštaj o, do tog doba, nečuvenim zločinima nad Srpskim stanovništvom u Mačvi i Podrinju. Ko je učinio takve zločine:42. puk 25. regimente. Mobilisan u Zagrebu i Varaždinu. Zato i ne čudi svedočanstvo preživelih da su „najgori bili oni Austrijanci koji govore našim jezikom“. U toj regimenti služio je caru Franji feldvebel Josip Broz, kasnije nazvan Tito. I za tu službu je odlikovan, ali mu orden, zbog zarobljavanja na ruskom frontu nikad nije lično uručen.

Kada su Broza sahranjivali u Beogradu, bečki novinar obaveštava da među izloženim ordenima Josipa Broza nedostaje jedino onaj koji je zaslužio 1914. na srpskom frontu. Ko je uz Broza skrivao istinu o učešću njegove jedinice u zločinima 1914.? Odgovor je jednostavan, ali neverovatan: Srpski komunisti. Za njih istorija počinje dolaskom Broza na čelo partije, a Broz u to doba još nije bio komunista, tada je bio samo zločinac nad Srpskim narodom. Brozovom komunističkom biografu Vladimiru Dedijeru, da govori o tome, zabranjuje Milovan Đilas! Pre toga, srpski komunisti savetuju i samog Broza da nije pametno da govori o svom ratovanju na teritoriji Srbije. Nesumljivi zlikovac Josip Broz sahranjen je, po sopstvenoj želji, u Beogradu, u jednom dvorištu na Dedinju. Nedaleko odatle nalazi se kuća koju je podigao Arčibald Rajs. Iako ima samo 4 sobe, zbog svog lepog izgleda nazvana je vila „Dobro polje“. Posle 87 godina od smrti dr Rajsa, njegova kuća je oronula, u nju useljeni ljudi koji ne znaju ni ko je bio Arčibald Rajs, a 1993. godine u jednoj od soba živeli su Šiptari, iako je dr Rajs, ostavljajući amanetom kuću gradu Beogradu, zahtevao da u njoj žive srpski oficiri. Na Rajsovo imanje u Makedoniji, u vreme vladavine Josipa Broza nad Jugoslavijom, useljene su izbeglice iz Mađarske. Urna sa Rajsovim srcem, nalazi se na Kajmakčalanu, ali Kajmakčalan više nije u Srbiji.

„Pravoslavlje“, Novine Srpske Patrijaršije, br. 1178. Beograd, 15. april 2016.

IZVOR: vidovdan.org