Prvog Srbina hrišćanina krstio je lično Sveti Pavle

Srboljub Živanović – Ko krade mošti srpskih svetitelja?

Kao priznati paleontolog iza sebe imate naučno ozbiljan i nacionalno odgovoran rad od značaja za srpsku prošlost. Do kakvih ste saznanja došli kada su u pitanju masovne grobnice Srba?

Dobro je poznato da je Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu, gde nije bilo predstavnika ni Srba, ni Hrvata niti bilo koga sa teritorije bivše Jugoslavije, ustanovila da je samo u jasenovačkom sistemu hrvatskih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma stradalo preko 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma. Praktično Drugi svetski rat preživelo je tek 1.000 Roma sa teritorije nekadašnje NDH, uključujući Bosnu i Hercegovinu. Da ne govorim o genocidu koji su hrvatska država i hrvatski narod počinili nad Srbima. Još uvek su na Velebitu prepune jame i vrtače, a ima ih preko 300 koje su pune leševa nesrećnika živih bačenih u te jame. Ranije sam o tome u Londonu, gde sada živim, pričao jednom od mojih kolega, profesoru anatomije u Bolnici „Svetoga Đorđa“.

Njemu je bilo teško da poveruje, da zamisli da postoji tako nešto. On je sa grupom studenata spaleologa otputovao na Velebit i spustio se u neke od jama. Kada se vratio u London odao mi je priznanje i rekao da se uverio u ono što mu se činilo nemogućim.

Da li želja pojedinih episkopa Srpske crkve za ekumenskim dijalogom otvara prostor za pritisak na SPC, predstavlja prećutni pristanak na pokušaje friziranja istorije?

Nažalost, u SPC, većina episkopa, izuzev patrijarha i nekoliko vladika, koji su odrasli i školovali se u komunističkoj Jugoslaviji, ne shvata srpski narod onako kako bi trebalo da ga shvata.

Izgleda da sadašnji episkopi SPC malo ili nimalo vode računa o osećanjima, željama i znanjima koje poseduje srpski narod. A ta znanja su pogubna za sadašnju politiku koju vodi SPC. Nedavno sam dobio pismo od jednog starca sa velikim iskustvom pravoslavnog Srbina koji je u tom pismu rekao da izgleda da pojedini episkopi seku granu na kojoj sede, jer oni su velikodostojnici samo dotle dok ih narod kao takve priznaje. A srpski narod je pet vekova bio pod Turcima. Ovde su bili grčki sveštenici i fanarioti koji su praktično oterali
narod iz Crkve, ali pravoslavlje je narod čuvao u svojoj porodici, u svojoj kući, pa će narod i dalje nastaviti to da radi ukoliko ne bude bio zadovaljan onim što radi SPC.

Svedok ste fizičkog obima stradanja srpskog naroda. Da li vaše svedočenje ima i duhovnu dimenziju?

Ako se pogleda iz ugla da smo 500 godina turskog ropstva preživeli zahvaljujući svetim moštima kneza Lazara i kosovskih mučenika, onda nije teško zaključiti da se iza nemarnog odnosa prema žrtvama stradanja u 20. veku krije pokušaj otimanja duhovnih korena uz pomoć kojih bi naš narod mogao da preživi nove i velike okupacije. Dakle umanjenjem broja stradalih ne uništava se samo fizički obim stradanja već i duhovni temelji opstanka srpskog naroda.

A osim što su nam umanjivali i umanjuju još uvek broj žrtava stradanja, oko ove priče su se dešavale još tamnije i opakije stvari. Da krenem od početka. Postojao je Zavod za zaštitu spomenika kulture Jugoslavije gde su radili i Slovenci i Hrvati i Makedonci. Onog momenta kada je donet novi Ustav Jugoslavije, oni se nisu vratili u svoje republike, već su ostali u Srbiji, kao zaposleni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Srbije. Njihov zadatak je bio uništavanje moštiju i grobova srpskih vladara i svetitelja.

Mi govorimo o krađi moštiju srpskih svetitelja? Koliko je ljudi upućeno u ovu priču? Zašto bi Zavod to radio?

Lično sam se uverio kako je uništen grob Jelene Anžujske koji nije morao biti uništen. Nađen je skelet, kosti su razbacane.U Sopoćanima je tri nedelje pre nego što sam najavio svoj dolazak u manastir, otkopan grob Uroša Prvog kako bi bile uništene njegove mošti. Slučajno se desilo da je Brana Živković, konzervator, bio u poseti svojoj ženi koja je radila na restauraciji fresaka, pa kada je video da će uništiti mošti Uroša Prvog on ih je sklonio i čuvao dok ja ne dođem. Posle toga pod uticajem Cane Jurišić, arheologa u Zavodu, sestre su se složile da se navodno te kosti negde zakopaju ispod zajedničke platforme na podu manastira pod izgovorom da će Sopoćani biti mauzolej za sve koji su tu sahranjeni. Nedavno sam štampao u svojoj knjizi pod naslovom „Borba za veru“ sve te navode kako su

uništavali pojedine grobove i mošti naših svetitelja. U svemu tome ima Vatikanske ruke i to odavno.

Niko ne govori o tome da je u Sremskoj Mitrovici pronađeno 10 crkava iz prvih vekova hrišćanstva i da je prvog Srbina hrišćanina pokrstio lično Sveti Pavle 57. godine u Nikomediji? Malo se o tome govori da je apostol Andrej putovao po našoj zemlji i da je išao do Dalmacije, Vojvodine i sve na sever, pokrštavajući ljude.

Ćuti se i o krađi moštiju naših svetitelja. Mošti Svetog Dimitrija, po kome je Sremska Mitrovica dobila ime, katolici su ukrali, odneli u Vatikan, pa ih je papa tek kasnije vratio vaseljenskom patrijarhu, i danas se mošti nalaze u Solunu. Sveti Sinerot je recimo ukraden iz Sremske Mitrovice i prebačen u Zadar. Za vreme Drugog svetskog rata telo Svetog Stefana Štiljanovića su uzeli i bacili u svinjac, a pojas i relikvije koje je imao na sebi odneli su u Zagreb i one nikada nisu vraćene. Hteli su da unište i mošti Svetog kneza Lazara. Srećom profesor Bogoslovskog fakulteta Radoslav Grujić zahvaljujući svojim vezama sa Nemcima uspeo je da ih izmoli daspreče Hrvate da učine to skrnavljenje i da prenesu zemne ostatke u Sabornu crkvu u Beogradu. Vatikan to radi. Vatikanska ruka daleko seže.

Vatikan uništava svetinje pravoslavlja i pravoslavne svece, a hoće da proglasi za svetitelje prave zlikovce za koje postoje živi svedoci njihovih zločina.

Izvor: PEČAT

Pravda i pravo

 

Delovi teksta preuzeti sa: http://jadovno.com/arhiva/jasenovac/articles/srboljub-zivanovic-ko-krade-mosti-srpskih-svetitelja.html