PROTIV SILOVANjA ISTINE I SELEKTIVNOG PRISTUPA SEĆANjU

Pre nekoliko časova organizacija „Žene u crnom“ ( koje verujem, ne treba posebno predstavljati, samo ime ima dovoljnu prepoznatljivost i pedigre ) , krenula je sa održavanjem tribine o „Feminističkom sudu pravde“ , na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na kom se, je l’ te, vrlo objektivno i sveobuhvatno , otvoreno govori o nesrećnim događajima devedesetih, pošto je sličan „sud“ održan u više zemalja regiona , Evrope i sveta. Pošto su „Žene u crnom“ poznate po nepristrasnosti u sagledavanju događaja iz sukoba tokom raspada druge Jugoslavije, jasno je bilo da će tako biti i ovaj put. Pa , ne baš. Jesmo mladi, jesmo rođeni u periodu kada su se zločini ( na svim stranama! ) dešavali , ali nismo senilni. Znajući šta i kako će se govoriti na Fakultetu političkih nauka o stradanju žena u događanjima devedesetih, upoznati sa ranijim delovanjem „Žena u crnom“ , plus revoltirani isticanjem Kosova kao posebne države u opisu događaja na FB, odlučili smo da reagujemo i pokažemo da je to naš fakultet a ne njihov prostor za mitingovanje i da je Srbija naša zemlja i država a ne njihova kolonijalno-okupaciona zona u kojoj (za finu nadoknadu naravno ) vrše funkciju glasnogovornika i zaštitnika kolonizatora i drže u životu mit o srpskoj celokupnoj , generalnoj, genocidnosti i istovremenoj „nevinosti“ svih ostalih. Skupilo se 100-tinak koleginica i kolega sa fakulteta, uz nekolicinu njih sa drugih fakulteta , napravili smo plakate sa utvrđenim činjenicama o postradalim Srpkinjama iz rata u BiH , bilo da su u pitanju ubistva ili silovanja, kao i o „prećutanom“ ubijanju Srba iz okoline Srebrenice od strane zločinačke 28. divizije Armije BiH , komandanta Nasera Orića. Ušli smo , rasporedili se po slušaonici i čekali. Ređali su se redom govornici, prvo se obratio Stefan Milosavljević ispred „Žena u crnom“ ( ?! ) , a posle njega eminentna istoričarka, čuj mene bivši sekretar Saveza komunista Srbije u periodu 1969-1972 , Latinka Perović, koja je govorila uopšteno o silovanjima kao pratećim događajima svih ratova u 20. veku i na kraju završila sa silovanjima u poslednjem ratu u BiH iznoseći cifre koje su istorijski relevantne koliko i film Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“ , o ovoj temi. Ako naravno, taj film svrstamo u žanr naučne fantastike, za šta svakako ispunjava uslove. Posle nje je počela da govori Staša Zajović, najlepši i najpoznatiji izdanak „žena u crnom“ . Na početku njenog izlaganja mi smo ustali, podigli ranije pomenute plakate i jedan od naših kolega je tražio da se nakratko obrati kako bismo izrazili svoje neslaganje sa silovanjem istine i selektivnošću pominjanja i sećanja kad je reč o sećanju i pominjanju silovanja. Naravno, krenulo je sa dovikivanjem organizatora da ćemo „dobiti priliku da se obratimo i postavimo pitanje na kraju tribine“ , a koliko bi bili demokratični u davanjanju nekome od nas pravo na reč , jasno je. Pošto je počela da se povećava graja i galama, krenulo se sa spontanjim pevanjem pesme „Oj Kosovo Kosovo“ i izlaskom iz slušaonice jer smo uvideli da je besmisleno raspravljati sa onima koji su privremeno okupirali prostoriju fakulteta za svoju skaradnu manifestaciju. Na izlasku smo im davali plakate sa informacijama o srpskim žrtvama, koje su organizatori, saznali smo naknadno, gužvali i bacali na pod, tako simbolično pokazujući tj. potvrđujući svoju opštepoznatu nezainteresovanost za sve žrtve srpskog porekla. Nismo imali nameru da do kraja ostajemo i slušamo izlaganja, niti da im damo povoda da nekoga „isprovociraju“ na neki akt koji bi posle zloupotrebili da pokažu kako su eto oni „hrabri borci za pravdu i istinu“ a „zli fašisti“ sa FPN ih opstruišu u tome. Svojim demonstrativnim izlaskom i simboličnim prekidom smo im stavili do znanja da mogu da pričaju šta hoće i gde hoće ali da neće moći tako dokle hoće. Za nama je ostala gotovo prazna slušaonica, sa svega 20-ak uglavnom njihovih istomišljenika, koji su „potrešeni“ , ovim „vandalskim“ činom ipak imali „hrabrosti“ da ostanu do kraja i slušaju o zlim Srbima , fašistima, koljačima i silovateljima koji su bili jedini krivci za raspad druge Jugoslavije i koji su jedini činili zločine devedesetih. Najbitnije u celoj „priči“ , što bi svima trebalo da bude jasno, da se srpska omladina budi, ona koja ne pristaje na relativizaciju i satanizaciju Srba po pitanju događaja devedesetih, koja ne pristaje na nametnute norme mišljenja i koja će i ubuduće, na sličan, nenasilan način, reagovati na svaki pokušaj silovanja istine i selektivne pravde.

Delite i šaljite dalje ovaj tekst , kako bi svi videli i bili upoznati sa činjenicom da je dosta bilo autošovinističke, antisrpske , soroševski plaćene, histerije i „deljenja pravde“ po diktatu gazdi iz Brisela i Vašingtona

Nikola Jović, student Fakulteta političkih nauka.

IZVOR: ANTICENSURA