Prosvetitelji i mi

Situacija je, čini se, kristalno jasna. Oni su elita, odabrani i ispravni. Čestiti i od „taloga“ probrani. Mi smo talog, varvari, zaostali Balkanci, nedorasli istini i nespremni za budućnost. U nesrećnoj i opustošenoj Srbiji, dakle, imamo dve osnovne kaste: njihovu, prosvetiteljsku, progresivnu, naprednu, dužnu da nam „objasni“ svim sredstvima i našu, retrogradnu i destruktivnu, dužnu da joj bude „objašnjeno“.

Osiromašeni uranijum i nije tako osiromašen. Čak je i „obogaćen“, pa neki od njih vele da ne samo da nije štetan, nego je i pogodan za zdravlje. 79 dana terora nad Srbijom, dakle, nisu nešto što treba da izaziva naše proteste i negodovanje, već čistu zahvalnost što su nas izveli na pravi i demokratski put, podjednako pravim i podjednako demokratskim sredstvima.

Srebrenica je bila genocid. Za taj genocid kriv je svaki Srbin – onaj koji je umro, onaj koji živi i onaj koji će se tek roditi. I onaj koji će se roditi iz utrobe one koja će se tek roditi. Ono što se pre Srebrenice dogodilo u okolnim mestima, bila je odbrana muslimanskih trupa. Odbraniše se i od dece i od stoke i od kuća i od crkava i od nejači i od staraca. Herojski.

Oluja se nikada nije ni desila. Dobro, ako se i desila, nije bila tako strašna. Dobro, ako je i bila tako strašna, zaslužili smo je. Premda je poželjno držati se teze broj 1 i ne ulaziti u dalju raspravu.

Kosovo i Metohija ionako nikada nije bilo srpsko, pa ne može to biti ni danas. Uostalom, ko ne zna da su Gračanicu, Dečane i ostale svetinje zapravo podigli Albanci, taj će to saznati uskoro. Vreme je da precrtamo iluzije u koje smo verovali i mitove na koji su nas učili, a mi ih naivno prihvatali. Premda, ovde kao olakšavajuću okolnost treba prihvatiti i činjenicu da ludi Miloš i jođ luđi Lazar u ono vreme nisu imali „njih“, kao što ih imamo mi, da ih poduče pravim vrednostima.

Gej brakovi su civilizacijska tekovina koju moramo usvojiti. Konačno, tradicionalna porodica je i onako precenjena – dokle ćemo živeti u toj balkanskoj, starovekovnoj uobrazilji da dete mora da ima, zamisli, tatu i mamu?

I, da zaključimo, kome treba crkva, kada je tu patrijarh dvadeset i prvovekovne Srbije, gospodin Željko Mitrović lično, sve sa vladikom Marićem od Hepija?

I jel vidite vi sada, koliko je ovoj eliti teško da nama grešnicima pokaže pravi put? Koliko se, ovako naopaki, opiremo i sabotiramo ih u toj žrtvi za nas? Istina, današnji prosvetitelji, za razliku od nekadašnjih disidenata, zatvaranih, mučenih, streljanih i proganjanih, moraju da trpe mnogo drugačije i mnogo veće „muke“.

Nije lako svim ti Milićkama, Gruhonjićima i ostalim Dositejima Srbije dvadeset i prvog veka da na oltar napretka polažu brojne žrtve: u svojim disidentskim pohodima, valja biti blizak sa svakim režimom, primorati sebe da prihvataš milione donacija od države i još više miliona od spoljnih faktora, istrpeti gostovanja u udarnim terminima nacionalnih medija, nameštanje poslova, konkursa…

Pa, lako je bilo onima: malo pendrek, malo iza rešetaka, malo pred streljački vod. Možeš misliti! Ajd, ti sine, prihvati da budeš malo-malo u Dnevniku 2 ili na Pinku, ajd ti prihvati da ti Soroš finansira luksuzna letovanja i jahte, ajd ti prihvati da si večiti pobednik Vučićevih konkursa. I sve te žrtve, samo zarad istine i napretka celokupnog društva!

Konačno, ovi Prometeji, suočeni sa nama nespremnim i nedoraslim promenama i vatri koju nam donose, ponekad, zarad našeg dobrog, moraju ne samo da nas ubeđuju, ubeđuju i ubeđuju, već da nas, ako to ne prihvatimo i tuže. Ko ne veruje, neka pita mnogo lošeg učenika, Stefana Stamenkovskog, primera radi ili Ivana Ivanovića ili sve one koji su završili na optuženičkoj klupi, čim su zakazali u onoj učeničkoj.

Ne, ništa ih neće sprečiti u njihovoj plemenitoj misiji.

Soroši, Mitrovići, Vučići, slobodno pucajte (svim raspoloživim donacijama), prosvetitelji i dalje drže čas!

IZVOR: in4s.net