PROLAZNA KAZNA I – VEČNA SLAVA GENERALA MLADIĆA

I pored truda – iz petnih žila – nigde, ni u jednoj tačci
optužnice i celom postupku – „haška pravda“ nije mogla naći
ni jedan jedini zločin ni delo, da je Mladić lično izvršio, a
– na veliku radost dželatovih kolaboracionista u Srbiji –
baciše ga u doživotnu robiju?! Svaka vam čast – pravi ste
majstori kratkih pobeda u večnoj istoriji, gde –„čast i bruka
žive dovijeka“, kako kaže veliki Njegoš!!!

Dan nakon godišnjice potpisivanja Dejtonskog mirovnog ugovora u Parizu, kojim je
okončan građansko verski rat u BiH, u Haškom tribunalu, 22. novembra izrečena je kazna
doživotne robije komandantu Vojske Republike Srpske – koja je stvorila Srpsku –
generalu Ratku Mladiću!
Svi ekrani u Srbiji bili su ispunjeni, što direktnim prenosom iz sudnice, što
specijalnim emisijama o Mladiću, i naravno – samo taj jedan dan i – ni minut više, jer
mi nemamo vremena za prošlost – hoćemo budućnost – generale?! Ti nama spašavanje
srpskoga roda od još jednoga istorijskoga pokolja, progona i – Republiku Srpsku – mi
tebi ceo dan – što pohvale, što neutralnosti što osude?! Malo li je – generale – danas
kad mi iz prošlosti hoćemo samo blagodeti koje ste nam izvojevali za našu budućnost?!
To što ste svi vi – neko pod zemljom – neko živ, a trune po okupatorovim tamnicama –
kako bi mi imali svoju državu, svoju slobodu i svoju budućnost – vaš problem –
generale?!
I regionalno okruženje bilo je na nogama! Oni čak i duže – likovali su nekoliko
dana! Najbolji mi je bio bivši predsednik, ove najnovije im Nezavisne Države Hrvatske
Ivo Josipović, koji je rekao da je Tribunal u Hagu „bar za deo zločina doneo pravdu“?!
Ma, gospodine, šta god da je „doneo“ – pravdu ili nepravdu – vaš stoletnji udeo u
zločinu nad Srbima – ostao je nekažnjen!!!
Toga dana – „posvećenoga“ – generalu Mladiću, sramno su se glasnuli svi
drugosrbijanci i bivši dosovci, ali sada izdeljeni u razne političke grupe i pojedince
– svrstavši se svojim saopštenjima na stranu generalovih dželata?! Meni se tu još
„dojmio“ i, odavno spremljeni, dokumentarac pod nazivom „Pad haških begunaca – PAD
Ratka Mladića“, koji je emitovala TV Prva! A to „begunci“, pa još i „pali“… – ma, uboli
naslov samo tako?! Važno je da oni nisu bili begunci, nego žestoki borci – na strani
agresora! Ali, kako god – materijal je za istoriju! Neprocenjiv! Skoro su svi tu! Dobro je
što su se pokupili, stali pred kamere i trajno zabeležili svoj žar, napor, utrkivanje ko
će pre, bolje i više pohapsiti srpskih heroja i predati okupatoru! Bože dragi kako su
posle petoga oktobra 2000. godine, kada je Srbija pala pod njihovu čizmu, jurišali,
redom hapsili i u Hag trpali sve Srbe sa okupatorovoga spiska, koji su branili svoj
narod i državu – pa sve do današnjeg likovanja nad presudom generalu Mladiću! E – to je
najveći akt veleizdaje u celoj ovoj priči, a Boga mi – i u dosadašnjoj istoriji Srba?!
Moram priznati da sam, uz duboko podeljeno osećanje, gledala i slušala sve njih
sabrane na jednom mestu – ponosne na svoja „dela“ – i prisećala se svakog tog trenutka iz
vremena dok se još zbivao! Tako se valjda to namesti da baš oni, sami o sebi, pod
slepilom kvislinškog žara, praveći sebi „panagirik“ – učine srpskome narodu da ne
mora da ih traži, priseća se i zaboravlja pojedine, koji su mu kod kuće – po srpskoj
državi – progonili i hapsili one koji su ga branili?! E, tu je moje zadovoljstvo bilo
beskrajno, kao što je istovremeno bilo i osećanje – duboke mučnine i gađenja!
U izricanju kazne predsedavajući sudskog Veća Holanđaninom Alfons Ori kaže: „
Mladić nije kriv, po tački jedan – genocid i jeste kriv kao učesnik raznih UZP
(udruženih zločinačkih poduhvata) po sledećim tačkama! Tačka dva – genocid! Tačka tri
– progon, zločin protiv čovečnosti! Tačka četiri – istrebljenje, zločin protiv
čovečnosti! Tačka pet – ubistvo, zločin protiv čovečnosti! Tačka šest – ubistvo,
kršenje običaja i zakona ratovanja! Tačka sedam – deportacija, zločin protiv čovečnosti!
Tačka osam – nehumano delo prisilnog premeštanja, zločin protiv čovečnosti! Tačka
devet – terorisanje kršenje običaja i zakona ratovanja! Tačka deset – protiv pravni
napadi na civile, kršenje zakona i običaja ratovanja! Tačka jedanaest – uzimanje talaca,
kršenje zakona i običaja ratovanja! Prilikom utvrđivanja kazne veće je uzelo u obzir dela
za koja je on kriv. Zločini koji su počinjeni spadaju u najstrašnije zločine poznate
čovečanstvu i uključuju genocid i istrebljivanje, kao zločin protiv čovečnosti! Za
zločine koje je počinio, Veće osuđuje gospodina Ratka Mladića na doživotnu kaznu
zatvora“!
Svaka vam čast – pravi ste majstori! Trebalo je od jedne toliko jednostavne
činjenice – odbrana sopstvenoga naroda i njegove teritorije – smisliti pa razložiti,
uklopiti pa zaokružiti – čitav ovaj dramski zaplet gomile „tačaka“ u vašem teatru!
Neka što vam je mašta bujna nego – pokvarena do bola?!
Ova igranka, podeljena u više činova, kako bi predstava bila ubedljivija, uvela je
i odbacivanje prve tačke optužnice koja se odnosi na onaj „genocid“ u još 6 opština!
Ovaj trik imao je ulogu da ostavi utisak o temeljnom, profesionalnom i, k’o bajagi,
sudskom postupku, a ne političkom procesu, kako bi farsa što ubedljivije i duže
opstala! To ostavlja utisak nepristrasnog rada i pravog suda, jer, Bože moj – i „crnom
đavolu“ kakav je Mladić – tamo gde nema genocida oni „nepristrasno“ presude da ga nema,
ali – tamo gde ga „ima“ – ima ga?! U ovoj nameštaljci genocida Srbima – Srebrenica je
sasvim dovoljna?! To njima čini posao! Za to ga i provlače kroz presude Karadžiću,
Stakiću, Brđaninu…! Ču pošteno – ma prepošteno?! Od ovoga – poštenije ne može?!
I pored truda – iz petnih žila – nigde, ni u jednoj tačci optužnice i celom
postupku – nisu mogli naći ni jedan jedini zločin ni delo da je Mladić lično
izvršio!!! E, ovo malkice slabi „dramaturgiju“, ali nije smetalo da po svim ostalim
tačkama optužnice presude da su „zločini“ izvršeni u okviru UZP – što je u stvari
definicija za genocid! Priroda genocida kao krivičnog dela je takva da to ne može da
uradi pojedinac bez udružene državne strukture! Znači Mladić – bez i jedne mrlje u
karijeri – nije se udružio sa sobom, nego sa onima koji su bili tamo gde je i on bio – a to
su Srbi u Republici Srpskoj! Tako da priča kako se u Hagu sudi pojedincima – još je
jedno strašno licemerje i pod maglom uvođenje celoga srpskoga naroda u genocidni?!
Tako da, znate onu: „Oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego – napadaju
Miloševića zbog Srbije“!!! E, u ovoj političkoj presudi srpskome narodu u građanskom
ratu u BiH – prva je na udaru Republika Srpska i njeni Srbi, a onda i Srbi u celini?!
Jer – Srbi su Srbi – gde god da su!
Da je Hag mesto utvrđivanja pravde i istine – prvi na optuženičku klupu seli bi
zapadnjački naredbodavci i generali kao agresori, pa tek onda ovi sitni lokalni njihovi
pomagači iz bivše nam Juge! Za udruženi zločinački poduhvat (UZP) nad Srbima, od
Slovenije i „izbrisanih“, do KosMeta „žutih kuća“ i progona – nema genocida i
doživotnih robija?! Kako to, gospodo haška?!
Kako dođoste do toga da su vam Gotovina, Čermak, Markač i ostali hrvatski
generali nevini i slobodni nakon „Brijunskih dnevnika“, pred Oluju, gde je Tuđman s
državnim vrhom i generalima dogovorio i naredio: „Učinite tako da Srbi praktično
nestanu“! I – nestali su – u genocidu započetom još u Pavelićevoj endehaziji?! Šta je
to ako nije UZP?! Kako to da niko ne postavlja pitanje gde je 150.000 Srba koji su pre
rata živeli u Sarajevu? Kako to da se još ne zna sudbina za preko 6.000 sarajevskih Srba
koje je „pojeo mrak“?! Kako to da su im sada iz svih optužnica izbačene ulica Vase
Miskina i pijaca Markale, nakon što je nepobitno utvrđeno da su muslimani tada
poubijali svoj narod kako bi pokazali prstom na srpsku zastavu ne bi li dobili status
žrtve i pomoć Zapada?! Kako to da niko ne pominje trogodišnji pokolj Srba u Podrinju
pod komandom Nasera Orića koji je nevin i slobodan, a iza njegovoga noža, samo na tom
području, ostalo je preko 3.300 srpskih civila pod zemljom?! Kako to da se uporno od
Srebrenice pravi „genocid“ i pabirči broj od 8.000 pobijenih muslimana u genocidu, a
svi podaci govore o 1000 -1200 streljanih zarobljenih Naserovih vojnika, ne civila –
što je strašni ratni zločin koji mora do kraja da se utvrdi i počinioci zajedno s
naredbodavcima kazne! Kako to da niko ne uzima u obzir Alijin dogovor sa predsednikom
Amerike Klintonom da se u Srebrenici pobije do 5.000 muslimana, kako bi tek tada
NATO mogao „opravdano“ ući u rat na njihovu stranu – o čemu lično svedoči bivši
visoki Alijin političar i borac Ibran Mustafić u svojoj knjizi „Planirani haos
1990.1996“, koji, između ostalog, kaže da je „haos bio izrežiran od strane Međunarodne
zajednice, a Alija Izetbegović je bio saučesnik zločina…“! Kako to da niko ne traga i
privodi pravdi – sve – članove višenacionalnog Desetog diverzantskog odreda, koji je
vršio ta streljanja, u čijem sastavu, između ostalih je bio i poznati zaštićeni haški
svedok Dražen Erdemović, koji nije bio jedini Hrvat u tom odredu?! Kako to da niko ne
poteže ulogu obaveštajnih službi u pravljenju srebreničkog „genocida“, poput
francuske i ostalih?! Kako to… – gospodo haški „pravednici“?!
Koliko je Haški tribunal samo produženi rat protiv srpskoga naroda u kojem
treba pozatvarati, poubijati one koji su ga branili, obezglaviti ih, nametnuti im
krivicu, ukinuti im i oteti teritoriju na kojoj su vekovima i koju su i sada svojim
životom branili od istorijskog agresora, govori činjenica da to nije rađeno drugim
učesnicima rata – samo Srbima, koje su osudili na ukupno 1.160,5 godina, plus još 6
doživotnih robija, a svi ostali – Hrvati, Bošnjaci, Šiptari, Makedonci – zajedno 361
godinu?! E, toje Haški tribunal!!!
U ovim suđenjima i presuđivanjima Srbima, zapadnjaci samo završavaju rat koji su
izazvali i protiv nas vodili zajedno sa lokalnim srpskim neprijateljima – kako je i sam
general Mladić uzvikivao, dok ga nisu izbacili iz sudnice: „Ovo nije sud! Ovo je NATO
komisija! Sve je laž“!!! Naravno, generale! Ovo nije onaj tvoj viteški vojnički rat na
terene! Ovo je drugi rat! On nema rok trajanja! Neograničen je, perfidan, dalekosežan,
spakovan u sudnice, toge, rukavice, presude, udžbenike, filmove, tv ekrane, skupove,
pokrete, poruke, performanse, sporazume, izveštaje, priče i „nezavisne“ emisije
„nezavisnih“ novinara…! I ova „presuda“ je – taj rat! Pa nije valjda neko očekivao da će
Amerika – suditi sebi i onima sa kojima je zajedno započela i vodila rat!!!
Kao ratni reporter na svim ratištima u bivšoj nam zajedničkoj državi 90-tih,
svakodnevno sam sretala srpske oficire do najvišeg ranga i niko tako, kao general
Mladić, na mene nije ostavio utisak tipičnog, vrhunskog vojnog komandanta, preslikanog
iz najbolje literature koji sam nosila u sebi! Upravo on takav i jeste pravi „ulov“
našem neprijatelju da preko njega osudi narod koji ga je iznedrio i koga je on vojnički,
profesionalno branio!! Zato je – onako izdajnički – i predat Haškom tribunalu, a ne
zbog istine i pravde koja bi tamo zablistala, a on bio oslobođen!
Mladić je njihova mora iz vojničkog sudara na bojnom polju gde su oni vodili rat
protiv Srba! Na jednoj strani Mladić na čelu srpskoga roda, na drugoj oni – od Zapada do
mudžahedina širom Bliskog istoka i dalje! Nije Mladić ono što je sada u njihovoj
sudnici – zarobljen, bolestan, star, vezan, izmučen, polu živ! Da je bio to – oni mu ne bi
sudili! Mladić je njima taj simbol srpskoga otpora kojemu sude i konačno se s njim
obračunavaju – pobeđuju vezana, dosuđuju doživotnu kaznu zatvora! Ustvari to nije
suđenje nego odugovlačenje iživljavanja koje su oni, uz pomoć instaliranih svojih
kolaboracionista u Srbiji, bili u mogućnosti da srpske junake priušte sebi kao
trofej?!
U ovoj likvidaciji jednog po jednog iz reda onih koji su branili srpstvo – ima još
jedno strašno licemerje u slučaju generala Mladića! Sve su uradili da im bude živ kad
mu izreknu prvostepenu presudu! Ako pre drugostepene, po žalbi, u međuvremenu i
premine – ima se smatrati da je ova izrečena i – konačna! Po njima je ona već konačna,
jer Mladić, posle svega – skoro da im više nije živ! Međutim, istorija je večna, sve
ostalo je prolazno, sem što –„čast i bruka žive dovijeka“, kako kaže veliki Njegoš! I u
ovoj pravdi dželata, skrivena čeka „zavera“ istorije, koju oni ne bi hteli, a debelo su joj
doprineli! Svi jednoga dana mrijet moramo, a oni su u haškoj inkviziciji – gle čuda –
jednog po jednog Srbina spašavali smrti i slali u legendu – a Mladića, već sada – tamo
gde Car Lazar odavno živi!!!

Milijana Baletić