„Пробни рад” без плате, стажа и било каквих права

Београд – Од 1. јануара до 31. јула 2016. Инспекција рада извршила је 32.695 инспекцијских надзора и затекла 10.174 особe на раду „на црно”. Готово трећина послодаваца је рад затечених лица са којима нису склопили уговор о раду, нити су за њих плаћали порезе и доприносе, безуспешно правдало њиховим „пробним радом”. Кад је било очигледно да су прекршили закон, власници предузећа и предузетници засновали су радни однос са 8.460 особа затечених на раду „на црно”.
Бојан Јоцић, директор Инспектората за рад, при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, тврди да неки послодавци веома често пробни рад користе као скривалицу запошљавања „на црно”.
„Кад инспектори затекну човека који ради без уговoра о раду, послодавци се правдају неопходношћу да претходно провере да ли он испуњава одређене услове за заснивање радног односа“, каже Јоцић.
„Реч је, заправо, о класичној злоупотреби института пробног рада из Закона о раду. Сваки послодавац, био он правно лице или предузетник, требало би да зна да се, у складу са чланом 36 Закона о раду, пробни рад претходно мора уговорити уговором о раду за обављање једног или више повезаних, односно сродних послова.“
Тако се „свету капитала” пружа прилика да провери стручне и друге радне способности кандидата кад су оне посебан услов заснивања радног односа. Зато се и радни однос уз пробни рад успоставља условно – да запослени током његовог трајања покаже да поседује стручност, умеће, вештину, извежбаност, вичност, спретност, умешност и друга својства запосленог, која се могу проверити само практичним радом.
„Послодавци, међутим, занемарују чињеницу да Закон о раду прописује да је провера кандидата за пријем у стални радни однос или на одређено време могућа само после заснивања радног односа“, указује Јоцић.
„Ако се прво заснује радни однос, а тек потом приступи проверавању услова рада, онда је тај однос, условно успостављен. Уколико се покаже да запослени испуњава услове рада, остаје у радном односу, а ако се покаже да их не испуњава, губи посао. Ако су радне и стручне способности услов заснивања радног односа, пробни рад је услов његовог опстанка.“
Јоцић напомиње да пробни рад може да траје најдуже шест месеци. Ако се уговара, онда се могу уговорити и начин праћења пробног рада и његово оцењивање.
Наш саговорник напомиње да није паметно пристати на пробни рад без претходно потписаног уговора о раду.
„Кад послодавац запосли човека без закљученог уговора о раду, под изговором да је на пробном раду, често се догађа да му не исплати договорену зараду“, каже Јоцић.
„У случају уговореног пробног рада, послодавац је дужан да запосленом исплати зараду у за то законом прописаном року. Јер, запослени на пробном раду има право на зараду као и запослени који нису на пробном раду. Уколико послодавац не исплаћује уговорену зараду, лице на пробном раду може да се обрати инспекцији рада, или да поднесе тужбу суду.“
За неисплаћивање зарада запосленима, у складу са Законом о раду прописана је новчана казна у распону од 800.000 до два милиона динара за послодавца који је правно лице и од 50.000 до 150.000 динара за одговорно лице у правном лицу. За послодавца са својством предузетника у распону од 300.000 до 500.000 динара.
С обзиром на то да се институт пробног рада у многим случајевима злоупотребљава кроз рад „на црно”, инспектори рада доносе решења којима налажу послодавцима да заснују радни однос са затеченим лицима на раду, а против послодаваца подносе захтеве за покретање прекршајног поступка.

Александар Микавица / Политика

ИЗВОР: vaseljenska.com