SKRIVENI MOTIVI: Privatizacija javnih preduzeća

 

Uobičajeni izgovor za privatizaciju javnih preduzeća bio je da prave velike gubitke, i da će državna uprava biti u mogućnosti da novac, koji će dobiti smanjivanjem gubitaka, upotrebi za razvoj privrede. Suvišno je reći da i pored ogromnog broja privatizacija nije došlo do razvoja privrede. Osim što je državna uprava rasipala novac na nevladine organizacije i nepotrebne agencije i druga birokratska tela, treba pomenuti da je davala novac takozvanim „stranim investitorima“. Dok su povećavali poreze koje domaći privrednci moraju da plaćaju, njihovoj konkurenciji su davali poreske olakšice i specijalne uslove.

Dakle strane kompanije dobijaju novac i od svoje i od naše vlade, a premijer pokušava da predstavi naše preduzetnike kao nesposobne i bez ideje, a naše radnike pokušava da predstavi kao nekakve lečunge kojima je potrebna „promena svesti“ da bi nešto počeli da rade.

Drugi izgovor za privatizaciju koji se često navodi je da će preduzeće bolje poslovati ako je u privatnom vlasništvu. Uspeh preduzeća zavisi od potražnje robe koju proizvodi, količine novca koja se ulaže u opremu potrebnu za proizvodnju i efikasnosti zaposlenih. Uspeh preduzeća ne zavisi od toga ko će uzeti razliku između prihoda i rashoda tog preduzeća. Svejedno je da li će profit preduzeća uzeti država ili privatnik. Jedina razlika može biti u tome da će privatnik ili uložiti više novca za opremu ili zaposliti sposobnije direktore.

Jasno je da državna uprava može da kupuje potrebnu opremu za proizvodnju; I nema ni jedan razlog zašto državna uprava ne bi mogla da zaposli baš one kadrove koje bi i privatnik zaposlio, ali ipak to ne radi. Zašto?
– Jer na ključna mesta u javnim preduzećima postavljaju kadrove po partijskoj ili rođačkoj liniji. Ljudi na vlasti dovode svoje nesposobne prijatelje da vode preduzeća u državnom vlasništvu. Ti njihovi prijatelji primaju ogromne plate i prave još veću štetu.
Potrebno je uvesti nekakve osnovne kriterijume, kako za zapošljavanje, tako i za ocenu rada.

Besmisleno je da se direktori koji upropaštavaju preduzeće koje vode smenjuju tek kada se promeni vlast u državi.

Jedan očigledan razlog zbog koga se javna preduzeća privatizuju umesto da se u njih uvede red je da ljudi na vlasti primaju novac „ispod stola“ od kupaca tih javnih preduzeća. U prilog ovoj tezi idu činjenice da se preduzeća prodaju po apsurdno niskim cenama, i da se neretko dešavalo da prilikom privatizacije kupac plati samo preduzeće, a zemljište koje je bilo u upotrebi (ali ne i u vlasništvu) preduzeća dobije za džabe.

Najavljivanjem privatizacije Telekoma državna uprava je dokazala da to što je preduzeće profitabilno i od strateškog značaja nije prepreka da se ono proda.

Zaključak koji se nameće je da vlada nije „nesposobna“, kako je nazivaju kvazi-opozicione stranke, koje nemaju relevantnih programskih razlika, već se samo bore za vlast ne bi li oni bili ti koji će staviti u džep procenat od privatizacija, nego je vlada korumpirana. Ono što sada gledamo je kako ljudi na vlasti rade protiv državnih interesa kako bi ostvarili neku sitnu ličnu ili stranačku korist.

Ono što svima treba nam bude jasno je da privatizacija nije nikakva ekonomska razvojna strategija, već najobičnija pljačka.

MARKO RADULOVIĆ

Foto: www.noveinicijative.org