Pravilno i bogougodno proslavljanje Badnje večeri

Iza badnjaka (koga unosi od tri puta), domaćin unosi dobar svežanj mirišljave, pšenične SLAME, sa istim pozdravom kao i za badnjak.

PITANjE 12
Pošto je slavljenje Božića dugo vremena bilo potisnuto i sputano u našem narodu, zaboravljeni su u velikoj meri božićni običaji koji su dugo živeli kod Srba, i opala je božićna radost. Objasnite nam kako treba da slavimo Božić. Objasnite običaje vezane za dane Božića!

ODGOVOR:
Uvek je lakše rušiti nego li graditi. I u fizičkom smislu, a još više u duhovnom. Lakše je narušiti i upropastiti svoje zdravlje, nego ga ponovo steći. Kako za pojedinca, tako i za čitav narod. Srbi su veoma brzo i lako „raskrstili“ sa svojom vekovnom tradicijom, verom, običajima. Preko noći i za činiju sočiva. Veoma smo povodljivi i nestabilni. Ne držimo do sebe i svojih duhovnih vrednosti. A teško se lečimo. Teško se vraćamo svojim korenima i svojim precima. Sujeta i gordost nas sprečavaju. I tako ostajemo daleko od „Doma Očevog“.

Božić – prvi od velikih hrišćanskih praznika, praznik koji je uzrok i temelj svim ostalim praznicima. Da nije bilo Božića, ne bi bilo ni Vaskrsa, ni Duhova, ni Crkve, ni Hrišćanstva.

Božić je praznik kada se Bog na zemlji rodio kao čovek, kao Mladenac, Bogomladenac, „mali Bog“. Božić (=Bogić) je deminutiv od Bog. Hristos Bog se rodi na zemlji kao čovek. Zašto? Da nam svojim rođenjem objasni naše rođenje, da nam otkrije svu tajnu zašto se čovek rađa na zemlji, svaki čovek.

A jedini pravi i besmrtni cilj svakog čoveka, šta je? Uzrastanje u meru rasta punoće Hristove, povratak naš Bogu i sjedinjenje sa Njim, oboženje. Kako ćemo mi, bedna ljudska bića, postići taj uzvišeni cilj?Pomoću svetih Tajni Hristovih u Njegovoj Svetoj Crkvi, i svetih vrlina u njoj.

Te duboke i nadumne tajne Božića naš srpski narod je preveo na svoj jezik i izrazio ih u predivnim i bogatim božićnim običajima. Više nego bilo koji drugi praznik. I više nego bilo koji drugi pravoslavni narod.

Osnovni elementi božićnih običaja su: Badnjak, slama, česnica (božićni hleb), položajnik.

BADNjAK je mlado hrastovo drvo koje se u šumi seče na Badnji dan (dan uoči Božića), veoma rano, pre sunčevog rođenja. Tu se okreše od grana, a na samom vrhu ostave se grančice. Tako okresano drvo se donese i prisloni uza zid kuće. To je početak radosti za domaću čeljad, naročito za decu, koja istrčavaju napolje da vide da li badnjak svojom visinom prolazi krov kuće. Prislonjen uz kuću, Badnjak sačeka veče. Tada, već po mraku, domaćin ga iseče na furunaše, i onda se obavlja svečano unošenje badnjaka u kuću. To čini sam domaćin, pozdravljajući ukućane sa: „dobro veče, sretno badnje veče“ a domaćica i deca dočekuju ga u kući, zagrejanoj i osvetljenoj, odgovaraju na svečane pozdrave domaćina i posipaju ga žitom. Badnjak se zatim nalaže na vatru, bilo na otvorenom ognjištu (što je danas retkost) ili u šporet, i vatra se ne gasi cele noći.

Iza badnjaka (koga unosi od tri puta), domaćin unosi dobar svežanj mirišljave, pšenične SLAME, sa istim pozdravom kao i za badnjak. Za decu je to najradosniji momenat, jer majka u slamu baca orahe, jabuke i bombone, a deca, tražeći to, razvlače slamu po celoj odaji, pijučući uz radostan smeh i žagor. Kada se taj „ritual“ završi, postavlja se posna večera za svu čeljad, kojoj prethodi zajednička, domaća molitva. Nakon, pak, večere, deca se prepiru i otimaju koje će na slami to veče spavati, jer se to smatra za posebnu „čast“.

Badnjak i slama, razumljivo, tesno su povezani sa rođenjem Hristovim u Vitlejemskoj pećini, te imaju duboki duhovni smisao. Badnjak – mlado hrastovo drvo, velike kalorične vrednosti, simvoliše samoga Bogomladenca Hrista. Kao što Badnjak te noći osvetljava (sa ognjišta) i zagreva celu kuću, tako i Hristos svojom božanskom naukom i svojom blagodaću osvetljava i zagreva duše onih koji u Njega veruju i za njim idu, da ne hode po tami, nego da imaju svetlost života. Pored toga Badnjak nas u mislima vraća u onu hladnu vitlejemsku noć, kada je pravedni Josif ložio vatru u ovčijoj pećini da ogreje novorođenog Bogomladenca i njegovu Svetu Mater. Slama, pak, veoma jasno podseća na ovčije jaslice, u koje je na slamu položen Bogomladenac Hristos rukama Svete Bogorodice.

Ujutru pak, na sam dan Božića, dok Badnjak još gori na vatri, u kuću dolazi POLOŽAJNIK, neko od bliže familije ili iz komšiluka, koji „čara“ vatru, onim vrhom Badnjaka koji je stajao do tada u uglu, ređajući molitvene želje za dom, domaćina i njegovu čeljad: „Koliko varnica, toliko blagoslova Božijega, toliko blaga i napretka, toliko sreće i zdravlja“ i td, posle čega ga domaćica „daruje“: košuljom, čarapama i peškirom. Položajnik ovde simvolizuje same Anđele Božije koji se javiše vitlejemskim pastirima u polju kod njihovih stada i objaviše im radosnu vest o rođenju Hristovom. Simvolizuje takođe i same vitlejemske pastire koji se prvi pokloniše novorođenom Bogomladencu, a u daljem smislu i istočne Mudrace koji mu prinesoše na dar zlato, tamjan i izmirnu.

Na sam dan Božića, domaćica, poranivši pre svih, donosi sa izvora svežu vodu i mesi ČESNICU – pšeničnu pogaču, u koju zamešuje i jedan srebrni novčić. Po dolasku domaćina iz crkve sa rane liturgije, svi se okupljaju oko božićne trpeze. Tada domaćin lomi česnicu na onoliko delova koliko članova porodice ima. A deca, zaboravljajući na ukusna božićna jela, svako pretražuje svoje parče česnice, nadajući se da je srebrna para baš njemu dopala. Jer se smatra i veruje, da ono dete kome dopadne komad česnice sa novčićem, te godine biće posebno napredno i blagosloveno.

Jasno je po sebi da ova česnica takođe predstavlja samoga Hrista, nebeski hleb, koji je došao da se daruje ljudima za hranu, jer je sam On rekao: Ja sam hleb života. A na Tajnoj Večeri pre svoje Krsne Žrtve, dao je sebe za hranu vernima pod vidom hleba i vina, rekavši: „Uzmite jedite, ovo je telo moje… Pijte iz nje svi, ovo je krv moja…“

I najzad, ukratko odgovor na pitanje: Kako treba da slavimo Božić? Iz rečenoga je jasno: Vratiti u život svoj i svoje porodice ove predivne božićne običaje, koliko nam to prilike dozvoljavaju. A pre toga, i više od toga, pripremati sebe i svoju čeljad (naročito decu) za doček Bogomladenca Hrista tokom šest nedelja Božićnog posta, koje je sveta Crkva odredila za očišćenje duše i tela: postom, molitvom, svetom tajnom Pokajanja i Ispovesti i svetim Pričešćem. Tako ćemo našu dušu i naše srce pripremiti da se Bogomladenac u nama rodi, da Mu bude u duši našoj toplo i svetlo. Takva priprema naša, biće dovoljna za dostojno slavljenje Božića, i pored nedostatka gore navedenih običaja, premda i oni nisu za zaborav. A isto tako treba znati, ako ne bude ove unutrašnje pripreme i truda na čišćenju duše naše, onda, ma koliko držali one spoljašnje i divne običaje, naše slavljenje Božića niti će Bogomladencu Hristu biti ugodno, ni nama spasonosno.

I još samo nešto. Od Božića do Bogojavljenja pravoslavni Srbi se međusobno pozdravljaju: „Hristos se rodi“! i otpozdravljaju sa: „Vaistinu se rodi“! Time ispovedamo svoju veru u Gospoda Hrista kao Sina Božijega, koji se radi nas ljudi ovaplotio, u pećini rodio i u jaslama ležao, da bi nas pale od greha podigao.

U toj veri se i pozdravlja sveradosnim Božićnim pozdravom: „Mir Božji, Hristos se rodi! – Vaistinu se rodi“!

Episkop Artemije,
Izvor: Praktična veronauka
Izvor: kmnovine.com