Povodom posete Bujara Nišanija Bujanovcu i Preševu: Da li nas susedi tretiraju kao udovičko dvorište?

Udovičko dvorište je pojam za neograđeno, dvorište polomljenih plotova i ograda. Okolo takvog dvorišta jedino je kapija ispravna, ali znani ili neznani, zvani i nezvani posetioci radije, pod velom noći, prave sporedne, manje uočljive prolaze u dvorište, lomeći povije i plotove. Vremenom udovičko dvorište praktično ostaje bez plota iliti ograde, a uglavnom nezvani posetioci ulaze u dvorište bez poziva i dogovora.

Ove asocijacije na stara vremena pobuđuje neobična poseta, albanskog predsednika Bujara Nišanija južnim srpskim opštinama Bujanovcu i Preševu. Najpre se o njoj čulo, onako usput, iz medija da Bušani dolazi u Bujanovac. Zatim su posle izvesnog vremena, isti mediji preneli da je to poznato vlastima u Srbiji, odnosno, da su vlasti “upoznate“. Ništa nije rečeno kakav je stav o ovoj neobičnoj poseti šefa susedne države na poziv presednika Opštine. Onda je, uoči same posete objavljeno da Nišani, pored Bujanovca, posećuje i Preševo

Srbija vodi dobrosusedsku politiku, politiku otvorenosti, razumevanja, saradnje i nemešanja u unutrašnje poslove. Pošto je Albanija sused Srbije, bilo je za očekivati da se neobična poseta smesti u odgovarajući okvir – kao dobrosusedska ili nekako drugačije, da se javnosti objasni šta Srbija očekuje od posete šefa susedne države, odnosno, šta predsednik Nišani, u stvari nišani?

Politika otvorenosti znači otvorenost za ravnopravnost, saradnju međusobno uvažavanje, kraće rečeno, otvorenost za dobre namere i dobre namernike. Otvorenost svakako ne znači otvorenost za mešanje u unutrašnje poslove ili, daleko bilo, za nekakva “obeležavanja teritorija“, ili za nova prekrajanja granica.

Istini za volju, slične posete činili su i lideri nekih drugih suseda Srbije, zaobilazeći Beograd kao njen glavni grad. Primera radi, Bakir Izetbegović, predsedavajući Predsedništva BiH, u julu prošle godine, posetio je Novi Pazar da bi, kako je objasnio, pored ostalog, “koordinirao aktivnosti SDA u regionu, odnosno SDA BiH, Sandžaka, Hrvatske, Crne Gore, Kosova i Makedonije“. Svojevremeno je Stipe Mesić, predsednik Hrvatske šetao po Vojvodini, birajući, sa pratnjom svojih ljudi najatraktivnije firme koje će posle njegove posete kupiti hrvatski tajkuni. Pre otprilike godinu dana premijer susedne Mađarske, Vikor Orban, objavio je da je Mađarska vlada obezbedila oko 160 miliona evra kao pomoć pripadnicima mađarske nacionalne manjine u Vojvodini, koju će raspodeljivati rukovodstvo jedne političke stranke pripadnika Mađarske nacionalne manjine – Savez vojvođanskih Mađara. Nikome i ne pada na pamet da se takva pomoć kanališe preko Vlade Srbije ili Vlade Vojvodine, najmanje preko budžeta Srbije. Ako je evropski standard da pomoć Srbije Srbima na Kosovu i Metohiji mora da se kanališe preko budžeta Prištine, otkuda  drugi standard kada je reč o slanju pomoći mađarske vlade pripadnicima mađarske nacionalne manjine u Srbiji? Da li Vlada susedne Mađarske nema poverenja da poklon u gotovini kanališe preko državnih organa Srbije, ili je po sredi neki drugi razlog da se pozamašni novac kanališe preko jedne političke opcije? Pri tome, Mađarska je sused, nezavisna država, a Kosovo i Metohija pokrajina u sastavu Srbije.

Šta možemo još očekivati i od Albanije, a i od drugih suseda Srbije, nakon neobične posete Bujara Nišanija? Postoje li granice prihvatljivog ponašanja? Postoje li granice trpljenja ponižavanja Srbije? Kako Srbija shvata svoju državnost u vremenima kada je drugi tretiraju kao razgrađeno udovičko dvorište?

Izvor: Beogradski forum za svet ravnopravnih, Ćirilizovano , magacin portal