ПОЧЕТАК „ДЕМОКРАТСКЕ ДРАМЕ” СРБА – трећи дио

Ничим изазвани, велики тамни облаци надвили су се над измореним Србима, по ко ће знати који пут у историји – па ипак, у тој општој духовној и идеолошкој збуњености и несналажењу слободарски дух српског народа крајем двадесетог вијека, супротно предвиђањима агресора, није се предавао – и даље је опстајао! У времену кад су Србија и Срби у Србији, и ако нису директно били инволвирани у рат, проглашавани за злочинце и агресоре (изложени општој сатанизацији, највећим притисцима, осудама и санкцијама) а Срби преко Дрине остали сами, опкољени својим непријатељима – старом “браћом” (иза којих је стајао исламски фундаментализам; Ватикан и Запад са својом, “демокртско- мирољубљивом” војном организацијом НАТО пактом) у том општем идејном и духовном кошмару, кад се комунизам урушио у Европи а истовремено никла нова агресивна идеологија још страшнија и разорнија (у плашт западне демократије увијена) С. Милошевић је као државник пружио достојанствен отпор тој новој разгоропађеној новофашистичкој звери (сам – како је знао и умио!) и за то заслужује свако признање! Нажалост, у идеолошком смислу, није био дорастао задатку времена! Његов систем вриједности израстао из идеолошког погледа на свјет једног ученог “европејизираног комунисте” (дупли идеалиста – најгора комбинација!) није му дозвољавао осмишљавање и реализовање националне идеје Срба.Са том идејом, резултати рата сигурно би били друкчији или би бар била српска страдања мања јер би тада (ако ништа више) већина Срба била потпуно укључена у борбу за одбрану српског народа, српских теритотрија и државе. Међутим, С. Милошевић је носио у себи другу, нереалну визију југославизма зачињену комунистичком утопијом, што је стварало јос већу конфузију у српском националном корпусу посебно у Србији, који је и онако био разбијен и разједињен агресивним дјеловањем идеологија Запада и пропагирањем западних вриједности и интереса у свему директно супростављених (уствари, непријатељских) интересима цјелокупног српског народа и Србије као државе.

Ипак, и поред тако здружених и моћних противника, упркос свим недаћама, Слободан Милошевић је успио Дејтонским споразумом, први пут у новијој историји, створити српски ентитет преко Дрине, у БиХ, али нажалост, није имао више снаге да брани РСК, односно, одустао је од њене одбране, да би сачувао мир у Србији (вјерујући у лажна обећања Запада да неће дирати КиМ!) Наравно, слиједио је слом РСК (али касније и Косова!) и егзодус српског народа из РСК (и поред тога сто је РСК била под заштитом УН!) Сломом Крајине, практично се остварују зацртани циљеви Запада – грађански рат је завршен (бар прва фаза!) а Југославија је успјешно разбијена и распарчана ”миротворним” дјеловањем демократског Запада. Створене су нове “банана” државице што и јесте био циљ!.. створена је самостална Словеније злочиначким стрељањем ненаоружаних српских регрута (и општим протјеривање Срба из новостворене “европејске дежеле”) а самостална држава Хрватска је заблистала пуним “тисуљетним” сјајем (без Срба – остварен пројекат Павелићеве фашистичке Хрватске!) и напокон ,створена је Дејтонским споразумом, самостална БиХ, хибрид држава од два ентитета –српског и муслиманско –хрватског, под протекторатом Запада, као и самостална Бивша југословенска република Македонија (какав апсурдан назив!?) а С.Милошевић ће само (привремено!) успјети сачувати Србију и Црну Гору – крњу, скраћену СР Југославију…

Последице завршеног рата на просторима СФРЈ у којем Србија стварно није учествовала (иако су је стално оптуживали и оптужују за то – мада је, што је неспорно, помагала Србе преко Дрине али не довољно, а често ни на прави начин, а што је још најгоре, не национално артикулисано са јасном идејом и циљевима) показаће се велике и веома тешке за Србе, и то не само за то што је велики дио Срба остао ван матичне државе већ, још више за то, што ће већина Срба поново, по трећи пут у овом вијеку, добити нову Југославију – идеолошки затрован српски национални вођа није се могао одрећи идеје југославенства!

Уствари, најтеже последице ратова деведесетих биће на духовном и етичком плану у народу! Срби у Србији и ЦГ ће носити немирну савјест и фрустрације а милиони српских избјеглица из Хрватске и Босне (а ускоро и са Косова) ће тумарати несрећни, поражени и понижени, по исто тако несрећној и разједињеној Србији. До потпуног духовног и моралног краха српског народа није дошло само због тога што је остао сачуван, бар дио слободарског духа и српског идентитета, још увијек жив и непоражен (посебно у Босни, односно у Републици Српској) Уствари, моралном опстанку је највише помогао живи дух слободе и вјере у будућност српског народа изникао у Босни, у великим страдањима, у тешкој борби у одбрани слободе…Срби у РС су тада саградили нову духовну вертикалу цјелокупног српства која ће бити предводник у борби за опстанак српске националне свијести уопште (уосталом и до сада, душа је Србе а не сила, одржала!) и то је уједно и највећи резултат грађанских ратова деведесетих (поред стварања РС) Наравно, свега тога су биле свјесне и западне силе и за то су одмах по званичном завршетку грађанских ратова на тлу Југославије (1991-1995 – на српским етничким просторима дотадашњих република Хрватске и БиХ) још се више ангажовале на започетом растурању СР Југославије и Србије али, истовремено су кренуле и са урушавањем, тек створене, Републике Српске, настављајући тако и даље, већ одавно не скривену агресију на српски народ и његове територије…

Да би завршио започете послове Запад је ускоро активирао и “косовско питање” (којим је и започела “операција” растурања Југославије) директним подржавањем шиптарских сепаратиста и терориста – западне силе, предводјене САД и Њемачком, разним лажним оптужбама и подметачинама али и активним ангажовањем шиптарских терориста, успјели су вратити немире у српску покрајину подржавајући све више, већ нескривено, шиптарске захтјеве за осамостаљењем КиМ. Узалуд је С. Милошевић, чинио све да спречи рат на Космету он се ипак није могао избјећи, јер Запад то није желио! Преговори о миру,који су слиједили у Рамбујеу и нису били ништа друго него обична фарса – њима се отворено тражила, практично, капитулација Србије; не само одустајање од суверенитета на КиМ већ одустајање од суверенитета у читавој Србији, што наравно,српско руководство није могло прихватити. За пропаст преговара, подразумијева се, биће оптужен С. Милошевић, што ће бити нови разлог и оправдање за даљне нападе и притиске на Србе. Ускоро ће се наћи и алиби за директне нападе и рат Запада против Срба у измишљеном српском злочину над цивилима у Рачку и у наводној хуманитарној катастрофи на Косову… (Као илустративан примјер фарсе са “Косовом” може послужити и само коришћење његовог имена – Запад, као ни шиптарски терористи, никад нису користили службени назив за српску покрајину, Косово и Метохија, као ни скраћени, Космет, већ само назив Косово.То су радили свјесно, јер су жељели избјећи термин Метохија који,уствари, означава црквена имања а тиме и доказује да је тај простор српски, што се, по сваку цијену хоће заборавити – њима више одговара “неутрални” назив Косово а, наравно, они нису свјесни шта, управо, значи “Косово” за српски народ – највећи и најјачи српски симбол – колијевка српства – исходишна духовна вертикала српског народа. Све!) Интересантно, да је читавом свијету било потпуно видљиво и јасно насиље над Србијом и српским Косовом, али нажалост, такве су околности биле, да нико није ни покушао пружити озбиљнији отпор западним агресорима -злочинцима који ће почети истресати сваког дана на хиљаде бомби на српски народ у најмонструознијем бомбардовању на тлу Европе (са забрањеним касетним и уранијумским бомбама!) у њеној историји! и то под оперативним називом “Милосрдни андјео”- што само по себи говори о умоболности твораца и извођача такве акције! Такав злочин, нормалан људски ум не може ни замислити а камоли остварити, претворити у дјело – а управо се то дешавало на тлу “демократске” савремене Европе крајем двадесетог вијека и то пред очима цијелог свијета! Творци и извођачи таквог недјела су били, нико други, него перјанице хришћанске западне цивилизације; деветнаест најразвијенијих и најјачих држава – удружене, јединствене и сложне у злу, наравно, предводјене врховним Сотоном, САД. Нажалост, овакав “милосрдни” чин није био случајан; то је био само логичан наставак “милосрдних” дијела Запада – нови рајх (Четврти) који су кренули неуморно да граде, у свему је пратио достигнућа прошлог а у много чему га и надмашивао; софистициранији је, перфиднији и лицемјернији! Звјерским бомбардовањем Србије од стране западних сила (и немоћ остатка свијета да се злу супростави) дефинитивно је наступило доба потпуног краха морала савремене цивилизације а поготово Запада! (поред, наравно, кршења свих принципа међународног права и повеље УН!) Савремена цивилизација је ”пала” на српском Косову, али, као што то обично бива, велика несрећа која је захватила Србе 1999.год. бар на тренутак пробудиће изнова, већ готово разрушен српски дух, идентитет и морал, који ће поново васкрснути – управо, на завјетном Косову! Срби су , тада, опет постали (први пут у својој новијој историји!) јединствени и одлучни -енергично и веома успјешно су бранили КиМ што ће изазвати код западне немани потпуно лудило које ће је водити до бестијалних злочина над цивилним становништвом и на крају до сулудих претњи ”уништавањем” Београда и ”паљењем комплетне земље”. Те умоболне претње ће на крају и натјерати С. Милошевића да прихвати компромисни споразум (можда је и поступио исправно али то ће у политичком и моралном смислу бити његова највећа грешка-дефинитивно је изгубио ореол ”вожда” а српски народ ће одвести у морално беспуће. Та одлука, тај компромисни споразум са агресорима ће и вођу и народ одвести у ”пропаст”! У највећи српски пораз – 5. октобар!) И ако војнички српска војска није била поражена, морала се повући са Космета а у ту српску покрајину су дошле снаге УН на основу резолуције СБ 1244 (у којој је гарантован суверенитет Србије на КиМ!) Наравно, споразум су одмах злоупотребили шиптарски терористи УЧК (уз подршку НАТО снага које су у име УН дошле на КиМ – ускоро је илегално изградјена, на територији КИМ, једна од највећих војних база на свијету! – да ли је то један од разлога њиховог доласка ?!) и преузели сву контролу на КиМ – а српски народ је остао потпуно незаштићен! Злочинци су могли несметано наставити свој крвави пир. На Космету је убијенио и нестало неколико хиљада а своја огњишта је напустило више од 200 000 Срба! Истовремен, биће срушено и спаљено преко 150 српских цркава и средњовјековних манастира а безброј гробаља је оскрнављено и преорано! Извршен је злочин пред очима свијета – геноцид шиптарских терориста над Србима уз подршку тзв. међународне заједнице – лажно представљених НАТО држава! (Послије милосрдног дјеловања ”Милосрдног андјела” и његових помагача на КИМ остало је свега нешто више од сто хиљада Срба на том дијелу српске земље а доселило се више стотина хиљада Албанаца из Албаније) Нажалост, слични процеси су се одвијали и у свим другим српским просторима изван Србије… да ли су коме потребни још какви докази за извршени геноцид над Србима ?! а они (Запад) оптужују Србе за геноцид! али, најгоре тек слиједи… све то зло, сву ту горчину и несрећу која је задесила спски народ крајем двадесетог вијека и која се скупила у његовим изгубљеним душама, Запад је гебелсовом пропагандом све више успијевао ”пројектовати” на режим С.Милошевића, а Србима страдалницима, наметнути кривицу! Наравно, бјесомучно нападајући С. Милошевића, Запад је бранио себе и правдао своје евидентне злочине; сва злодјела која су извршили на Балкану, а посебно у Србији и над српским народом, уопште – а за то је, управо, најбоље оптужити српски режим! Тако се оптужбом српске власти, тобоже аболира српски народ од кривице за ратове деведесетих и ”за агресију и злочине који су починињени над другим народима из бивше Југославије” – Запад великодушно ”прашта” српске гријехе и доказује пријатељство! И ако,само по себи ”болесно”, то пријатељство ће још једном обманути многе Србе који ће тако постати саучесници евидентног геноцида- над српским народом! Над самима собом! Морално сломљени, већ “испраним” мозговима (чипованим!) многи ће Срби прихватити све “сугестије” Запада – духовна колонизација је све више успјевала! Монструозни неокортички рат против Срба је доносио све веће резултате! – многи Срби у заборав утонуше! Заборавише и на историју и на традицију: и на себе и на претке и на потомке – постајали су спремни да за сва зла овог свијета оптуже С. Милошевића и да пригрле спаносни благородни Запад… и сви проблеми српски ће бити решени јер ће Срби постати равноправан члан “слободне и демократске “ Европе и уживати у свим благодетима “европске демократије”. Ратови, велика страдања, економска биједа и најсофистициранија медијска пропаганда учинили су своје!!! На велику сцену су све више ступали мали расрбљени Срби исфрустрирани и несрећни у својој мржњи према самима себи… заморни, заблудио и малодушан, не мали дио народа српског био је “сломљени” и спреман на све да се досадашња агонија прекине! Они више нису имали снаге да и даље пружају отпор сваковрсној (више за њих, неиздрживој) агресији Запада – све више су смртоносни загрљај Запада прихватали као слободу (као што жртва прихвата џелата!) а то је водило тоталном националном краху! Стварали су се услови за потпуни тријумф Запада и његове “истине” – не само за рушење постојеће власти већ и инсталирање нове, марионетске, која ће напокон реализовати циљеве Запада! Могло се прећи на завршни ударац против Срба и српског народа (уз здушну подршку националних мањина у Србији које је Запад у потпуности хомогенизирао у деструктивном дјеловању према властитој држави и већинском српском народу) а шанса, за коначну и потпуну побједу, били су нови “демократски” избори у Србији, ванредни – које је С. Милошевић расписао (и ако им није било вријеме!) а Запад ће се потрудити да их максимално искористи…

Фото: dw.com