Oživljavanje ustaštva: Kako je „leks Erdogan“ pao u Blajburgu

Iako je stranim političarima u Austriji zabranjeno širenje propagande, u austrijskoj pokrajini Koruška dozvoljeno je slavljenje hrvatskog revizionizma, ističe danas bečki dnevnik „Standard“ povodom predstojeće komemoracije u Blajburgu.

List naglašava da se svake godine u maju oko 10.000 ljudi okuplja u Blajburgu kako bi se prisetili fašističkog hrvatskog ustaškog režima u Drugom svetskom ratu.

Okupljanje ustaša i domobrana u Blajburgu, (Austrija) na dan sećanja na poginule tokom maja 1945. godine
© AP PHOTO / DARKO BANDIC

To što se veličanje jednog terorističkog fašističkog režima održava javno, izazvalo je kritike Austrije u zemlji i svetu, podseća „Standard“.

I pored toga se ova komemoracija, kritikuje list, ne zabranjuje, jer je katolička crkva dozvoljavala da se u okviru tog skupa održava misa, pa je to odobrenje otežalo vlastima izricanje zabrane skupa.

Ove godine, dodaje „Standard“, moglo je biti drugačije, jer je nakon smene na vrhu biskupije u Klagenfurtu došlo do promene u ophođenju prema ovom profašističkom skupu.

Administrator biskupije Engelberg Gugenberger odlučio je u martu da se, za razliku od ranijih godina, ne da dozvola za biskupsku misu.

Time je skup, podseća list, izgubio verski karakter, i sada je ono što je uvek bio, a to je političko okupljanje na kojem brojnih hrvatski političari drže predizborne govore, i na kojem se nose delimično zabranjeni simboli i fašističke parole, preneo je Tanjug.

Nadležne opštinske vlasti mogle su zbog toga zabraniti skup, ali to nisu učinile, podvlači „Standard“.

„Postojao bi niz dobrih pravnih razloga za tako nešto“, tvrdi profesor ustavnog prava sa Univerziteta u Insbruku Karl Veber.

On je ukazao da, pošto je u prošlosti došlo do učestalog veličanja nacizma, postoji opasnost da tako bude ponovo.

Prema zakonu o okupljanju, mora se zabraniti svaki skup čija svrha predstavlja kršenje zakona, podseća „Standard“.

Odluka o održavanju ustaškog okupljanja se mora donositi uvek na osnovu iskustava proteklih godina, tvrdi Veber.

„Standard“ ukazuje da pooštravanje zakona koje zabranjuje širenje ekstremističke propagande na skupovima ostaje „bez zuba“ kada je reč o Blajburgu.

Prošle godine usvojeni „leks Erdogan“, to jest zabrana skupa stranih političara u Austriji, ne primenjuje se na skup Hrvata, jer su od zakona izuzete članice EU. Takođe, ni pooštreni zakon o zabrani simbola, koji obuhvata sada i dva ustaška simbola, neće, kako dodaje list, imati veliki uticaj, jer su prošle godine učesnici okupljanja u Blajburgu nosili ustaške simbole, ali većinom one koji nisu obuhvaćeni ovim zakonom, što ne umanjuje činjenicu da veličaju fašistički režim.

Sputnjik