GLAS MLADIH – OTVORENO PISMO SRBIJI

OTVORENO PISMO SRBIJI

Osećam obavezu, kao pripadnik mlade generacije, onih koji jednog dana trebaju voditi, čuvati ovu zemlju, da se ovim putem obratim Srbiji – svim njenim građanima, pre svega Srbima, jer smo mi više od svih izgubili svoj put, zaboravili svoju istinsku ljudsku prirodu, ali i pripadnicima svih drugih vera i nacionalnosti, svima koji ovu zemlju vole i smatraju svojom, svim ljudima koji imaju želju videti bolju, lepšu Srbiju – za svoju decu, za decu svoje dece.

Gledam ljude oko sebe, gledam meni bliske prijatelje, manje bliske poznanike, gledam ljude na ulici i ne prepoznajem ništa od onoga što se u masovnim medijiima promoviše – reforme u punom jeku, otvaranje fabrika, masovno zapošljavanje…

Gledam i pitam se, da li je sve to istina? Gde su ti ljudi koji rade, gde su te fabrike u kojima rade, gde su te reforme u kojima smo 25 godina unazad?

Da li se to zapita još neko?

Da li se zapitaš, srpski narode, da je 60% građana protiv ulaska u EU, da je 80% građana protiv saradnje sa NATO, a na vlasti i u Skupštini nemamo nikog ko to poštuje?

Srpski narode, gde si? Zašto si se izgubio? Zašto si ginuo, zašto si krvario, zašto si olako pustio da te okupiraju?

Da li smo, srpski narode, danas u okupaciji? Da li po ulicama marširaju SS divizije, da li postoje logori? Ne?

Ali, da li imamo svoju zemlju, koja se za budzašto prodaje strancima, industriju, koja ne postoji, ekonomiju, koju diktiraju strane banke i kompanije, vojsku, koju kontrolišu oni koji su nas s neba ubijali i zahvaljujući osiromašenom uranijumu, ubijaju i danas i ubijaće još milijardu godina?

Kako se to zove i šta je veća okupacija, prva ili ona u kojoj smo u zadnjih 25 godina?

Omladino srpska, generacijo… da li želiš živeti u ovakvoj državi? Ako ne, da li veruješ da je odlazak jedino rešenje? Da li se zaista za ovu državu i pristojan život u njoj ne vredi boriti?

Da li su naši preci, omladino srpska, kosti u Plavoj grobnici ostavili, da bi mi danas napuštali zemlju za koju su oni umirali?

Da li smo zaista kao narod, kao mladi ljudi, koji trebaju i moraju biti pokretači pozitivnih promena u društvu, toliko degradirali, da se ne želimo ni boriti za ono što su neki 18-godišnjaci pre nas krvarili?

Za šta su se oni borili, omladino srpska? Da li za to da se danas otuđimo jedni od drugih, da jedni druge gledamo samo kroz interes, da okrećemo glavu kada je neko u nevolji, da strahujemo i bežimo pred nepravdom, verujući da nas nikada neće sustići? Da li su oni ginuli na Ceru, Mojkovcu, Kajmakčalanu, Sremu, Albaniji, Kosovu da bi mi danas imali najnoviji ajfon, redovno ažurirali instagram profil, status na fejsbuku?

A šta posle, omladino srpska? Šta kada više ne budemo dovoljno lepi za instagram, šta kada ajfon dosadi? Šta kada ostarimo? Ostaje li šta, sem porodice, prijatelja, ljudi? Braćo i sestre, neznana i znana, da li je vreme da dignemo glavu sa telefona i pogledamo stvarnosti u oči? Da li osećamo da ćemo, okupirani modernim, brzim stilom života ostati šokirani i ni primetiti kada se probudimo u nekoj drugoj državi, koja se ne zove Srbija, s nekim drugim narodom, koji nije srpski?

Kada ćemo, za novih 20 godina, dočekati generaciju ljudi koji se stide Cera, Boja na Kosovu, Mojkovačke bitke, Sinđelića, Mišića, Obilića? Ljudi koji će podržati brisanje svakog traga srpskog postojanja na ovoj planeti?

Da li je vreme, omladino srpska, da se izborimo za ono što je bio san palih heroja, naših predaka, vekovima unazad, ZA SLOBODU?

Narode srpski i omladino srpska, svi rodoljubi, koji ne mrze tuđe, ali vole svoje, koji ne žele strano, ali ne daju srpsko, koji zadrhte pred ˘Marš na Drinu˘, osećam da dolazi poslednje vreme kada ćemo imati mogućnost odlučivati o našoj sudbini.

Kao mladi čovek koji u ovoj zemlji planira živeti, osnovati porodicu, vaspitavati, odgajiti decu, kao neko ko oseća da mu nigde neće biti lepše nego u svojoj otadžbini, pozivam sve kojima će ove reči pokrenuti neku iskru u srcu, koji će osetiti svoju dužnost i želju da ne budu nemi posmatrači nastavka višedecenijske izdaje, koja se bliži svom epilogu – totalnoj rasprodaji i porobljavanju naše zemlje i naroda u njoj, da učine nešto, da razumeju da kao jedinka imaju veliku moć – jer hiljade jedinki koji stanu jedan uz drugog postaju nezaustavljiva energija. Pred nama su parlamentarni izbori, dan 24.04 2016. biće jedan od prelomnih momenata istorije srpskog naroda. Na njemu se neće odlučivati između sadašnje ili neke druge vlasti, između EU ili Rusije, izbor će biti – sloboda ili ropstvo.

Ovo neće biti referendum – za ili protiv NATO – već da li smo dostojni naših dedova, da li smo dostojni spasenja – i da li se želimo izboriti za spas?

Probudite se, Srbi!!! Dolazi poslednje vreme, vreme od koga ne možemo pobeći i koje će odlučiti želimo li još 25 godina slušati bajke o EU, reformisanom društvu, stranim investicijama, da li želite dozvoliti da ponovite greške naših roditelja, da i naši potomci pate zbog naše omamljenosti, izmanipulisanosti, nezainteresovanosti, zbog našeg straha?

Živimo u zemlji u kojima je javni servis u službi stranih interesa, u kojoj se pretplata plaća za reprize koje smo prestali brojati, a najvažnije teme se ili prećute – ili se prostor da samo jednoj strani i debata onemogućava. U zemlji u kojoj se putem nacionalne frekvencije promoviše sve ono što je u ne tako davnoj istoriji bio sam talog našeg društva. Branka Kockicu, Minju Subotu, Dragana Lakovića zamenili su rijaliti programi, turske serije, scene nasilja, bluda, antikulture. A vlast na sve to ćuti, jer im to savršeno odgovara, jer dok smo mi u mentalnoj hipnozi praznog stomaka, ne vidimo da se naša deca pretvaraju u kriminalce, prostitutke, da se nama bliski pretvaraju u narkomane, a da nas oni koji su sve to dopustili i stvorili nemilosrdno bogate i uništavaju sve zdravo u ovoj državi.

Ko je našim medijima dao za pravo da odlučuju u naše ime, šta je, a šta nije naš interes? Ko je našim medijima dao za pravo da nas održavaju lobotomiranim, hipnotisanim, zatrovanim, da nam otupe moralna, kulturna, ljudska načela, da nas pretvore u zombije, zarad nekih tuđih interesa, zarad toga da dok mi raspravljamo ko je osvanuo bez donjeg veša na naslovnoj strani, ko je koga ošamario, ko je odakle izbačen, neko kroji naše živote, vaspitava našu decu, uništava našu porodicu…

Umesto povratka srpskom seljaku i omogućavanja da hrani i podiže ovu zemlju, kako je to vekovima činio, zemlju kupuju stranci, jer će tobože, oni naučiti srpski narod kako se baviti poljoprivredom… Pored najplodnije zemlje, mi hranu uvozimo, pored najlepše prirode i ogromnog turističkog potencijala, mi smo najsiromašnija država Evrope…

I odakle nama pravo da se protiv toga ne pobunimo, zarad nekog današnjeg mira, koji će nestati već sutra, jer naše greške, nedostatak hrabrosti, sustićiće nas i naše najbliže, kao što to u životu biva.

Zapitaj se, narode srpski, kako si protiv EU i NATO, a u Skupštini Srbije nema nijednog narodnog poslanika koji nije eurofanatički orijentisan… Kako je do toga došlo, da nam budućnost i sadašnjost kroje oni koji su uništili našu prošlost, poslednjih 25 godina, i da li je vreme da svima njima kažemo DOSTA?!!!

Nikoga od vas ne želim motivisati da svoj glas na referendumu slobode dodeli bilo kome, to nije moja suština. Moja želja, a nadam se i vaša, je samo jedna – da glasate PROTIV svih onih koji su nas svojom vladavinom, u jednoj ili drugoj partiji, sa jednim ili drugim plaštom, sa jednim ili drugim lažima, u poslednjih 25 godina, do danas doveli do ruba moralne, ekonomske i kulturne propasti, do sloma svih vrednosti koje su u našem narodu nekad bili svetinja – čast, dostojanstvo, poštenje, rodoljublje.

Moja je želja samo jedna – da dobro razmislite, isključivo SVOJOM GLAVOM, moralnim načelima, a ne onim koje nam se nameće sa svih strana, a onda da date šansu nekim novim ljudima, onima koji još uvek nisu imali šansu, idejama koje nisu istrošene, idejama koje nas ne drže ˘na vodi˘, sa ˘pregovorima˘ koji nikada ne prestaju, sa ˘uslovima˘ kojima se kraj ne nazire…

ALI, DOSTA JE VIŠE ČEKANjA! Narode srpski, vreme je da odlučiš da li zaslužuješ da živiš danas, ili preživljavaš do boljeg sutra, koje nikada neće doći. A ukoliko iko od Vas, koji će na ovaj izborni referendum slobode izaći i ponuditi nešto novo, drugačije, pročita ove redove, želeo bih i Vama nešto poručiti…

Da li ste svesni gorenavedenih činjenica? Da li Vam je jasno šta 24.04 2016. znači za dalju istoriju naše zemlje, dan kada će se možda i poslednji put održati koliko-toliko slobodni izbori, kada će postojati kakva-takva šansa da se nakon tog dana u Skupštini čuje glas naroda, koji će započeti neki novi talas borbe, do konačnog oslobođenja?

Zapitajte se, ako Vam je dosta medijskog mraka, manipulacije, nemilosrdne rasprodaje i pljačke države, njenih vitalnih resursa, koje ulazi u završnu, za Srbiju tragičnu fazu, da njom vlada samo onaj ko je izda, šta Vi radite razjedinjeni?

Svi Vi rodoljubi, ljudi koji u sebi imate vatru junaštva naših slavnih heroja, svi Vi koji ste u politiku ušli iz ljubavi prema otadžbini, a ne novcu, sa željom da bolje živi narod, a ne samo Vama bliski, sa znanjem, voljom i hrabrošću da srušite pogubni sistem koji nas svojom korupcijom, nestručnošću, pljačkom ubija i razara, da zaustavite put ka onima koji nas ne žele, koji nas mrze, koji nas smatraju nižom rasom i s takvim odnosom su nas u nesrećnim godinama nemilosrdno ubijali, morate biti svesni da ono što odlučite danas, pratiće Vas doveka, da Više nema mesta za sitne nesporazume, krupne sujete, a pogotovo za razmimoilaženje u ličnim, stranačkim interesima.

Rodoljubi, više nije bitno kako se zovete, ili ste Srbi, ili niste. Ili ćete odabrati stranku, ili Srbiju. Samo sloga Srbina spasava danas je tačnije nego ikada, a Vi ste verovatno poslednja nada da se čuje glas porodičnih, poštenih, rodoljubivih ljudi u Skupštini, u medijima, da sloboda pokida svoje lance i da se nezaustavljiv talas pokrene celom Srbijom, počevši od 25.04. 2016.

Na Vama je veliki teret i vreme je da pokažete da li ste ga dostojni, da li za sve nas mlade, da li za sve porodice, da li za sve dobre ljude postoji nada u bolje dane, na Vama je, rodoljubi srpski, da pokažete da Srbija ima normalne, obrazovane, poštene ljude, koji imaju snage i hrabrosti da slušaju svoj narod, a ne strane banke, ambasade, organizacije.

Perikle je rekao: Tajna slobode počiva u hrabrosti.

Narode srpski, vreme je da odlučiš da li ćeš se predati ili ćeš se boriti, da li ćeš izaći na izborni referendum o slobodi, ili pristati da budeš rob, da li ćeš o svojoj sadašnjosti i budućnosti odlučiti ti, ili to prepustiti tuđinima. Hoćeš li definitivno predati svoju porodicu, decu, prijatelje zlu, da li ćeš im navući lance, da li ćeš u svoj dom pustiti sve ono čemu nas danas ˘vaspitavaju˘ na televiziji.

Ili ćeš pokazati ponos, prkos, herojstvo, da u tebi i dalje teče krv Karađorđa, Njegoša, Mišića, Milunke, Lazara…

Kada nepravda postane zakon, OTPOR JE TVOJA DUŽNOST!

POKRENI SE NARODE SRPSKI, OMLADINO SRPSKA, RODOLjUBI SRPSKI, DA SRBIJA ŽIVI!!!

U potpisu,

Jedan od mladih na kojima Srbija ostaje.

IZVOR: anti-censura.com