ORIGINALNI NAZIV SRPSKE HIMNE „BOŽE PRAVDE“ BIO JE „KOSOVO“

Kako je Srbija proterana iz svoje himne

Could not resolve host: urls.api.twitter.com

Kada je propao ”konkurs za srpsku himnu” Kneza Mihaila Obrenovića (koji je, u njegovo ime, vodio Ljuba Nenadović), kada se Đura Jakšić i drugi veliki naši pesnici nisu odazvali ovom primamljivom pozivu, a rad Jovana Jovanovića Zmaja odbačen kao nedovoljno dobar, opet smo se vratili onoj staroj, neformalnoj Dositejevoj himni ”Vostani, Serbie” (koja je zvanično izvođena od 1815. do 1882. godine).

bože pravde

 

A onda je za 18. rođendan kneza Milana (koji će deceniju kasnije biti krunisan za kralja Srbije) izvedena patriotska predstava ”Markova sablja”, koja se završava svečanom horskom pesmom ”Bože, pravde!” koju izvodi ”narod”.

I ova pesma će ubrzo postati nezvanična, a onda i zvanična srpska državna himna. I ostati to, sve do 1918. kada će u nju biti veštački ubačene hrvatska ”Lijepa naša” i slovenačka ”Naprej, zastava slave”. A onda će Drugi svetski rat zaglušiti ovo molitveno obraćanje Bogu srpskog naroda i naš zahtev za pravdom (i istinom, pošto je reč pravda u svom izvornom značenju nosila i to, još uzvišenije značenje). Tada ”pada zavesa” baš kao u ovom originalnom libretu, na kraju predstave, a Srbi, travestirani u jugo-komuniste, počinju da pevaju Titu, a ne Bogu, i nekim apstraktnim ”Slovenima”, a ne svojoj Otadžbini i svom narodu… Da bi se sedamdeset godina kasnije pod srpskom trobojkom ipak ponovo začula pesma što od Boga za Srbe traži pravdu.

Ali, ja sve ovo pišem samo da bih poentirao na podatku koji se može naći u svakoj biografiji Jovana Đorđevića (pisca i dramaturga, autora srpsko-latinskog rečnika i ministra Kraljevine Srbije, inače ujaka Stevana Sremca). Reč je o tome da ”Bože, pravde”, u stvari, pripada Đorđevićevoj uvertiri sa naslovom ”Kosovo”.

Tako da u srpskom slučaju sve zaista rodoljubivo i stvarno važno ima organsku i neraskidivu vezu sa srpskom Svetom Zemljom, Kosovom i Metohijom…

U našoj istoriji, očigledno, nema nikakvih slučajnosti i ničeg proizvoljnog, samo ovozemaljskog.

bože pravde

Dragoslav Bokan

Kako smo došli do himne „Bože pravde“

Kao što to običio biva Srbima, koji su toliko žudeli za himnom, bilo je suđeno da do nje dođu slučajno. Milan Obrenović, sinovac ubijenog Mihaila Obrenovića, reši da se oslobodi namesništva i preuzme vlast u Srbiji leta 1872. 3a tu priliku naruči on, kod uglednog dramskog pisca Jovana Đorđevića, komad sa dinastičkim duhom. Slavoljubivi pisac ppiony svojski na posao pa brzo izradi komad sa pucanjem i pevanjem i vilama itd. – pod naslovom „Markova sablja“. U završnoj sceni, da bi pojačao sliku pisac upliće himnu koju, kako i valja, peva sav narod. Vila je najavljuje rečima: „Bliži se bliži to srećno vreme. Bačeno seme brzo sazreva. Evo čuj!“ Iza pozornice se začuje vesela muzika, a za tim – „sav“ narod:

„Bože pravde, ti što spase
od propasti do sad nas“ . . .

Te lepe večeri, avgusta desetog, leta 1872, verovatno niko nije znao da je Srbija dobila svoju prvu himnu. Uspeh komada Markova sablja obezbedio je i veliku popularnost svečano intoniranoj pesmi „Bože pravde“, što joj pomaže da se sa pozorišnih dasaka vine u sazvežđe državnih simbola. Muziku je komponovao Slovenac Davorin Jenko.

3a divno čudo, na prelomu dvaju vekova, u novo vreme u koje Srbiju uvodi Kralj Petar I Karađorđević ulazi i već „vremešna“ himna srpska. Naravno, po već oprobanom receptu prepravlja se zadnji stih i u njega (što će i kasnije biti praksa) stiže novi kralj Petar I. Sada glasi: „Kralja Petra, Bože hrani / Moli ti se srpski rod“. Tako „uređena“, sa srpskim vojnikom odlazi u balkanske ratove i u prvi svetski rat. Peva se u molitvama za srpski narod po engleskim crkvama 1916. godine, na proslavi Vidovdana pactypeno je 30 hiljada prevoda srpske ximne širom Engleske.

Preživela je mnoge krizne periode smena dinastija, pa čak i period od 1903-1909, kada je praktično bila suspendovana, ali 1918, nije mogla. Stvaranje Kraljevine SHS bio je kraj himne srpskog naroda kao što je to bio kraj mnogo toga srpskog. Stvorena je nakaradna trostruka himna u kojoj je početak i završetak ppeuzet iz „Bože pravde“. To nije bilo sve: Rešenjem broj 21611 od 12 decembra 1919, Ministra prosvete kraljevine SHS, pesma „Bože pravde“ još jedanput je preuređena tako što se iz nje izbacuje pridev „srpski“ i zamenjuje pridevom „naš“.

Tako je Cpbija „proterana“ iz sopstvene himne a sve što je bilo srpsko postalo je „naše“. Srbija je još tada i ne znajući ostala ispred zatvorenih vpata vremena koje je dolazilo.

bože pravde

Milan Mića Popović

IZVOR: Hronogra, CARSA