ОНИМА ШТО ПЛАЧУ: Кад је жив мртвог разумио?

Зашто вам није важно што су наши преци гинули, да бисмо ми живјели, донекле и могу разумјети. Јер кад је жив мртвог разумио?

То што мислите да је најважнији живот „овдје и садаˮ, опет могу разумјети, јер „страх животу каља образ честоˮ. То што сте принуђени на недјело да би ближњем учинили добродјело, опет могу разумјети. И Соња се курвом због породице звала. (Злочин и казна).

То што бирате лакши пут, јер тежи је за „лудакеˮ, опет могу разумјети, јер тежи пут одрицање иште. То што се у себи ломите, док се коначно не сломите, опет могу разумјети, јер комплекси учине своје. То што се на ситно продајете, опет могу разумјети јер се продао и ваш комшија, па што не бисте и ви? То што се сваког плашите, опет могу разумјети, јер бити слободан велики је терет. То што трпите олош гору од себе у сваком погледу, опет могу разумјети, јер од њихове милости, а не од ваших прстију, зависи хљеб ваше дјеце. То што не желите живот у биједи, јер су ваши преци у биједи живјели, опет могу разумјети, јер вас, изгледа, више жуља предачка биједа него што је њих саме жуљала. То што немате своје „јаˮ опет могу разумјети, јер боље је удобно и позајмљено „ониˮ.

То што живимо у систему лоповлука и ситног примитивног мита, опет могу разумјети, јер увијек смо били сиротиња. И у времену када егзистенцијално нисмо били сиротиња, сиротињске навике никада нас нису напустиле. То што ћете између поштено и тешко зарађених 500 и украдених 250 евра изабрати мању цифру, опет могу разумјети, јер то је сиротињска сигурност. То што ћете у тој сиротињској сигурности одгајати своју дјецу, учећи их како се краде на ситно, опет могу разумјети, јер од етике и морала човјеку је дијете мање било важно само у епској прошлости.

А онда ћете ви изумријети и оставити своју дјецу у сиротињској сигурности. Једино што не разумијем је зашто, бар због своје дјеце, отјерасте све оне који иоле вриједе одавде? С обзиром на то да они који вриједе одлазе одавде (сваког мјесеца на Фејсбуку видим бар једног пријатеља, случајно и академског грађанина, како се чекира на Аеродрому „Никола Теслаˮ), земља се из пепела сиротињске сигурности никада неће помјерити, а ваша дјеца неће бити у стању да је помјере када падне у талог биједе, горе него што је била биједа ваших предака, и онда ће вас и она полако презрети, јер ћемо и даље бити варварска биједна сиротиња са Балкана. Ваши унуци опет ће гинути (можда и, не дај Боже, у рату, али у миру сигурно!) за своју дјецу, стидећи се кукавичких предака који у безратном стању нису могли да им обезбиједе више од сиротињске сигурности.

На гробове својих предака ви ћете у току сиротињских церемонијала качити исписане вијенце захвалних потомака. По вашим гробовима ће незахвални потомци, због своје биједе коју сте им у аманет оставили, пљувати и никад вас неће разумјети.

Јер кад је жив мртвог разумио?

Извор: Слободна Херцеговина