OJ, SRBIJO, BOŽJI DOME

Robovi ti lance kuju,
okovima ponos lome.
Dok te po obrazu pljuju,
oj Srbijo Božji dome
Noge su im na zlo brze,
zloglase te svud po svetu.
Izabravši da te mrze,
klevetom ti venac pletu
Sa bludom bi da te žene,
haljine ti smradne kroje.
Al’ ne mogu da izmene,
tvoju dušu srce tvoje.
Zato žele da te kinje,
izazov si bezumnome.
Nenavidnik te raspinje,
oj Srbijo Božji dome.
Trunje ti iz oka vade,
panjevi bez blagodati.
Ne razumeju šta rade,
ko će Nebo da oblati.
Ko na tebe kamen baca,
greh mu u prašini piše.
Otadžbino praotaca,
kroz koje Duh Sveti diše.
Besni hoće da te tuku,
jarosni bi da te zgrome.
Dok te kroz kaljugu vuku,
oj Srbijo Božji dome.
Vređaju te iz očaja,
zbrisali bi te da mogu.
Ti si im van domašaja,
ti pripadaš Hristu Bogu.
Ko se gnuša tvoga lika,
Božju ne vidi lepotu.
Otadžbino mučenika,
stazo večnome životu.
Otadžbino mučenika,
stazo večnome životu.
Pesmu „Oj, Srbijo, Božji dome“ u izvođenju Nebojše Mastilovića možete čuti ovde .
FOTO: Uroš Predić: Sveti Georgije ubija aždaju (1930) / foto: galerija.metropolitan.as.rs