ОФФШОРЕ-ОФКОРС (бајка)

Испричаћу вам бајку која није дозвољена за узраст испод шест година, дакла(6+).
Једнога дана, лепа девица шетала необавезно кроз свој сокак, кад јој се наједном учини да чује неке чудне гласове близу себе. Гласови су се јављали у виду порука које су звучале готово поетично:
-Замисли једну обалу;
-Тамо осниваш Оффшоре компанију;
-Не мораш никога запошљавати;
-Не мораш предавати пореске извештаје у свом сокаку;
-О предивним пределима могу говорити данима – рај за девице;
Ово шапутање долазило је са њеног левог рамена, где седи дечак у белом – онај ближи срцу. Као и свакој девици, тако и нашој јунакињи, срце и душа су на првом месту. Али као и у сваком добром јинг-јанг заплету, амандман затражи и онај што седи на десном рамену, обучен у јарко црвену боју, онај који својим зрацима туче право у МАЛИ мозак:
-То је супер идеја;
-Можеш је користити и за смањење добити (у свом сокаку);
-Веома је лако;
-Преко нове компаније сама себи испостављаш фактуре;
-Уштедиш брдо лове за кратко време;
Јадна девица већ добија тикове јер схвата да се уплиће у нешто што увелико превазилази и срце и душу. Савест је изгубила негде успут. Пукла је танка нит којом је тета Савета држала своје чедо далеко од корпоративних проблема, те се откотрљала назад у њихов до скора мирни дом. Без савести, храмљући помало на десну ногу, девица је наставила да тражи благодети оффшоре – живота, идући ка Девичанским острвима. Када је коначно стигла, сви правни акти постадоше јасни, визија се проширила. Све се скоцкало!
Али се она осећала некако клонуло, несрећна што је тако далеко иза себе оставила тетку. Брзо се окренула и одскакутала на левој нози кући, пресрећна кад је видела да је савест још увек чека тамо. Прекор је дошао у виду теткиног прста који показује на горе, ка небу и једином књиговођи кога треба да поштује. Погедала је у небо и видела кроз облаке како неки фини чика задовољно трља руке и уписује још један бод за дечаке у белом. Прошло јој је кроз главу да можда трипује од среће што је коначно код куће.
Ако вам бајка звучи злурадо – као она стара да комшији цркне крава – није зато написана. Намењена је економским маговима који олако утрчавају у ово вилино коло, као и онима који би из њега да утекну – али ПРЦ (ово није реклама за кинеске производе).

Фото: cagle.com

Аутор: Маја Милановић