Milica Đurđević o obmanjujućoj ponudi Hilari Klinton!

Poslednjih dana pojedini srpski mediji požurili su da nas izveste o nekakvoj ponudi Hilari Klinton u kojoj se kao deo nagodbe Srbima nudi Republika Srpska u zamenu za Kosovo i Metohiju. Bez ikakve ozbiljne geopolitičke analize, naslovima svojstvenim jeftinim tabloidima, štampa nam je gotovo pobednički predočila da postoje izgledi da sačuvamo Republiku Srpsku, ako se zauvrat odreknemo suvereniteta u južnoj srpskoj pokrajini. Hilari nam nudi i traži ono što joj ne pripada, kao da je reč o njenoj dedovini, ili imetku koji je stekla za kockarskim stolom na Balkanu.

Nameće se pitanje zbog čega su mediji u Srbiji senzacionalistički objavili ponudu koja je nedozvoljena u međunarodnom pravu i nikako drugačije se ne može tretirati do nedopustiva vrsta pritiska i mešanje u unutrašnja pitanja jedne države?! Poznato je da je aktuelno rukovodstvo Srbije nastavilo pogubnu i neodgovornu politiku prema Kosovu i Metohiju, napravilo niz ustupaka u korist nelegitimnih vlasti u Prištini, potpisalo Briselski sporazum, a kapitulaciju proglasilo za diplomatsku pobedu.

Rezultati takve anacionalne i antidržavne politike pravdani su delikatnom situacijom u kojoj se Srbija nalazi. Pod parolom realnosti zvaničnici Srbije su o državnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu pregovarali spavajući na briselskom podu, ne uspevajući da sakupe ni mrve koje su padale sa pregovaračkog stola. Kosovo i Metohija predstavljani su kao balast na putu ka Evropskoj uniji, nekakvom ekonomskom prosperitetu i boljem životnom standardu građana Srbije. Takva propaganda medija u Srbiji, koji čak više ne koriste ni prefiks „tzv.“ kada govore o samoproglašenim institucijama na Kosovu i Metohiji, nije urodila očekivanim ishodom. Prema svim istraživanjima javnost nedvosmisleno ne pristaje da kolevku srpske državnosti preda u zamenu za propali koncept Evropske unije. Bilo je neophodno da se Srbima podmetne nova podvala pod velom političkog pragmatizma – odricanje od Kosova i Metohije, zarad opstanka Republike Srpske, po principu: spasimo što se spasti može.

Naravno, izjava Hilari Klinton, koja ne odustaje od prekrajanja mapa na Balkanu, iskoristiće se kao dobar izgovor za brojne konferencije Vlade, vanredne sastanke državnog vrha, podizanje tenzije, sveobuhvatno stvaranje utiska da je od ključnog značaja da Srbija potpuno odustane od Kosova i Metohije, ili će u suprotnom Republika Srpska izgubiti svoju samostalnost i dejtonske nadležnosti.

Pukim nabrajanjem samo nekoliko činjenica u potpunosti je jasno da je reč o podvali vašingtonskog establišmenta, koje ni u koju ruku nema nameru da odustane od centralizacije BiH. Unitarna BiH je strateški cilj SAD, a Republika Srpska tvorevina nastala „genocidnim i etničkim čišćenjem“.

Pobeda Hilari Klinton na izborima u SAD je sve izvesnija, naročito ako se uzme u obzir izmenjena demografska slika koja u velikoj meri odgovora demokratama. Vašingtonska administracija pitanje BiH tretira kao nezavršen posao, a dolazak Klintonove na mesto predsednika u velikoj meri predstavlja i vraćanje fokusa američke spoljne politike na Balkan.

Podsetiću da je još 2009. godine prilikom izbora na mesto državnog sekretara za spoljne poslove tokom svedočenja pred Spoljnopolitičkim odborom američkog Senata, Klintonova istakla da postoji opasnost da Balkan postane deo zaboravljene prošlosti , nedovršen posao započet 90-tih godina, zbog čega je neophodno vraćanje Balkana na listu prioriteta američke spoljne politike.

Nije nepoznato, ali valja podsetiti, kada to već nisu učinili mediji u Srbiji, da se Hilari Klinton hvalila da je direktno uticala na donošenje odluke njenog muža, Bila Klintona, o početku tzv.humanitarne intervencije u SRJ 1999.godine. U vašingtonskoj administraciji danas su visoko pozicionirani svi kadrovi koji su direktno zagovarali i učestvovali u pripremi bombardovanja RS 1994. i 1995.godine. Kao svojevrstan tim, po svemu sudeći, buduće predsednice SAD, oni će nastojati da dobro pripreme lobističku mašineriju i što pre otvore pitanje unitarizacije BiH. Neizbežno je uzeti u obzir i lični animozitet koji Klintonova gaji prema Srbima, a koji je najbolje prikazan u njenom ratnom pokliču uoči NATO agresije da „Srbe treba zasuti bombama i satreti“. Za nju je pitanje unitarne Bosne i Hercegovine, kako je i sama priznala, stvar lične prirode.

Zbog brojnih žarišta na geopolitičkoj mapi sveta, arapskog proleća, intervencije u Libiji i Siriji, ukrajinske krize, spoljna politika SAD preusmerila je pažnju sa Balkana, ali po svemu sudeći namerava da taj kratki predah koji je Republika Srpska imala prethodnih godina, hitno prekine, a Beograd i Banja Luku stavi pred nove izazove i ultimatume.

Koliki stepen naivnosti Srbija danas mora da gaji da poveruje da će SAD odustati od svoje zamisli da Republiku Srpsku svede na nivo toponima?! Zar zaista iko veruje da će Srbi uspešno trampiti Prizren za Banja Luku?! Drskost Hilari Klinton koja govori o nekakvim prirodnim granicama nije čak ni ponuda koju jedna ozbiljna država treba i da razmatra. Već isključivo prilika da se izvrši analiza i priprema na sve moguće scenarije koji iščekuju srpsko nacionalno biće narednih godina. O suverenitetu se ne pregovara, on je nedeljiv. Izgovori real-politike i nasedanje na jeftine trikove Vašingtona su nas uvek vodili samo ka gubitku teritorije i odricanju od suštinskih nacionalnih interesa. Strateški cilj Srbije i Srba su nepriznavanje Kosova i Metohije i opstanak Republike Srpske.

IZVOR: zavetnici.rs