NOVAKOVIĆ: Albanizacija i Viktimizacija kao forme Specijalnog rata protiv Srbske nacije …

NAKON FIZIČKIH GENOCIDA NACIJE SE OBNAVLjAJU- NAKON DUHOVNIH GENOCIDA, ONE NESTAJU… Ne zaboravimo- nacije mogu i da se oporave od fizičkih genocida, ali nakon sistematski sprovedenog duhovnog (kulturnog) genocida, one praktično nestaju. Drevni latino i severno američki narodi, nisu nestali u fizičkom genocidu, već u onome što je usledilo nakon oružano-pljačkaških pohoda španskih i anglo-frankofonskih „konkvistadora“- sistematskom kulturnom genocidu, koji je kulminirao  nasilnim pokrštavanjem. Nad nama se upravo sprovodi jedan takav „sistematski duhovni genocid“.

Ovaj tekst je nastao kao odgovor na pitanje novinara: Vaš stav o pokušajima da filmovi koji promovišu šiptarske zločince budu prikazani, i o stavu i želji naroda da se isti zabrane

Miodrag Novaković:

ŽESTOKE I MASOVNE REAKCIJE RODOLjUBA POVODOM „KULTURNE ALBANIZACIJE“ I JAVNE PROMOCIJE UČK MATERIJALA U SRBIJI, UKAZUJU NA TO DA JE VUČIĆEV PROJEKAT „PROMENE SVESTI U SRBA“ PROPAO…

Želja, i jasno iskazana volja, našeg naroda, da filmovi poput „Albanke su naše sestre“ (u produkciji notornog vojvođanskog separatiste, i okorelog Srbomrzca, novinara Sabahudina Dinka Gruhonjića)  budu zabranjeni u Srbiji, su potpuno razumljivi, ako se zna ko (i sa kakvim namerama) stoji iza plasiranja takvog „kulturnog otpada“ srbskoj javnosti.

Istini za volju, ja ne osporavam bošnjačkom patrioti Sabahudinu Gruhonjiću, takav naslov filma, pod uslovom da je to njegov lični stav koji se striktno odnosi na „sestrinstvo“ dva bratska islamska entiteta – njegovog bošnjačkog i šiptarskog. Na žalost to ovde nije slučaj. Ovaj film je samo još jedan u nizu propagandnih alata specijalnog rata, koji se intenzivno vodi protiv naše nacije u Post-Brozovom periodu, još od početka osamdesetih.

Naš narod, bar onaj nacionalno svesni i rodoljubivi korpus, koji poslednjih godina svakodnevno jača (nakon katastrofalnih posledica „kulturnog genocida“ kojima je hronično izlagan, još od stvaranja Kraljevine Jugoslavije, 1918) jasno uočava pravu pozadinu ovakvog propagandnog đubreta, koje nam se plasira u formi multi-medijskih „kulturnih sadržaja“. Reakcija naših rodoljuba, koji poslednjih meseci neustrašivo prekidaju ili ometaju razne (pro)okupatorske projekcije, promocije i festivale, je po meni ne samo opravdana, već i nedovoljno oštra i nedovoljno masovna.

Ipak, ako se setimo početnih godina post-petooktobarske okupacije, kada su slične stvari prolazile gotovo „neopaženo“, ovakve odlučne i sve masovnije reakcije našeg rodoljubivog korpusa, su značajan napredak. One nam jasno ukazuju da je kod jednog dela našeg naroda došlo do buđenja nacionalne svesti, i što je najvažnije- spremnosti da se na ovakve forme specijalnog rata, od strane susednih neprijateljskih (predatorskih) entiteta, sponzorisanih od strane Vašingtona i Brisela, odgovori aktivnim, a ne samo pasivnim, manifestacijama.

SPECIJALNI RAT PROTIV SRBA, 18 GODINA NAKON ILEGALNOG NATO BOMBARDOVANjA, NE JENjAVA- VEĆ NAPROTIV ESKALIRA…

Veoma je važno da naši građani shvate, da nedavni (pro)okupatorski ratovi koji su vođeni protiv srbske države i srbskih entiteta širom Balkana, nikada nisu ni okončani, već su samo nastavljeni u novim formama- može se čak reći da su intenzivirani. Te forme su propagandno-psihološke i političko-ekonomske metode specijalnog rata, nastale u zapadnim evroatlantskim „špijunskim kuhinjama“. Treba razumeti da svakom fizičkom ratu, prethodi specijalni rat, taj specijalni rat se potom nastavlja tokom ratnih sukoba, i kao što se to danas jasno vidi na slučaju Srbske nacije, nastavlja se punim intenzitetom i po okončanju klasičnih ratnih dejstava.

Naši evroatlantski neprijatelji i njihovi balkanski sateliti, kojima je dobro poznata naša istorija, znaju da se naša nacija više puta, u prošlom milenijumu, uspešno oporavljala od fizičkih genocida, zahvaljujući očuvanoj i neokrnjenoj nacionalnoj svesti, veri i porodičnoj tradiciji- zato u ovoj poslednjoj fazi specijalnog rata, oni protiv nas sprovode nemilosrdni kulturni (duhovni) genocid, kao najobuhvatniju metodu specijalnog rata.

Taj kulturni genocid se ogleda u sistematskoj desrbizaciji, dećirilizaciji, depravoslavizaciji, i kao što vidimo ovih dana, u sve otvorenijoj homoseksualiziciji, albanizaciji i islamizaciji, našeg društva.

Naravno, uz ovakav zapadno instalirani i beskičmeni režim, uz bezbrojne i veoma moćne (pro)zapadne i obaveštajno-subverzivne NVO (koje po Srbiji vršljaju kako hoće, neke su čak inkorporisane u naše državne organe), i- verovatno je suvišno da naglasim- uz neprijateljski okupatorski diplomatsko-obaveštajni kor, koji ustvari donosi sve važnije političke odluke u Srbiji, i čak je donedavno učestvovao u sednicama vlade i generalštaba; Ovakva „konačna solucija“ specijalnog rata preti da našoj naciji nanese smrtonosni udarac, nakon koga bi i naša država i naša nacija, praktično bili izbrisani sa karte sveta.

NAKON FIZIČKIH GENOCIDA NACIJE SE OBNAVLjAJU- NAKON DUHOVNIH GENOCIDA, ONE NESTAJU…

Ne zaboravimo- nacije mogu i da se oporave od fizičkih genocida, ali nakon sistematski sprovedenog duhovnog (kulturnog) genocida, one praktično nestaju. Drevni latino i severno američki narodi, nisu nestali u fizičkom genocidu, već u onome što je usledilo nakon oružano-pljačkaških pohoda španskih i anglo-frankofonskih „konkvistadora“- sistematskom kulturnom genocidu, koji je kulminirao  nasilnim pokrštavanjem. Nad nama se upravo sprovodi jedan takav „sistematski duhovni genocid“.

Ono što je najgore i najopasnije po nas Srbe, jeste činjenica da su danas glavni protagonisti takvog psihološko-propagandnog rata protiv naše nacije, upravo ljudi koji se nalaze na čelu naše države, i koji sve čine suprotno, od sadržaja svoje javno izgovorene zakletve (koju su polagali pred Svetim pismom i grbom Države Srbije), u vreme kada su stupali na odgovorne državničke funkcije.

VUČIĆ SVESNO ILI NESVESNO ZATIRE NAŠU NACIONALNU SVEST…

Šta će nam bolji primer od bivšeg premijera i upravo ustoličenog predsednika republike A. Vučića. On je krajem 2013. godine otvoreno izjavio da je njegov lični prioritet promena svesti u Srba, i najavio „suočavanje nacije sa strašnom istinom“. Setimo se samo njegove „Strašne istine o masakru u kafiću Panda“ koju je plasirao odmah nakon te izjave, izjavljujući da će Srbi morati da se suoče „strašnom istinom“- tvrdeći da ima dokaze kako je šest srbskih dečaka, 1998 u kafiću Panda u Peći, ustvari brutalno likvidirala srbska država, a ne Tačijeva teroristička UČK. Naravno nakon te šokantne psihološke bombe (forme specijalnog rata protiv vlastite nacije) on nikada nije obelodanio, ili materijalno potkrepio, svoje navodne dokaze.

Ali ono što je za njega, i njegove „dresere“, bilo najvažnije, željeni efekat je postignut, crv sumnje je podmetnut kod mnogih Srba, naročito kod onih koji bezgranično veruju našem melodramatičnom predsedniku. Ja se jasno sećam više statusa sa društvenih mreža iz tog vremena, i to onih koji su dolazili sa srbskog Kosova i Metohije pod zapadno-šiptarskom okupacijom, a koji su manje više, bili u stilu „Ako je to tačno, onda mi Srbi ne treba više ni da postojimo“.

Možete da zamislite kako su po nacionalnu svest i identitet mnogih Srba, bile pogubne takve maligne reči, našeg predsednika vlade. Najgore je što je dobar deo naše akademske i stručne javnosti oćutao na takvu neosnovanu klevetu. Ali kao što rekoh, takva njegova izjava nije bila ni brzopleta ni bezazlena, već je bila deo arsenala specijalnog rata, u ovom slučaju protiv vlastite nacije. Odmah da raščistimo- kod A. Vučića postoji dokazani i hronološki patern korišćenja takvih psihološko-propagandnih bombi protiv vlastitog naroda, što ću ovde kasnije pokazati i na par drugih „plastičnih primera“.

EFEKAT PSIHOLOŠKO-PROPAGANDNIH (DEZ)INFORMACIJA KOJE U JAVNOSTI ČESTO PLASIRA A.V. MOŽE DA BUDE POGUBAN, I SA NESAGLEDIVIM POSLEDICAMA PO NAŠ NACIONALNI IDENTITET…

Mene je u to vreme lično veoma pogodila takva tvrdnja, za koju sam odmah znao, da je svesno plasirana dezinformacija, ali me je najviše zabrinuo jasno vidljiv pogubni efekt po nacionalnu svest i dostojanstvo mnogih Srba, naročito onih „političko-lakovernih“. Iz istog razloga, tada sam odlučio da odmah uradim jednu temeljitu analizu, i tako raskrinkam premijerovu notornu laž. To sam i uradio, nakon gotovo mesec dana, pažljivog istraživanja raznih arhiva, počevši od arhiva Haškog tribunala, OEBS-a, UN, naših državnih, pa čak i prozapadnih NVO i bezbrojnih medijskih priloga, uradio sam komparativnu analizu Vučićevog intervjua (TV Pink 28 decembar i sabsekventni tekst u Kuriru, 2013) na 23 stranice, u kojoj sam, verujem uspešno (takva je bar bila ocena stručne novinarske javnosti)demaskirao sve režimske laži u vezi ovog tragičnog događaja, i pravu pozadinu te psihološko-propagandne bombe. Svoju analizu, pod naslovom „Režimska i NVO manipulacija kosmetske tragedije- Vučićeva strašna istina o masakru u Pandi“(ceo tekst analize je dostupan na FBR portalu) sam objavio na više domaćih rodoljubivih portala, i nedavno publikovao u svojoj knjizi „Hronologija Jedne VeleIzdaje“. Verujem da je ta moja analiza, zajedno sa još par drugih, od strane prominentnih rodoljubivih autora i akademika, presudno uticala na to, da se naš melodramatični predsednik više nikada javno ne oglasi po tom pitanju.

Kao što rekoh, patern njegovog psihološko propagandnog „menjanja svesti u Srba“, je veoma vidljiv u njegovim svakodnevnim nastupima, a najviše se ogleda u stalnom ponavljanju „o potrebi promene naše svesti“, potrebi da se „zaboravi prošlost“, a ono što je meni lično najviše nakaradno- o potrebi da se ugledamo na „protestantsku Evropu“. Sad vi zamislite takvog našeg „nacionalnog vođu“, koji redovno insistira- na promeni naše nacionalne sveti, na potrebi da zaboravimo svoju nacionalnu prošlost, i da nam umesto Svetosavlja, uzor bude nakaradni anglo-germanski protestantizam, koji javno propagira „da su materijalno bogati ljudi božji izabranici“- odnosno da se smrtni gresi novcem otkupljuju!?

PROPAGANDNA PORUKA OVOG (PRO)REŽIMSKI SPONZORISANOG „ALBANSKOG FILMA“ JESTE PROMOCIJA: KOLEKTIVNE VIKTIMIZACIJE, DEFETIZMA, DEZERTERSTVA I IZDAJE U SRBA…

No da se vratimo na ključni deo vašeg pitanja- Nisam odgledao ceo inkriminisani psihološko-propagandni film „Albanke su naše sestre“ iz separatističko-evroatlantske kuhinje, ali uvidom u „video trejler“ i pažljivom analizom više režimskih i rodoljubivih novinskih članaka o tom „filmu“, stekao sam jasan utisak da je glavna poruka filma: svaljivanje kolektivne krivice za navodne ratne zločine srbske države na Kosmetu krajem 90ih (u istovetnom duhu kriminalizacije srbske nacije za navodni „Srebrenički genocid“), glorifikacija i dekriminalizacija ozloglašene terorističke UČK, falsifikovanje naše autentične istorije i prihvatanje okupatorske, ali ono što je po meni najopasnije- ovaj film jasno promiviše i veliča dezerterstvo, kukavičluk i nacionalno samo-ponižavanje…

…Takva poruka ovog neprijateljskog video pamfleta i ne treba da nas čudi, ako se setimo nedavnih reči, našeg upravo ustoličenog predsednika A. Vučića, da- „Srbija više nikad neće ratovati, i da će na svaku agresiju, odgovarati isključivo političkim sredstvima“ (parafraziram, ali smisao njegovih reči jeste autentičan). Drugim rečima naš predsednik, koji je (ironično) juče postao i Vrhovni komandant naših oružanih snaga, je unapred obznanio svim budućim agresorima, da im de fakto predaje našu otadžbinu „na tacni“, i to bez jednog ispaljenog metka…

Na kraju pitanje za sve nas: Treba li da budemo zabrinuti i našu brigu pretočimo u akciju, ili „samo“ da nastavimo da se radujemo neviđenoj „mega folk paradi“, koju nam je AV (o trošku svog „obezgaćenog naroda“) juče priredio u „Palati Srbije“!?

                                                                   

FBR urednik M. Novaković

 Izvor: SRBski FBReporter