Naučno dokazano: molitva jača od radijacije

SAMO JEDNA REČ MOŽE DA IZAZOVE NEIZLEČIVU BOLEST

S vremena na vreme u društvu se rasplamsava rasprava o tome da li je dozvoljeno (da li treba?) da se psuje. Naučnici kažu da se psovke bukvalno urezuju u genetski aparat usled čega nastaju mutacije koje iz pokoljenja u pokoljenje dovode do degeneracija. Kada osoba konstantno psuje, njeni hromozomi se kidaju i savijaju a geni menjaju svoje mesto. Zbog toga DNK počinje da proizvodi neprirodne programe čime se postepeno na potomstvo prenosi komanda za samouništenje.

Eksperiment u kome je seme biljaka izlagano dejstvu (pre svega ružnih) reči vršen tokom dužeg niza godina. Rezultat – skoro svo seme je uginulo a ono koje je preživelo postalo je genetski degenerisano. Ovo degenerisano seme je prenosilo mnoge bolesti koje se prenose putem nasleđivanja i nakon nekoliko generacija njihovo potomstvo je bilo potpuno degenerisano. Interesantna je činjenica da mutageni efekat nije zavisio od jačine reči, tj. nije važno da li se se reči izgovaraju glasno ili šapatom.

Zaključak istraživača – reči imaju ne energetski već informacioni efekat na DNK.

Sproveden je i suprotan eksperiment. Naučnici su „blagosiljali“ seme, koje je pre toga bilo izlagano smrtonosnom radioaktivnom zračenju. Kao rezultat toga, izmešani geni, pokidani hromozomi i DNK spirale vratili su se na svoja nekadašnja mesta i umrtvljeno seme je oživelo.

Skeptici se sa nepoverenjem odnose prema ovim zaključcima – kako mogu obični reči da utiču na nasleđivanje? Jednostavno rečeno, naša predstava o genetskom aparatu koji se sastoji isključivo od hemijskih komponenata je – zastarela. Da bi se izgradio živi mehanizam DNK, potrebne su mnogo složenije strukture. Program čoveka je kodiran u fizičkim poljima koja su izgrađena oko hromozoma i imaju holografsku strukturu.

Sve informacije o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti tela su u koncentrovanom obliku sadržane u bilo kojoj tački talasa genoma. Molekuli DNK razmenjuju te informacije preko elektromagnetnih talasa, uključujući zvučne i svetlosne.[3]

Danas su naučnici naučili da DNK „dopunjavaju“ energijom svetlosti i zvuka čime se pokreću određeni genetski programi i stimulišu rezervni kapaciteti organizma.

Zaključak je nedvosmislen – DNK opaža ljudski govor. Njene „uši“ su idealno osposobljene za prijem akustičnih vibracija.

Jednom je Puškin napisao svojoj ženi: „ne prljaj svoju dušu čitajući francuske romane… „

Neko bi mogao da se podsmehne toj preporuci genija, ali pokazano je da se čitanjem (i čitanjem u sebi) šalje informaciju koja elektromagnetnim kanalima stiže do ćelijskog jedra. Dakle, jedan tekst može da leči nasledni materijal, a drugi da ga oštećuje.

Poznati fizičar Pjotr Garjaev smatra da uz pomoć verbalnih misaonih oblika čovek stvara svoj genetski aparat. Na primer, dete nasleđuje od roditelja deformisani program i počinje da ruži i psuje. Na taj način on uništava i sebe i svoju okolinu i društvenu i psihološku. I takva „snežna grudva“ se valja iz generacije u generaciju.

Dakle, našem genetskom aparatu nije svejedno kakave knjige čitamo. Sve se beleži u talasnom polju genoma, tj. u talasnom genetskom programu koji u jednom ili drugom pravcu menja nasledne osobine i program svake ćelije. Jedna reč može da izazove neizlečivu bolesta a druga – da izleči čoveka. Pritom, vaša DNK ne razlikuje da li vi komunicirate sa živim ljudima ili likovima iz TV serije .

Čovek je nalik na knjigu utisaka u kojoj se beleže kako njegovi komentari i želje, tako i komentari i želje svih ostalih ljudi. Ova informacija ne samo da formira čovekovu ličnost, već se upisuje i u DNK. Od te informacije zavisi i zdravlje njegovog potomstva.

Molitva je jača od radijacije [2]

Istraživači su vršili eksperimente sa zrnima pšenice i ječma koja su dobila doze zračenja od 2 do 10 hiljada rentgena. Čestice visokih energija kidale su hromozome – činilo se da su zrna već mrtva. Međutim, naučnici su ih obrađivali naročitim elektromagnetskim talasima na koje su bile naslojene akustičke vibracije ljudskog govora. I to ne jednostavnog, već ritmičkog, upućenog visokom idealu – jednostavno rečeno, molitvama. Kao rezultat toga u zrnima su formirani talasni “skeleti” zdravih hromozoma, na kojima su se pokidani hromozomi obnavljali. Genetski aparat ćelija se čudesno oslobađa od oštećenja.

Zasad tom tehnologijom vlada samo grupa ruskih naučnika pod rukovodstvom Garjajeva. Ali, na svu sreću, molitve mogu obnavljati zdravlje i bez pomoći tehničkih uređaja: to dokazuje hiljadugodišnje iskustvo religije. Molitvama svetih i običnih ljudi koji su im se obraćali za pomoć, ustajali bi slabi, progledali slepci, oživljavali mrtvi. I sada naučnici pokušavaju da pronađu objašnjenje tih čudesa.

Izgleda da molitve u genetskom aparatu bude rezervne mehanizme koje su naši daleki preci razvili. Ti mehanizmi su u stanju da povećaju otpornost na oštećujuće činioce iz spoljne sredine.

Na primer, poznato je da gigantski ljuskari podnose čudovišne doze radijacije. Te drevne životinje su takvu sposobnost stekle pre mnogo desetina milijardi godina kada su živele zajedno sa dinosaurusima. Krajem mezozoika naglo je porastao radioaktivni fon. Možda su upravo zbog njega dinosaurusi izumrli. Ali, varani (vrsta južnih velikih guštera Varanus) su se prilagodili i doživeli do našeg doba. A ljudi su se od onda vrlo mnogo promenili. Međutim, u našem genetskom fondu je, na svu sreću, očuvana sposobnost drevnih predaka za obnavljanje posle snažnog zračenja. Samo treba da naučimo kako da uključimo taj drevni program koji se kod ljuskara, po svemu sudeći, ostvaruje putem fantomskih mehanizama.

– Izvanredna otpornost pojedinih organizama na oštećujuće uticaje objašnjava se time – kaže Petar Petrovič Garjajev – što su oni u stanju da očuvaju zdrave talasne matrice svojih ćelija, tkiva i organa. Njih stalno razaraju radijacija, insekticidi, herbicidi, elektromagnetna polja, ali se raspali molekuli obnavljaju po shemama talasnih matrica.

Mi smo tu sposobnost probudili u zrnima pšenice i ječma, ali se ona i kod ljudi može obnoviti. Tada će se u njima pojaviti organizujuće načelo, nekakav fantom zdravlja koji će se stalno zaodevati novom puti. Ma koliko mnogo ćelija da ugine, umesto njih će se uvek stvarati nove. Takvom čoveku nikakvo zračenje ne može nauditi, pa ni ultrazvučno. On pod uticajem tog fantoma mladosti neće stariti. Ranije, grupa Garjajeva nije imala za cilj vršenje eksperimenata na ljudima, pribojavajući se nepredvidivih posledica po njihov genetski aparat. Međutim, uverenost naučnika je pokolebana kada su shvatili da neki drugi “stručnjaci” već odavno taj aparat razaraju, i ne znajući šta čine. Može se ispostaviti da su ti eksperimenti već predaleko otišli i da će čovečanstvo svoj poljuljani genetski fond moći da obnovi samo veštačkim metodama, kao u eksperimentima s ozračenom pšenicom i ječmom.

Međutim, ja verujem da pojedini ljudi to mogu da učine i bez pomoći tehnike. Sveti oci pravoslavne crkve su uz Božju pomoć stvorili divne molitve koje izuzetno blagotvorno deluju na dušu i telo. Mnogi naši preci su se tim molitvama isceljivali od najstrašnijih bolesti. A savremeno pokolenje je toliko nemoćno možda upravo zato što je svete molitve zaboravilo.

_____________________________________

Reference:

[1] Rasper.bg (prevod: Redakcija SRBskog FBReportera)

[2] Preuzeto sa stranice: http://www.srpskapolitika.com/intervjui/2008/011.html

[3]http://eng.wavegenetic.ru/

[4] http://www.youtube.com/watch?v=uqOqghixGvM

Izvor: „Fejsbuk reporter“ Pravoslavna porodica