NATIONAL INTEREST: BRITANCI SU NAM OMOGUĆILI DA VIDIMO KAKO SA LICA EVROKRATA NESTAJE OHOLI OSMEH

Rezultati prošlog 23 juna u Velikoj Britaniji izazivaju različite reakcije i u samo Britaniji i izvan nje. Uprkos očiglednim prednostima bivstvovanja u okviru evropskog bloka, EU za Britance ima i svoje nedostatke.

Za London prednosti članstva u EU nisu uporedive sa troškovima prouzrokovanim potčinjavanju Briselu. Zbog toga su zagovornici izlaska, ostvarivši željeno, zaslužili određenu pohvalu, piše Den Bendou u članku napisanim za američki list National Interest.

Autor je pronašao 16 razloga za radovanje izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz EU.

1. Običan čovek, Britanac je uputio izazov visokim zvaničnicima, vodećim političarima, novinarima i naučnim krugovima i odneo pobedu. Nesumnjivo, ne možemo smatrati da je „mali čovek“ uvek u pravu, ali sama činjenica da je u Britaniji pobedio, govori da sistem funkcioniše. Najbogatija, dobro organizovana i izreklamirana strana ne pobeđuje uvek.

2. Našavši se pred izborom između ekonomskog prosperiteta i nacionalne samouprave, većina građana Velike Britanije je izabrala ovo drugo. Ljudi su još jednom pokazali da ljudsko postojanje nije povezano samo sa materijalnom stranom stvari.

3. Oni, kojima se upravlja, odlučili su da sami treba da odluče ko će ih predvoditi. Evrokrati, šačica političara, birokrata, novinara, stručnjaka, lobista i biznismena, pokušavali su da postignu svoje, uprkos želji evropskih naroda. Krši se Ustav? Iskoristite dogovor. Sporazum se krši? Glasajte ponovo. Monetarna unija se raspala? Silom naterajte na ulazak još i u politički savez. I nikada, baš nikada ne tražeći glas javnosti. „Dosta!“, rekli su britanski državljani.

4. Vladavina prava će se poštovati ili barem neće biti narušavana tako otvoreno. Članice EU nisu ni sanjale da će EU dobiti ovakvu formu. Neke zemlje sigurno ne bi ratifikovale Lisabonski sporazum koji povećava stisak Brisela, da su shvatale da će se restriktivne mere protiv finansijske pomoći drugim državama tako eksplicitno ignorisati. Bez sumnje, vinovnici su verovali da rade ispravnu stvar kršeći te zakonske garancije. Danas, međutim, niko u EU više nije siguran da će garancije, pravila i obećanja koje daje Brisel biti ispunjena.

5. Ubuduće upozorenja da je Britanija dokaz da je potrebno „više a ne manje Evrope“, sa ukazivanjem na važnost evropskog jedinstva više se neće uspešno koristiti kao argumenti. Ljudi na vlasti uvek žele više, više novca za preraspodelu, više reklame, više pravila nametnutih drugima, više vlasti u svojim rukama. Po njihovom mišljenju, više Evrope znači da Evropa mora njima dati više, kao što evropska solidarnost znači da ih ostali moraju slušati, nakon što su niz vetar pustili sve što se nalazilo pod njihovom kontrolom.

6. Demokratiju je prevladala birokratska inercija. EU je poznata po svom deficitu demokratije, zahvaljujući kome je birokratija Brisela postala idealni instrument za sprovođenje političkih mera koje ne podržavaju ni Vlade, ni javnost zemalja-članica bloka.

7. Pokušaji EU da se smatra svetskom silom nikada nisu izgledali ovako glupo. EU ima zastavu koju niko ne pozdravlja i himnu koju niko ne peva. Unutar bloka konstantno postoji dualnost struktura. Na primer, EU ima sopstvenog Ministra spoljnih poslova i diplomatsku službu koje dopunjuju istovetne strukture zemalja-članica bloka. Ova dualnost dovodi do određene iritacije.

8. Zadovoljstvo zbog slike, kako sa lica evrokrata sa obe strane La-Manša nestaje oholi osmeh. Pretpostavljalo se da će Brexit biti neuspešan i da će referendum rešiti politički problem Konzervativne partije, ali to im nije uspelo.

9. Referendum u Velikoj Britaniji postao je dokaz da i ostale članice EU mogu odbaciti okove ako ne tiranije, onda barem birokratskog ludila. U ranijim slučajevima, kada su u Evropi postojali slični pokušaji u Francuskoj, Holandiji, Irskoj i Grčkoj, uvek su pobeđivali evrokrati. Sve do ovog momenta.

10. Priznavanje činjenice da većina odluka naroda nije nepravedna, već samo drugačija, da nije neophodno da na evropskom kontinentu sve bude istovetno. Opšta privredna pravila i zakoni o radu, valuta, sistem mera i težina, poljoprivredni programi i zajedničke povlastice ne odgovaraju uvek i svima. Neki ljudi više od svega cene različite pristupe i standarde i imaju pravo da žive kako žele čak i ako to ne odgovara progresivnom načinu mišljenja usvojenom na kontinentu.

11. Engleska, koja plaća većinu računa, ignorisala je političke ucene Škotske koja preti da će održati još jedan referendum o nezavisnosti.

12. Građani Velike Britanije nisu upali u zamku trgovaca strahom koji su tvrdili da će se Evropa, kao i cela zapadna civilizacija, naći u opasnosti u slučaju izlaska Velike Britanije. London nastavlja da bude član NATO, kao i Turska koja još uvek nije deo EU.

13. Zanimljivo je, smatra autor, pogledati međusobne optužbe nakon što su objavljeni rezultati referenduma. Jedni političari optužuju druge, žitelji Škotske su besni na Engleze, irski „republikanci“ takođe osuđuju Engleze, dok njih same optužuju pristalice otcepljenja Severne Irske od Velike Britanije.

14. Ispostavilo se da ponekad pristalice poražene partije ipak mogu da pobede, kao što je bio slučaj sa liderom Partije nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva Najdželom Faradžom. Njegova stranka išla je iz jednog neuspeha u drugi, ali je na kraju većina građana ove zemlje poslušala njegov savet.

15. Izlazak Velike Britanije iz EU postao je primer da ljudi žele da veruju da njihovo mišljenje ima značaj, da njihovi postupci imaju smisla, a da oni koji tvrde da predstavljaju građane zemlje zaista slušaju mišljenje biračkog tela. Zbog postojećeg konsenzusa mnogi političari smatraju niz tema neprihvatljivim za raspravu, što usmerava normalne ljude direktno u ruke marginalnih političara koji su spremni da izraze težnje običnog čoveka.

16. Zadovoljstvo zbog toga što se unapred planirani rezultat pokazao pogrešnim, zbog čega će se desiti zemljotres u visokim krugovima britanske politike.

Može li Brexit biti greška?

Nesumnjivo, konstatuje autor. Međutim, Velika Britanija ima stotine godina iskustva u upravljanju samom sobom, tako da izlazak zemlje iz EU ne može biti kraj ove države. On može podstaći ostale članove bloka da razmisle o evropskom projektu koji pokušava da se pretvori u supersilu.

IZVOR: fakti.rs/SRB.News-Front.info
Preveo Srđan Đorđević