NATALIJINA REMONDA – KAKO SE CVETOVI SEĆANjA ZALIVAJU KOD DRUGIH, A KAKO KOD NAS?

Ono što je ovih dana okupiralo domaću, ali i evropsku pažnju je gest našeg fudbalera Nemanje Matića da odbije nošenje cveta maka na svom dresu i tako sa drugim saigračima učestvuje u obeležavanju sećanja na nastradale britanske vojnike. Njegov gest je apsolutno opravdan i razumljiv za svakog iskrenog čoveka, a ne samo Srbina, a to se lako može shvatiti i kroz njegove reči: „Za mene je to samo podsetnik na napad koji sam osetio lično kao mladi, preplašeni 12-godišnjak, koji je živeo u Vrelu, dok je moja zemlja uništena bombardovanjem Srbije 1999.“ Kada se na ovo doda još i delo od pre par nedelja kada je Nemanja anonimno uplatio ostatak novca i sredio sve druge potrebne stvari za lečenje malog Dušana, onda sa sigurnošću možemo reći da je Nemanja jedan od najboljih uzora našoj deci danas. Pre svega kao dobar čovek i veliki Srbin koji voli svoj narod, ali i poštuje druge pa tek onda i kao vrhunski sportista.

Iskustvo nam je pokazalo da veliki ljudi ovde ne bi bili toliko veliki, da ne postoje oni koji bi želeli da ih prikažu malim. Tako je i sada bio slučaj pa se Matiću zamera to što je nosio cvet maka ranijih godina. Da bi objasnili razliku, taman ćemo se osvrnuti i na značenje ovih cvetova ali i na još neke dosta bitne stvari. Dakle, kod Britanaca cvet maka simbolizuje krv njihovih vojnika koji su ginuli Prvom svetskom ratu jer je rastao po mnogim bojištima zapadnog fronta. Tu ne bi bilo ništa sporno da od skoro nije uvedena i „Nedelja sećanja“. U pitanju je nedeljni dan najbliži 11. novembru, kada se nošenjem gotovo istovetnog simbola obeležava sećanje na SVE vojnike nekadašnje imperije, sada Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske. U maršu koji se tim povodom obeležava, učestvuju i vojni veterani koji su učestvovali i u Drugom svetskom ratu, ratu u Koreji, na Foklendskim Ostrvima, ali i kao pripadnici NATO snaga u Persijskom zalivu, Kosovu i Metohiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Irskoj, Iraku, Avganistanu… Tako da Matić nije jedini koji je ove godine odbio da nosi pomen žrtvama na dresu već su to uradili i još neki igrači Premijer lige, poput Džejms Meklina.On je to objasnio rečima: 

„Da je u pitanju simbol koji ima veze sa svim žrtvama vojnih sukoba, nosio bih ga. Ovako, ne mogu i neću. Molim vas za razumevanje“.

NATALIJINA REMONDA – SRPSKO SEĆANjE

U Srbiji se u znak sećanja na žrtve Velikog rata, 11. novembra nosi simboličan prikaz biljke „Natalijina ramonda“. U pitanju je biljka koja raste kako u Srbiji, uglavnom na istoku, tako i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan. Njegova simbolika je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, poznat je i kao cvet feniks. Josif Pančić ju je otkrio 1874. u okolini Niša i zaštićena je kao prirodna retkost, odabrana je kao pomenuti simbol jer ima neverovatnu sposobnost. Naime, čak i ukoliko se potpuno osuši, može ponovo da oživi ako se zalije, taj proces nalik vaskrsenju, pripisuje i sećanju na srpsku vojsku koja je, posle strašnih gubitaka, uspela da se oporavi i ostvari pobedu u Prvom svetskom ratu. Ono što je sinoć mnoge oduševilo pa i nas je to da se ovaj cvet našao na grudima proslavljenog Nemca Jirgena Klopa, trenera Liverpula koji je tako odao počast srpskim žrtvama.

Želimo da ovom prilikom ukažemo i na jednu veoma bitnu stvar, a to je svest nas i svest drugih za svoje pretke koji su dali ono najvrednije za nas danas, a to je svoj život. Ukoliko ste bili u novembru u nekom Britanskom gradu u poslednje vreme, niste mogli a da ne primetite njihovu kolektivnu svest i poštovanje prema svojim žrtvama. Verovali ili ne, sedam dana uoči 11.novembra svi na ulici od onih najsiromašnijih preko uličnih prodavaca do bogatih poslovnih ljudi svi do jednog ponosno na svojim grudima nose svet maka. Na ulicama se sviraju nacionalne pesme, dok se uporedno održavaju i zvanične manifestacije u njihovu čast. Takođe, tih dana svaka javna priredba mora početi minutom ćutanja za sve žrtve dok svi učesnici na svojoj odeći ističu ovaj simbol. Koliko god zla nama naneli mi moramo nešto i naučiti od njih i priznati sebi da se ne odužujemo na adekvatan način onima koji su to i te kako zaslužili. Mi se stidimo da nosimo garderobu sa motivima koji simbolizuju našu istoriju i tradiciju, a kamoli da nosimo cvet na grudima ili da pevamo i slušamo nacionalne pesme u njihovu čast.

NAŠ CVET SE DEFINITIVNO OSUŠIO, ALI NE ZABORAVITE DA IMA MOĆ DA PONOVO PROCVETA. MI SE PITAMO…