Томислав Кресовић: Наплата Бриселског споразума или блокада ЕУ

Држава Србија односно влада Србије која је 2013. године потписала „Бриселски споразум“, нема много маневара да заштити имовину Републике Србије на Косову; како имовину „Телекома“, тако и „Трепчу“ и природна богатства вредна између 200-500 милијарди долара.

 

Како заштити интересе Србије на Косову?

Држава Србија, односно влада Србије која је 2013. године потписала „Бриселски споразум“, нема много маневара да заштити имовину Републике Србије на Косову; како имовину „Телекома“, тако и „Трепчу“ и природна богатства вредна између 200-500 милијарди долара.

Зашто?

Прво, што је потписивањем „Бриселског споразума“ од стране владе Дачић-Вучић дошло до „меког“ признања Косова као правног субјекта односно државе која по тој основи сву затечену имовину и природна богатства третира као део суверенитета Косова.

Друго, Србија се од времена власти Бориса Тадића и ДС, „изборила“ да уместо мисије УНМИК по резолуцији 1244 СБУН, функционише ЕУЛЕКС и ЕУ које су признале у највећем делу независност Косова, рачунајући и утицај ЕУ у контроли Косова и њених ресурса. Када су владе Србије у временима власти ДС и касније СПС и СНС, прешле са утицаја УН на ЕУ, јасно је било да ће доћи до „отуђења“ права државе Србије на своју имовину. Сада су мали простори да Вучићева влада нешто уради, сем арбитраже пред међународним судовима која може трајати годинама и деценијама. Главни проблеми су наслеђени још из времена Милошевићеве власти, те власти ДОС-а и Коштунице, када није извршена денационализација имовине на Косову и дефинисана јасна власничка структура имовине грађана и државе Србије. Влада Ивице Дачића са Александром Вучићем, сада добија „наплату“ рачуна стављених потписа који су у суштини били „трговина“ националним интересима Србије, и пре свега економским интересима. Пошто Косово није чланица УН, нити је Србија признаје као државу, остаје дуг период арбитраже и судских процеса, а у међувремену сва природна богатства Косова у које је Србија улагала милијарде долара, прво ће бити део „државне“ имовине Косова, а онда следи процес убрзане приватизације пре свега Телекома, Трепче, рудних налазишта, као и „Газивода“. Све је то већ припремљено. Србија је да би била на путу ка ЕУ као свом циљу, и добила подршку и кредите ММФ-а и одржавала се власт Дачића и Вучића, сада у ситуацију да се јасно изјасни о ономе што је потписала „под притиском“ или „у име своје власти“.

Последице националне“ трговине“ на Косову

Сада ЕУ која је водила „Бриселске преговоре“, у ситуацији је да „наплаћује“, односно отуђује имовину Србије као „замену“ за пут Србије у ЕУ и отварање поглавља и подршку влади Александра Вучића. Вучићева влада је пред искушењима да прихвати отимање дела комапније „Телеком“ на Косову, али и свега другог, и продужи свој пут даље ка ЕУ. Други пут Вучићеве власти је да се цео систем блокира и крене у међународну арбитражу. Први пут је реал-политички и он се заснива не већ потписаним папирима из 2013. године и за Србију је и њене грађане то пут националне преваре, обмане и можда трагичне „издаје“ Резолуције 1244 СБУН. То води у могући пад владе и нове изборе или политику свршеног чина и брзог „заборава“. Други пут је међународна арбитража, заустављање пута Србије ка ЕУ, притисак ЕУ и ММФ на Србију који опет води ка кризи владе и новим изборима до пролећа 2017. године. Како се год буде развијала ситуација, Вучићева влада и позиција је битно угрожена, јер оно што се није отуђило и одузело Србији у рату са НАТО и ОВК, добиће се у миру за „зеленим столом“ уз „шарену лажу“ за Србију звану пут ка ЕУ.

Прети нови српски егзодус са Косова и Метохије?

Какве ће све последице покренути отимање „Телекома“ и „Трепче“ на Косову, тешко је сада прогнозирати, али прети велика опасност од новог егзодуса Срба са централног Косова не север и са севера Косова по „дубини“ Србије. Истовремено предстоји тзв. „окупација“ свих ресурса од стране, прво косовске владе, а онда страних компанија које већ годинама „меркају“ рудна налазишта, те изворе пијаће воде за своју експлоатацију. То ће власти у Приштини да ураде милом или силом, уз подршку САД и НАТО и верификацију ЕУ. Тако би Србија преко „Бриселских папира“, властима у Приштини и моћним компанијама дала на тацни стотине милијарди долара за подршку пута Србије у ЕУ и позитивних извештаја у Бриселу и ММФ. Све ово води у политичку дестабилизацију Србије, али и ширење великог страха код Срба на Косову и најаве масовнијег исељавања што би за Србију било равно катастрофи, већој од највећег мигрантског таласа. Поставља се питање да ли Србија може сада своју имовину да заштити по резолуцији 1244СБУ или је то све ствар „Бриселског споразума“ и мисије ЕУ и САД на Косову. Како се год уради, Вућић ће бити крив, јер је са Ивицом Дачићем као премијером, потписивао штетан споразум који Косову и страним интересима даје стотине милијарди, а Србији истовремено „шарену лажу“.

Томислав Кресовић

ИЗВОР: vidovdan.org