Tomislav Kresović: Naplata Briselskog sporazuma ili blokada EU

Država Srbija odnosno vlada Srbije koja je 2013. godine potpisala „Briselski sporazum“, nema mnogo manevara da zaštiti imovinu Republike Srbije na Kosovu; kako imovinu „Telekoma“, tako i „Trepču“ i prirodna bogatstva vredna između 200-500 milijardi dolara.

 

Kako zaštiti interese Srbije na Kosovu?

Država Srbija, odnosno vlada Srbije koja je 2013. godine potpisala „Briselski sporazum“, nema mnogo manevara da zaštiti imovinu Republike Srbije na Kosovu; kako imovinu „Telekoma“, tako i „Trepču“ i prirodna bogatstva vredna između 200-500 milijardi dolara.

Zašto?

Prvo, što je potpisivanjem „Briselskog sporazuma“ od strane vlade Dačić-Vučić došlo do „mekog“ priznanja Kosova kao pravnog subjekta odnosno države koja po toj osnovi svu zatečenu imovinu i prirodna bogatstva tretira kao deo suvereniteta Kosova.

Drugo, Srbija se od vremena vlasti Borisa Tadića i DS, „izborila“ da umesto misije UNMIK po rezoluciji 1244 SBUN, funkcioniše EULEKS i EU koje su priznale u najvećem delu nezavisnost Kosova, računajući i uticaj EU u kontroli Kosova i njenih resursa. Kada su vlade Srbije u vremenima vlasti DS i kasnije SPS i SNS, prešle sa uticaja UN na EU, jasno je bilo da će doći do „otuđenja“ prava države Srbije na svoju imovinu. Sada su mali prostori da Vučićeva vlada nešto uradi, sem arbitraže pred međunarodnim sudovima koja može trajati godinama i decenijama. Glavni problemi su nasleđeni još iz vremena Miloševićeve vlasti, te vlasti DOS-a i Koštunice, kada nije izvršena denacionalizacija imovine na Kosovu i definisana jasna vlasnička struktura imovine građana i države Srbije. Vlada Ivice Dačića sa Aleksandrom Vučićem, sada dobija „naplatu“ računa stavljenih potpisa koji su u suštini bili „trgovina“ nacionalnim interesima Srbije, i pre svega ekonomskim interesima. Pošto Kosovo nije članica UN, niti je Srbija priznaje kao državu, ostaje dug period arbitraže i sudskih procesa, a u međuvremenu sva prirodna bogatstva Kosova u koje je Srbija ulagala milijarde dolara, prvo će biti deo „državne“ imovine Kosova, a onda sledi proces ubrzane privatizacije pre svega Telekoma, Trepče, rudnih nalazišta, kao i „Gazivoda“. Sve je to već pripremljeno. Srbija je da bi bila na putu ka EU kao svom cilju, i dobila podršku i kredite MMF-a i održavala se vlast Dačića i Vučića, sada u situaciju da se jasno izjasni o onome što je potpisala „pod pritiskom“ ili „u ime svoje vlasti“.

Posledice nacionalne“ trgovine“ na Kosovu

Sada EU koja je vodila „Briselske pregovore“, u situaciji je da „naplaćuje“, odnosno otuđuje imovinu Srbije kao „zamenu“ za put Srbije u EU i otvaranje poglavlja i podršku vladi Aleksandra Vučića. Vučićeva vlada je pred iskušenjima da prihvati otimanje dela komapnije „Telekom“ na Kosovu, ali i svega drugog, i produži svoj put dalje ka EU. Drugi put Vučićeve vlasti je da se ceo sistem blokira i krene u međunarodnu arbitražu. Prvi put je real-politički i on se zasniva ne već potpisanim papirima iz 2013. godine i za Srbiju je i njene građane to put nacionalne prevare, obmane i možda tragične „izdaje“ Rezolucije 1244 SBUN. To vodi u mogući pad vlade i nove izbore ili politiku svršenog čina i brzog „zaborava“. Drugi put je međunarodna arbitraža, zaustavljanje puta Srbije ka EU, pritisak EU i MMF na Srbiju koji opet vodi ka krizi vlade i novim izborima do proleća 2017. godine. Kako se god bude razvijala situacija, Vučićeva vlada i pozicija je bitno ugrožena, jer ono što se nije otuđilo i oduzelo Srbiji u ratu sa NATO i OVK, dobiće se u miru za „zelenim stolom“ uz „šarenu lažu“ za Srbiju zvanu put ka EU.

Preti novi srpski egzodus sa Kosova i Metohije?

Kakve će sve posledice pokrenuti otimanje „Telekoma“ i „Trepče“ na Kosovu, teško je sada prognozirati, ali preti velika opasnost od novog egzodusa Srba sa centralnog Kosova ne sever i sa severa Kosova po „dubini“ Srbije. Istovremeno predstoji tzv. „okupacija“ svih resursa od strane, prvo kosovske vlade, a onda stranih kompanija koje već godinama „merkaju“ rudna nalazišta, te izvore pijaće vode za svoju eksploataciju. To će vlasti u Prištini da urade milom ili silom, uz podršku SAD i NATO i verifikaciju EU. Tako bi Srbija preko „Briselskih papira“, vlastima u Prištini i moćnim kompanijama dala na tacni stotine milijardi dolara za podršku puta Srbije u EU i pozitivnih izveštaja u Briselu i MMF. Sve ovo vodi u političku destabilizaciju Srbije, ali i širenje velikog straha kod Srba na Kosovu i najave masovnijeg iseljavanja što bi za Srbiju bilo ravno katastrofi, većoj od najvećeg migrantskog talasa. Postavlja se pitanje da li Srbija može sada svoju imovinu da zaštiti po rezoluciji 1244SBU ili je to sve stvar „Briselskog sporazuma“ i misije EU i SAD na Kosovu. Kako se god uradi, Vućić će biti kriv, jer je sa Ivicom Dačićem kao premijerom, potpisivao štetan sporazum koji Kosovu i stranim interesima daje stotine milijardi, a Srbiji istovremeno „šarenu lažu“.

Tomislav Kresović

IZVOR: vidovdan.org