НАМЕРЕ ЗАПАДНИХ СИЛА ПРЕМА СРПСКОМ НАРОДУ

Ако гледамо намере Западних сила према српском народу кроз историју, долазимо до закључка, да то више није само теорија завере, већ пракса злочиначке намере. Западне силе су пре више од сто година преко Хабзбуршке монархије створиле вештачку албанску нацију. Прво, форсирајући албански језик и писмо, албанску нацију и на крају државу. Све са намером да осујете излазак Србије на море и да смање утицај Русије на Балкану. Та перфидна политика, форсирања вештачких националних идентитета, пренела се касније преко комунистичке партије Југославије а настављено преко глобалног пројекта, уништавања националног идентитета српског народа, а самим тим и уништавање државе Србије. Под јуриздикцијом КПЈ-а, створене су југословенске Републике и две покрајине, затим македонска православна црква, као и црногорска нација и муслиманска нација. Падом комунистичког система, дошао је још гори и злочестији глобалистички поредак, под диригентском палицом Брисела и Вашингтона, кроз паролу “нових европских вредности” и заштиту “демогратских права” и националних мањина, створена је бошњачка нација и бошњачки језик, као и такозвана “црногорска црква”. Све се дакле ради по истој матрици на штету српског народа и државе Србије, под руководством истих идеолога са Запада. Аустроугари су за такве циљеве у Албанији, прво финансирали католичке фратре, затим аге и бегове (јер је тада над тим простором турска управа била ослабљена). Касније се проширио такав систем утицаја на Србију прешли су на финансирање политичких лидера и политичких партија, као и невладиних организација, које имају задатак да подривају и урушавају државу и њене темељне вредности. Тај тренд је ескалирао у задњих двадесет пет година, отворено и без скрупула. Очигледно је дошло време завршне фазе, затирања српског националног бића и српске државе. Бизмарк се на Бечком Конгресу залагао за суверенитет Србије, под условом да учимо сопствену националну историју од седмог века, до тадашњу прошлост да заборвимо, као да нисмо постојли. Ми смо на такву уцену пристали, да би добили признање државне суверености.

Данашњи председник Србије претвара историјске чињенице у митове и легенде, називајући свој народ митоманима. Убеђује нас да променимо свест и таквом променом свести, дођемо до спознаје “истине о нама”, да историја Срба почиње управо од доласка СНС-а на власт. Ваљда да би заборавили политичко деловање њиховог вође, оних двадест година убеђивања против Западних сила и његове “митоманије” о великој Србији, која нигде не постоји у програмима ни једног српског интелектуалца, нити политичке организације, осим код његовог бившег политичког оца Шешеља и његове бивше странке СРС. Наравно, идеју велике Србије су измислили службе Беча и са тиме прогласили Србе хегемонима, да би тиме страшили остале народе који се граниче са Србијом. Причајући о великој Србији, сликајући активисте СРС-а са масним брадама и камом у устима, претећи Хрватима зарђалим кашикама и виљушкама итд. отишла је лоша слика у свет, који су нас промовисали у злочинце и дивљаке. Шешељ и Вучић су оваквом врстом промоције, искомпромитовали праву националну идеју српског јединства. Данас нас господин Вучић убеђује у рационалност дијалога око КИМ (који је Уставом регулисан), безалтернативни пут ка ЕУ и вероватно ће следити убеђивање ка НАТО Савезу и тд. Психолошка припрема народа кроз дијалог који је понуђен, очигледно је у најмању руку давање одобрења Србије да КИМ постане члан ОУН, а да се јавно не призна да је управо тим чином Србија дала суверенитет такозваној држави Косово. Ако буде тако, то би био поклон шиптарима који се никада не може повратити.

Питање КИМ је решено царском тапијом и српском престоницом у Призрену. Решено је изградњом српских цркава и манастира. На крају, решено је и најбољим српским синовима, који су дали животе бранећи КИМ кроз векове, као колевку српског народа. Када су се градили цркве и манастири на КИМ, сви смо били једно, сви смо били исто! Звали су нас Срби православне вере. Када су Турци правили први попис становништва на КИМ 1455.год. затечено је свега осамдесет албанских породица, остало су били Срби. Све ово наводимо због сумње,  да се и даље спроводи политика Запада на штету српског народа и српске државе управо преко успостављеног система власти, на чијем челу је господин Александар Вичић, као персонификација прозападне политике. Уосталом, збуњујуће је веровати у било ког Вучића. Оног из СРС или овог евроцентричног. Можда ће неки трећи бити у праву, ова двојица сигурно нису. На крају, задњу реч о круцијалним државним и националним питањима морају дати грађани а не њихови представници. Грађани су послодавци а њихови представници би требали да буди слуге њихових интереса. У супротном, послодавац може увек дати отказ лошем раднику.

Народни покрет “Српска вертикала”

Председник  Жељко Чуровић