На Газиместану засадила 1.000 божура!

Уочи Видовдана, велики подухват Злате Лончар Ћетковић из Београда. Цветови ће процветати наредне године.

– Идеја о садњи божура јавила ми се када сам претпрошле године била пословно ангажована на Космету и видела да на Газиместану нема буквално ни једног јединог божура, чије нестајање траје последњих неколико деценија. 

Предузимљивошћу Београђанке Злате Лончар Ћетковић, доктора правних наука у пензији, оствариће се стихови познате изворне народне песме која говори да ће поново процветати божури крај Газиместана, споменика српским јунацима палим у Косовском боју. Јер, пољана око овог спомен-обележја саграђеног 1953. године, већ више деценија је без цвета који је опеван у народним песмама и који се везује за Косовску битку и сам Газиместан.

Захваљујући идеји и ангажовању др Лончар Ћетковић, на простору око споменика на чувеном месту Косовске битке недавно је засађено око 1.000 корена овог популарног цвета јаркоцрвене боје, који је по легенди никао од крви српских јунака страдалих у чувеној бици и који не успева нигде друго него на овом подручју.

– Идеја о садњи божура јавила ми се када сам претпрошле године била пословно ангажована на Космету и видела да на Газиместану нема буквално ни једног јединог божура, чије нестајање траје последњих неколико деценија.

Просто сам у том тренутку осетила да ми се срце цепа јер је околина била прекривена само травом и шипражјем. Зато сам почела да радим на реализацији те идеје, а на срећу, у томе су ме подржали и моји пријатељи са Космета, Мића Данић и Ненад Стојановић, који су на реализацији заиста дуго радили. Пре свега месецима су тражили дозволу од сепаратистичких власти, службе за екологију и заштиту споменика културе – појашњава Злата.

Првобитни план је био да се божури засаде још у марту месецу како би већ процветали до Видовдана, али су због чекања на неопходну дозволу засађени тек недавно.

– На сађењу близу хиљаду корена овог цвета, које су набавили код житеља Грачанице, моји пријатељи ангажовали су и наше људе из околних места јер је претходно морало да се очисти тло на којем су засађени, тако да је заиста било пуно посла – прича нам ова предузимљива пензионерка.

Наша саговорница се нада да ће већ наредне године божури процветати и подсећајући нас да су јој још као детету, иако је рођена у Срему, родитељи усадили љубав према Косову. Први пут је на Космету била још као основац.

ИЗВОР: kmnovine.com