Mr Danijel Igrec: : Pred Srbijom šanse koje se ne propuštaju

Pad Berlinskog zida je u očima većine političkih analitičara sa one strane Atlantika bio dokaz da je Zapad na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama odneo „neosporivu pobedu“ u Hladnom ratu, civilizacijski, ekonomski i vojno porazivši Sovjetski savez i Rusiju kao njegovu državu predvodnicu.

Poznati američki geopolitičar Frensis Fukujama proglasio je američku pobedu „blistavim dostignućem ideologije liberalizma i demokratije“. On je kraj Hladnog rata uporedio sa „krajem vremena i istorije“, posle kojeg je stvoren „jedinstveni svet“, u kojem će dominantnu ulogu imati zapadna civilizacija, a planeta biti obuzeta „američkim načinom života„. Fukujama je, kao i posle njega Bžežinski, stavio tačku na istorijske i geopolitičke procese, uveravajući sebe i čovečanstvo da je unipolarni svet „večna i nepromenjiva“ kategorija.

Međutim, niko nije nepogrešiv. Čak ni katolici više ne veruju u jednu od temeljnih dogmi Rimske crkve, onu o nepogrešivosti pape. Fukujama i Bžežinski su pogrešili u svojim predviđanjima, i to poprilično. Njih demantuju najnoviji događaji na geopolitičkoj karti sveta, naročito oni koji su svetlost dana ugledali nakon 2008. godine.

Posle te prelomne godine zapadna koncepcija „jednopolarnog sveta“ kao i doktrina „humanitarnih intervencija“ kojom je Zapad stvarao taj svet, doživela je ozbiljne pukotine. Globalna ekonomska kriza, povratak unutrašnje konsolidovanih i politički stabilizovanih Rusije i Kine u krug svetskih velesila, formiranje BRIKS-a i jačanje bezbednosnih kapaciteta Šanghajske organizacije za saradnju, sve su to događaji koji su označili početak kraja unipolarnosti i proces multipolarnosti sveta učinili nepovratnim.

Dok kineska ekonomija raste, evropska i američka padaju. Međunarodne korporacije sa sedištem izvan Zapada preuzimaju dominaciju u globalnoj privredi. Među prvih deset je pet ne – zapadnih. Do 2008. godine njihov broj je bio nula. Na drugom, trećem i petom mestu su kineske firme. Do kraja 2020. godine Kina će biti najveća svetska privreda te će sa trona skinuti SAD, dok će Rusija biti peta svetska ekonomska velesila, ispred Nemačke. Na trećem mestu će biti Indija.

Podaci za transnacionalne banke su još porazniji po Zapad. Prema poslednjem izveštaju „Forbsa“ za 2016. godinu među bankama sa najvećom aktivom u svetu nalaze se kineske banke. Ako se to uporedi sa 2008. godinom, koja je ključna za promene u globalnoj ekonomiji, tada su među prvih pet bile isključivo zapadne banke. Najbolje plasirana japanska je bila deveta, najbolje plasirana kineska je bila na 17. mestu, da bi za samo osam godina čak četiri kineske banke dospele na sam vrh tabele.

Idemo dalje. Pogledajmo vojni budžet. Pregled troškova između 1988. i 2015. godine ukazuje da je Kina koja je 1988. imala budžet kao Španija za 25 godina pretekla gotovo celu EU. Rusija je 1998. imala gotovo isti vojni budžet kao Turska, sada je neuporedivo veći.

Rast ekonomske moći uzrokovao je rast (državnih) investicija u vojni sektor. Zemlje koje danas čine BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička republika) 1998. godine imale su u zbiru 13,7 posto budžeta NATO-a. Danas je ta cifra čak 43,3 posto. Budžet Šanghajske organizacije za saradnju je sa 7,5 odsto dogurao do više od 40 odsto budžeta NATO-a.

Ovakav razvoj događaja pokazuje da Vašington i njegovi zapadni sateliti više nemaju širom otvorene ruke da se mešaju u rešavanje sporova na kriznim žarištima u svetu. Sada je u tome kao i u budućem toku geopolitičkih procesa nezaobilazan glas Indije, Rusije, Kine, Brazila i ostalih slobodnih zemalja, među kojima Srbija ima mnogo iskrenih i tradicionalnih prijatelja.

Kineski predsednik Si Đinping je pre nekoliko dana, u svom tradicionalnom godišnjem obraćanju naciji istakao da „više ništa ne može biti kao što je nekad bilo“ i nagovestio da ćemo „za deset godina imati novi svetski poredak u kojem će ključnu ulogu igrati vojni savez Rusije i Kine“.

U Kini će se početkom septembra održati samit država članica BRIKS-a, a Peking je na zasedanje već pozvao četiri dodatne zemlje, potencijalne nove države-posmatrače ove međunarodne organizacije – Meksiko, Tajland, Tadžikistan i afričku Gvineju.

Prema prognozi međunarodnih konsultantskih kuća tokom naredne tri decenije, globalnom ekonomijom će dominirati Kina, a ekonomija SAD će stagnirati i pasti iza indijske. Rusija će postati vodeća evropska ekonomija ispred Nemačke, Velike Britanije i Italije sa BDP-om od 7 triliona dolara.

Šta nam sve ovo govori?

Govori nam da je multipolarni svetski poredak nova realnost međunarodne politike. Govori nam da je politika surove sile, nametnutih rešenja i jednostranih oružanih intervencija kojom je Zapad krojio mapu planete prema sopstvenim interesima samo tužna slika jednog sveta, sveta koji polako klizi u provaliju. Umesto njega rađa se novi, na principu suverene jednakosti i ravnopravnosti država zasnovani poredak, poredak čija glavna okosnica će biti strateška osovina Rusije i Kine i onih zemalja koje nemaju neprijateljski stav prema Srbiji i spremne su da uvaže njene legitimne državne i nacionalne interese.

Sada je jasno da u vodu padaju priče onih koji nam govore kako se svet ne menja, kako „vreme ne radi u našu korist“, kako „Srbija ne može da čeka i od Kosova stvara zamrznuti konflikt u narednih 100-200 godina..“

Nije istina. Vreme itekako radi u našu korist. Potrebno nam je samo malo strpljenja, političke mudrosti i jasan državotvorni stav u spoljnoj politici pa će se Kosovo pre ili kasnije ponovo naći pod našom, srpskom jurisdikcijom. Na međunarodnoj sceni jačaju sile čiji se pogled na političku kartu Balkana poklapa sa našim stavovima, čija politika na međunarodnom nivou navodi vodu na našu, srpsku vodenicu.

Takva situacija stvara uslove da na najvišim instancama, pre svega u okviru UN-a, uz podršku svojih saveznika pokrenemo inicijative koje će štititi i promovisati naše nacionalne interese.

Srbija ne sme više da bude talac politike prema kojoj „EU nema alternativu“. To je floskula koja se hiljadu puta pokazala kao lažna pa čak i oni koji su sumnjali da je tako sada mogu da budu sigurni da se prilike u svetu menjaju u našu korist.

Srpska država ne sme da bude nemi posmatrač globalnih geopolitičkih previranja već njihov aktivni učesnik. Vodeći suverenističku politiku kao jedinu održivu u doba koje se rađa pred našim očima, doba postepene reafirmacije nacionalnih država Srbija mora da učini sve kako bi se pozicionirala u novoj međunarodnoj konstelaciji snaga čija žila kucavica će biti osovina Moskva-Peking.

Mr Danijel Igrec

VIDOVDAN