Миланко Ковачевић: УСЛОВ БЕЗ КОЈЕГ СРБИ НЕ МОГУ- НАЦИОНАЛНИ КОНЦЕНЗУС

(Велики историјски морални капитал српског народа али и неке дилеме)

 

               Већ смо констатовали-српски народ, као ни један народ у Европи, пружио је велики отпор глобалистичкој немани која се немилосрдно острвила на њега. У тој борби Запад је користио и користи сва средства а специјални неокортички рат против Срба још траје-И он је за Србе најпогубнији! Хоће ли Срби добити ту битку показаће вријеме које је пред њима… међутим, проблеми нису мали…

Поред текућих, веома великих економских и социјалних проблема, пред Србима су и највећа национална и државна питања на које морају дати одговоре – Косово (КиМ) и однос према Западу! А једно се без другог не може ријешити јер је нац.консензус  суштински услов за  одбрану Косова ( И српског опстанка уопште!)  али  то неминовно значи и наставак сукоба са Западом! који,управо, Србима отима Косово!

Може ли српски народ на та питања наћи одговоре? Може ли се постићи консезус свих снага српског друштва, саборност српског народа –а  то је услов његовог опстанка!  Може,само под једним условом- ако Срби могу пронаћи  духовну снагу у себи (ослободивши се свих фрустрација насталих као посљедица неокортичког рата, економских санкција и војне агресије ) која ће им вратити самопоуздање и самопоштовање и ослободити их од лажне, оптужујуће „слике“ Запада о њима, о њиховој „загубљености“ и кривици. Дакле, ослобођајући се од страха и наметнуте кривице, нестаће наметнуте виртуелне реалности а пред Србима ће се отварати сасвим друга стварност (истина) на коју они могу бити изузетно поносни.

Уистину, немају се  чега Срби стидјети- у судару са западном Силом Зла, поднијели су велике жртве  али су још увијек остали  духовно непокорени. Пружајући највећи могући отпор (у датим околностима) агресорима са Запада бранили су не само себе него и све досадашње истинске вредности наше цивилизације и човјека уопште .

Управо то, тај отпор Антихристу, је нови и неуништиви извор моралне снаге српске, и не само српске – та величанствена борба српског народа рађала је и сваким даном рађа , нове просторе слободе у људима и народима! Ову истину, не само да зна и осјећа сваки Србин, него носи у себи и сваки  грађанин свијета који није затрован „вирусом“ Запада  и то је сваким даном све видљивије- сваким даном је све више и више слободномислећих људи и народа (држава) који имају снаге да се јавно противе тиранима са Запада! ( а не тако давно, у ратовима на тлу бивше Југославије,крајем прошлог вијека,скоро сви су били само немоћни,нијеми посматрачи!)

          Међутим, садашње стање у српском друштву је веома тешко… некритички (поданички)однос власти према Западу (инсталираних од 5.октобра  па до данас) донио је дубоку подјелу у ионако подјељеном српском народу и његова (бар донекле) дотадашња национална чврстина и јединство (одлучност али и војна снага нпр. показана  у рату с  НАТО- агресорима 99.) су озбиљно нарушени. Користећи медије и методе гебелсове пропаганда  Запад и његови идолопоклоници у земљи наставили су  даљну индоктринацију становништва величајући западну идеологију и вредности и заваравајући народ „комунистичким причама“ о ЕУ  и „свјетлој будућности“ (глобализам-либерализам и није ништа друго него перфиднија превара од комунизма, само што је по својој идеји много мрачнији!) Резултати тога, најсофистициранијег неокортичког рата против Срба, су, нажалост, сваким даном све видљивије у Србији-Срби су почели живјети у виртуелној реалности у којој не виде стварност. Управо то се дешава и са процесом отимања Косова. КИМ свим силама, српски пријатељи са Запада (своје пријатељство су нагласавали и кад су бацали хиљаде тона бомби на        Србе-умоболно!) отимају нејакој и растрганој Србији (док се тзв.Прешевска долина, Воводина и Санџак (Рашка) држе у резерви!) а, не мали дио Срба, још увијек у Западу виде пријатеље!

Дошли смо до главног проблема-не јавног мнења формираног на Западу,оно није кључно (јер владајуће елите на Западу знају истину и кад њима -ако икад -буде у интересу ,они ће га промјенити) него је споран дио јавног мнења у Србији, који је  усвојио сервиране лажи са Запада као истину и тако објективно дјелује (свјесно или несвјесно) против свог властитог народа и државе заступајући и проводећи интересе Запада, који су често у потпуној колизији са српским интересима. Овај  суштински  проблем онемогућава Србима општи концензус о важним националним и државним питањима, тј. нарушава државно и нац. јединство које  је преко потребно у одбрани  КИМа а тиме државе и народа у цјелини. Али, ипак, „није све пропало кад пропало све је”-већина српског народа није насјела на подвалу и даље пружа велики, енергичан, отпор агресији са Запада. Истина и Правда су на српској страни и Срби се за њих (И своју слободу) боре –тј. бране И њих И себе (као сто су уосталом кроз читаву  историју радили-почевши од косовског боја 1389. кад су бранили ту исту Европу ) И ту је српски  историјски морални капитал!Ту је  снага српска! И  Величина! Због тога се Србима многи диве и уважавају их, али због тога их је Запад нападао и напада! а Србима остаје само жртва и страдање!? И овдје се јавља прва нејасноћа…

Наставиће се

Београд, 2011.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*