MILANKO KOVAČEVIĆ: U JEDNOJ RUCI LAZAREV, U DRUGOJ BARJAK DUGINIH BOJA

 (Ne svedoči krivo brate Srbine, ne laži samoga sebe…)

Mi smo ponosan, stari evropski narod, a biramo one koji se nas javno odriču  i soroševsku ideologiju promovišu…ponosimo se bogatom i slavnom istorijom: hvalimo čojstvom i junaštvom a glasamo za evrounijate što nam sve heroje u Hag poslaše zapadnoj inkviziciji…

Znamo mi da su naša braća Rusi ali nas naš „put bez alternative“ u „svetlu budućnost“ vodi u evroatlanske integracije – kod zapadnih prijatelja sa kojima smo u sukobu od kada znamo za sebe…

Nikad nećemo priznati Kosmet a njegovu sudbinu smo velikodušno predali u ruke prijateljima koje smo do nedavno okupatorima zvali…i nastavljamo da u kafani pevamo o Kosovu dok na izborimo pokorno glasamo za eurofanatike koji ga se odriču…

Kunemo se komšijama u porodične vrednosti, čast i morala a kod  kuće krišom na obojenoj televiziji u rijaliti programima uživamo…

…………………………………………………………………………………………………………………………..

A na trenutak, negde u dubini duše blesne istina i bol zapara grudi:

Znamo mi da su nas prodali naši „velikaši“. Prodaše veru za večeru ali narod srpski ostade i bez vere i bez večere…

Znamo mi da nas „hrani“ godinama naša „ološ elita“: uvedoše nam dvojnost, smutnju, laž…sve u  istinu svoju prevodeći pomoću Soroševskih medija koji zavladaše zemljom Srbijom…

Znamo mi svi da su nam Rusi jedini prijatelji i braća i da jedino sa njima, pod njihovom zaštitom, možemo opstati – sačuvati slobodu! od onih sa Zapada koji nam se sada kao prijatelji pretstavljaju, dok nas kao žrtve u dželate pretvaraju i sve njihove zločine nad nama velikodušno nam opraštaju.

Znamo mi da je duhovno Kosovo naše srce, koren našeg bitka i duhovnosti…znamo mi da nam nema opstanka bez Kosova i to ne samo duhovnog, već i fizičkog: ako damo olako Kosovo i Metohiju eto njih (već najavljuju) i u Preševu i u Nišu…a ostali jedva čekaju…i Sandžak i Vojvodina i…

U jednom trenutku osvešćenja, sve saznamo, svega postanemo svesni , a onda opet, kao opčinjeni, kao stado za svojim gospodarom nemo i poslušno stajemo u red ka provaliji  prema kojoj nas naš dželat ushićeno vodi, a svako od nas, pojedinačo, nada se u sebe da će baš sad kolona stati i da će se baš on  pod šljivu sa gej barjakom skloniti…

Kako se tako neprimetno, olako predasmo…Kakva nas to strašna sila savlada a da i nismo svesni da smo poraženi…da poraze u pobede proglašavamo… da neljude koji nas vode u uzore pretvaramo, da one kojih smo se do sada stideli u idole promovišemo…

Kakav nas to lud vetar zahvati, pamet nam izokrenu, ostadosmo bez svesti i savesti…bez stida i srama…

…………………………………………………………………………………………………………………………..

Sve je u Srbiji postalo kontraverzno, bez logike, bez smisla, bez morala…

I misli i život!                                                     

Srpska nacija je raspolućena, zbunjena, rastrgana…                                    

U šizofreničnom stanju!

U strahu!

Pomešali se laž i istina u zemlji Srbiji – u duši mnogih Srba laž se pretvorila u istinu a istina postade laž…

Do 5.oktobra znali smo ko smo ma kakvi god bili, a od 5.oktobra ne znamo ko smo i

to je naš najveći problem!

Srbi danas – u jednoj ruci Lazarevim a u drugoj duginim barjakom viju!

Dok se neoslobode postojeće političke i tzv.intelektualne elite koja je davno prodala dušu đavolu (čast izuzecima) nema slobode za Srbe…

A negde u dubini duše Srbi nose svest o ovoj istini i zato mucaju!

Zato su razapeti!

 Ne smeju reći istinu a nepristaju na toliku laž!

Zato lažu sami sebe!

Svesni su svega a nemoćni, u strahu okovani.

 A strah je najveći neprijatelj slobode!

Za slobodu je potrebna svest. Slobodna svest!

Ona rađa snagu! Ruši strah!

Nisu oni, te sluge NSP, ta partokratska oligarhija, ni najjači, ni najpametniji, ni najsposobniji – oni su samo najpokorniji i najpokvareniji.. .i zato su, samo za to, postali vidljivi, moćni, vlast.!  

A Srbima ostaje nada – nada da će se javiti iskonska srpska snaga!

 Iz raspetog Kosova iznikla!

 

foto Sedmica