МИЛАНКО КОВАЧЕВИЋ: АГРЕСОРИ НА КУЋНОМ ПРАГУ

СЛОБОДНА СВИЈЕСТ ПОГЛЕД ОТВОРЕНИХ ОЧИЈУ

(oдговор на лажне тезе Запада) 

          

               1.теза Запада: Србија је најодговорнија за ратова деведесетих година што потврђује и Хашки трибунал својим пресудама, те је  због тога и била у сукобу с међународном заједницом Срби су агресори који су изазвали рат на просторима бивше Југославије…                                                       

Деведесетих година, прошлог века, Срби су се нашли у сукобу (и то дугорочном) с дијелом „међународне заједнице„ или још исправније са Силом Зла Запада а да тога нису били ни свјесни (а не са комплетном међународном заједницом  што им упорно подмеће,управо Запад) Српски непријатељи, уствари, постали су носиоци Новог свјетског поретка који себе зову међународна заједница. Истина је, ријеч је о највећим  и најјачим земљама западног свијета које својим агресивним манипулацијама и сировом силом утичу на токове свјетских збивања али, упркос свему, још увијек представљају мањи дио међународне заједнице .Управо због тога, термин “међународна заједница“ се свјесно користи да би се довеле масе у заблуду тј. ријеч је о потпуно видљивој и веома примитивној манипулацији која се, нажалост, сталним понављањима претвара у „чињеницу“ – у главни аргумент против Срба! Изокренута и стављена у функцију манипулације, уствари,  ова „чињеница“ је основ свих српских фрустрација а прије свега моралног посрнућа  јер пројектује и аутоматски подразумјева некакву српску кривицу,  јер , побогу, Срби су у сукобу  са међународном заједницом ( са свима сусједима и цијелим свјетом) па не може бити да су сви у криву а Срби у праву…

Тако су Срби проглашени кривим за све…и ова теза то доказује. Свјесно се оптужује српски народ да би се код њега развио осјећај кривице а тиме и оправдали злочини који су се вршили (и врше!) над њим а „измишњени“ Хашки трибунал ће постати покриће за све. Међутим, Суд у Хагу нити је „међународни“ нити је било какав доказ за српску кривицу – напротив! Суд у Хагу је нелегалан и основан је управо за то да би се лажно могли оптуживати Срби а истовремено амнестирати од злочина прави агресори и злочинци (што својим пресудама, Хашки суд, управо, потврђује) Чињенице су неумољиве – за рат на просторима бивше Југославије одговорни су они који су кренули у рушење суверене државе и који су напали основни, констутивни елемент  те државе  а то је српски народ ( Срби  су,као једини кохезиони фактор на  просторима  бивсе Југославије, нападнути свим средствима и унапријед проглашени кривим, поред осталог и зато, што нису прихватали ,као ствараоци, темељни носиоци суверенитета и постојања  државе Југославије, произвољно цијепање земље и стварање нових држава на српском етничком простору без усаглашавања и договора – били су свјесни да ће у таквом „тенденциозном“ процесу цијепања заједничке државе, не само изгубити државотворност и стечена права, већ  и главе чему их је историја учила а што ће се,на крају и потврдити као тачно у ратовима  деведесетих)  Дакле,Срби нису могли напасти сами себе! Срби нису имали разлог да било кога нападају јер су они били у својој држави коју су сами створили а рат су започели они који су хтјели насиљем створити неке нове државе и то без Срба! изграђене највећим  дијелом на српском етничком простору – сецесионисти и њихови налогодавци са Запада! Самим тим, оптужбе са Запада да су Срби били агресори, су без икаквог основа, апсурдне, умоболне. Па, како се може вршити агресија на некога у сопственој земљи и на сопственом кућном прагу?! По тој изврнутој логици, рат су започели (извршили агресију) они који су бранили државу а не они који су је  напали – и државу и српске домове који се налазе  на том тлу вијековима, саграђени далеко прије него што су се појавили они, стварни агресори са Запада и њихови помагачи,сецесионисти (и Хрвати, и Муслимани-Бошњаци , и Шиптари ) Нису „страшни“ Срби ратовали ни у Њујорку, ни у Берлину, ни у Лондону,нити пак у Загребу, Вараждину, Травнику, Зеници (па чак ни у Приштини!) Рат се,готово искључиво , водио  на територијама гдје су живјели Срби, што логично значи да је, управо на њих, Србе,извршена агресија.Нису Срби нападали Сарајево, већ је „Сарајево“ (муслимани) нападало Србе (српски дио град) нису Срби нападали Сребреницу, већ је „Сребреница“ (муслимани) нападала Србе (српске територије до1995.год на којима су извршени велики злочини) нису Срби нападали Бихаћ, већ је „Бихаћ“ нападао српскa подручјa око града, нису Срби напали Вуковар, већ су прво усташе напале Србе у Вуковару итд. итд.

Дакле, чињенице су неспорне – Сила Зла Запада са сецесионистима је напала Србе на кућном прагу! То је изазвало грађански рат и у Хрватској и  БиХ (а касније и на КиМ) Свој кућни праг и своју слободу бранили су Срби који су живјели на својим вијековним територијама! И то је пуна истина – све друге „истине“са Запада су гнусна лаж! Србија јесте била принуђена за употребу војне силе против шиптарских терориста и сецесиониста на КиМ али није ратовала почетком деведесетих у тадашњим републикама Хрватској и БиХ, изузев што је помагала економски српски народ преко Дрине а добровољци из Србије (највећи дио њих су, уствари, људи родом из тих српских крајева обухваћених ратом) су одлазили у српске крајеве да бране нападнуту браћу. И какав је то грех-помоћи својој браћи у одбрани зивота и родних домова а нису учинили грех добровољаци са Запада који су се борили на страни Хрвата (који ли су ту мотиви?) нити више хиљада муџехедина из исламског свјета који су прелазили хиљаде километара да би помогли своју „браћу“ муслимане (машала!) А само Србе и Србију оптужују – никог више!?

Напокон, и по тада важећем уставу, Срби су били констутативни народ не само у Србији већ и у другим републикама Југославије; у Хрватској, у БиХ, итд.и до било какве сецесије није могло доћи без договора са њима! Уосталом, зар Срби не доказују да нису криви за рат у Хрватској и БиХ и самим тим што су се мирним путем одвојиле (оцјепиле) Македонија и касније Црна Гора? Па зар нису доказ ни саме изјаве највећих државника са Запада (после Дејтонског споразума) када су проглашавали предсједника Србије С.Милошевића миротворцем и фактором стабилности на Балкану итд.итд…        

На основу претходно изложеног није тешко закључити: са минималним познавањем основних чињеница и зрном логике, открива се неумитна истина. Лицемјерни Запад (тобожни пријатељи!) овом тезом о кривици српског народа, наставља агресију (неокортички рат) против Срба чији је једини и искључиви циљ–лажно оптужити Србе и тако аболирати себе.Сакрити истину: Срби су нападнути свим средствима од  стране тзв. међународне заједнице (империјалистичких сила Запада и његових трабаната – сви лажно представљени као међународна заједница – и то није први пут!) јер су се „нашли на путу“ западних геостратешких унтереси у реализацији Новог свјетског поретка (глобализма = неофашизма! ) На жалост, ново свјетско Зло,као и безброј пута до сада у историји, није Србе мимоишло, напротив – напало их је пуном жестином! а отимање српског Косова то најбоље доказује! Дакле, Срби су били нападнути (Срби – као кохезиони фактор Југославије) и Срби су се само бранили –Срби, хтјели то или не хтјели, нису могли избјећи тај рат! Био је то српски одбрамбени рат! (може се само поставити, евентуално , питање начина српске  одбране и грешака које  су чинили, првенствено на своју штету, у том одбранбеном рату)  Запад је ратом само реализирао своје планове – разбити  јединствени државни простор Југославије  и Србије ( и у ту сврху је,поред осталог, користио сецесионисте) градећи мале марионетске државице чиме ће се створити услови  за даљни продор на Исток и Русију – свој главни циљ! (али обрушавајући се на  Србе  а „бранећи“ муслимане у Босни, Косову итд.Запад је истовремено  стицао ‘кредите’ код исламског свјета тј.представљао се као велики заштитник и пријатељ муслимана да би несметано могао вршити геноцид над њима у Палестини, Авганистану, Ираку итд!)

           

                Иначе, интересантно је нагласити да је појави сецесионизма,поред континуираног вођења антисрпске политике комунистичког Брозовог режима и здушне подршке Запада, посебно допринио и психолошки фактор код сецесиониста, тзв. феномен „малих разлика.“ Сви су се они осјећали нереализовани поред Срба као већинског народа који су им први пут у новијој историји створили  државе – републике (изузев Црне Горе – која је одувијек била, уствари, српска држава) народа из којега су и сами, бар највећи дио, вукли корјене (Муслимани – Бошњаци, католици Срби – Хрвати, Црногорци а неким дијелом Македонци и Арбанаси) Осјећали  су терет дарова од Срба (створили су им и име и територије и само „постојање“!) И морали су се тога ослободити! Повјеровали су да ће своју слободу и мир моћи наћи само у одвојеним („својим“) државама које обавезно морају бити без Срба – реметилачког фактора њихове душе!

Тако  су, дојучерашња нахрањена и ослобођена браћа, ваљда свјесна свог корјена и гријеха (или је то дјело подсвјести?) постали највећи непријетељи српски а велика помоћ и подршка Запада  само им је дала крила да јурну као „опијени“ у „ослободилачке“ ратове против  дотадашње властите државе и српског народа као њеног  темеља – досадашња српска браћа,“преко ноћи“ постадоше разбраћа која своје ослободиоце и хранитеље прогласише експлоататорима и агресорима.Требало је затрти све трагове и прекинути све споне са бившом државом и српским народом чије  их је присуство  неугодно подсјећало на њихов досадашњи развитак, порјекло и постојање. Морали су постати самостални, нови, ничим оптерећени –  Словенци, Хрвати, Бошњаци (назив Бошњаци је стара аустроугарска „умотворина“ која је поново оживјела на просторима Босне) итд.итд. Ову „јунговску“ истину коју готово нико не спомиње, уствари знају сви, поготово српска бивша браћа, која је и даље носе у души и не могу се је никако ослободити (како су наивно вјеровали!)  Знају они да Срби нису кривци за сукобе и ратове, напротив, управо супротно! Као старија браћа Срби су увијек преузимали све проблеме и недаће млађе браће на своја плећа. Увијек максимално толерантни и предусретљиви према  другима  Срби су  показивали  своју широкогрудност и хришћанску способност праштања што је , уствари, изазивало код свих њих (осталих народа Југославије) још веће фрустрације  а на жалост, код многих и мржњу – тако било, тако и остаје, и дај боже да се ту ишта  може промјенити. И није то први пут у историји!!  У  другом свјетском рату сви ти народи су се нашли, а ма баш сви осим Срба (и наравно Црногораца-Срба)  на страни фашистичке коалиције, и сви , ама баш сви, били су велики поштоваоци и љубитељи Хитлера, и сви заједно, ама баш сви, и тада су вршили  геноцид над српским народом! (а исто је било и у првом свјетском рату!)

 Све је јасно – само су се наивни могли чудити (деведесетих година прошлог вијека) шта се то дешава и зашто се окренуше „сви“ против Срба  и како то да се српско руководство  није успјело договорити са „братским“ народима  и избјећи рат! Одговор је већ у претходном излагању дат – Западу и „братским“ народима, требао  је рат да, напокон и заувијек, ријеше „српско питање“ што  је, данас, из расположивих  докумената  и свједочења свјетских моћника  (представника тзв. међународне заједнице тог времена)  сасвим  видљиво.Требало је рјешити заувијек „српско питање“ као што га је настојала ријешити Аустроугарска у првом, и нацистичка Њемачка у другом свјетском рату – све из истих разлога! Историја се само понавља – Срби су само дочекали нови,за њих ,“трећи свјетски“ рат! Овога пута са Милошевићем!!!

 

(Београд, 2011.год.)