Милан Ружић: Скот

Читао сам како је Кајл Скот говорио о „варницама“ између Албаније и Србије. У свом надахнутом говору позвао је на одржавање добрих односа, са чим би се свако нормалан морао сложити. Међутим, како се сложити са реченицом коју је овом приликом Скот више пута изрекао, а која гласи: „Оно што Србији треба и што треба региону је мање историје, а више државника.“?

Да ли бисте можда хтели да ми потпуно избришемо своје памћење, па да нас ви научите новој историји коју нам кројите иза леђа већ деценијама, и то не само нама, већ целом свету? Или би лакше било да се сви американизујемо, па да ништа од историје и немамо да запамтимо, осим можда помора оноликог народа који је заиста и имао историју? Не мислим овако из разлога што је господин Скот све рекао погрешно. Подржавам то што каже да треба живети у миру, али нека ми Скот опрости што некако не могу да поверујем у мир када се ту умешају Американци! Кад год се на овом подручју неки странац умешао са намером да мири, ми смо се посвађали.

Они су ту увек дежурни и да оптужују, суде и пресуђују о геноциду, а народ су који је потпуно збрисао један цео народ (Индијанце) и први бацио атомску бомбу! Ту су да, отвореног срца, посаветују државнике на Балкану о томе шта и како треба радити! Увек су били при руци да нам одмогну, што је свој врхунац доживело 1999. године. Тада су нас „саветовали“ 78 дана, и то за наше добро!

Мислим да они баш због тих својих поступака саветују читав свет да заборави историју, а зашто не почети од Срба који су један од народа најбогатијих историјом и највише напаћених америчком историјом? Претпостављам да је једина реченица господина Скота изречена том приликом, а да је заиста само његова, она која каже: „Добар дан.“ Све остало је већ одавно одређена лавина речи која мора затрпати историју народа којем је та реченица намењена.

И што више пута читам ту изјаву, или неке друге које долазе из уста било ког Американца у политици, све ми се више чини да они и нису толико за „Велику Албанију“ колико су за „Малу Србију“! Али, ако дође до круњења Србије у „Малу Србију“, шта може остати осим „Велике Албаније“?

Сигуран сам ја да ће се наши и албански политичари мирније договорити без мешања Америке у наше односе. Кад год смо вас слушали, гледали смо се преко нишана, а мало нам је мука од тога.

Видим да је ових дана, после 140 година рођен један бизон. И његовој раси сте помагали, па појурите да му објасните како би требало да заборави историју пошто његових одавно нема управо због Американаца. Можда вас он послуша, али ми бизони нисмо.

Народ који заборавља историју, а гомила државнике никада неће бити ништа друго до љуштуре и срамоте оног имена које носи! Одакле учити ако нема историје? Како исправити бивше грешке ако их се не сећамо или им не знамо узрок? Е па ја не могу да заборавим! Не дам забораву своју историју, а вама своју наклоност, и то не због тога што не желим или вас не волим, већ управо због тога што сте кроз историју чинили мом народу.

И како једном рече велики Мухика, који исто тако не заборавља историју: „Зашто у Вашингтону нема нереда? – Због тога што у њему нема ниједне америчке амбасаде!“

Милан Ружић
ИЗВОР: ИСКРА