Медијска милитаризација Балкана

Београд – Набавка оружја, поновно увођење војног рока у Србији и Хрватској,Шиптари желе своју војску… Да ли је на Балкану у току регионална трка у наоружању?

Судећи према медијима, пре свега онима у Србији – јесте, пише „Дојче веле“.

Насловне странице српских медија већ месецима подсећају на насловнице специјализованих часописа о војном наоружању и опреми. Свакодневно се, наиме, лицитира са количином наоружања које ће Србија добити, купити на кредит, или већ на неки други мистериозан начин набавити – најчешће од Русије и њој блиских земаља, али и од САД. Авиони МИГ, ракетни системи, противваздушна одбрана, хеликоптери, Хамери, свакодневни су јунаци наслова попут „Белорусија ће Србији дати и С-300 и БУК и Мигове“, „Стиже С-300“, „Путин ће Србију бранити оружјем“, „Војска Србије ће грмети кад стигну нови Мигови“, „Меркамо ракете и радаре“… А све је заправо почело негде у време најаве Хрватске да ће набавити нове хеликоптере и од тада се све то претворило у регионалну трку у наоружању.

Медијска милитаризација

Са једне стране постоји потпуно легитимна потреба Србије да модернизује своје изразито застареле капацитете наоружања, истиче за ДW новинар Даниел Шунтер – и у том смислу набавка авиона под повољним условима и ракетних система ПВО није спорна. „Али, ту постоји један други феномен, а то је милитаризација коју део медија спроводи као неку пропагандну кампању. Мислим да стварање такве атмосфере одговара неким међународним интересима, који превазилазе Србију и који спроводе пропагандну кампању на нивоу целе Европе“.

„Ту би требало обратити пажњу на изворе информисања који показују једну изражену проруску тенденцију, или су директно руски извори информисања“, наглашава Шунтер. „Ту се та тема надувава преко сваке мере и она је већ добила лажну форму регионалне трке у наоружавању – које нема – и припрема за некакав оружани сукоб, што је такође фикција“.

„Да се ми ипак наоружамо“

„Читав регион је захватила та епидемија и ми заиста имамо неку врсту регионалне трке у наоружању“, оцењује за ДW новинар недељника Време Дејан Анастасијевић. „Хрватска набавља нове системе, Косово жели своју војску, Србија се ту такође укључила, а поред тога у Србији је и предизборна кампања и тада сви обећавају јачање војске. Али ту је и шири контекст, јер је свет постао нестабилније место, и наднационалне структуре можда више нису гарант нечије безбедности. Одатле и потиче потреба типа ’да се ми ипак наоружамо’, па да боље дочекамо будућност каква год она била.“

Дејан Анастасијевћ такође сматра да није спорно да је војсци Србије штошта потребно, али проблем је што Србија нема одбрамбену стратегију. „Последњи пут је тако нешто рађено још 2009. године, а то је све било пре избегличке кризе, пре сукоба у Украјини, пре рата на Блиском истоку, и ми стога не можемо плански да развијамо војску“. Анастасијевић при том додаје да набавка руских Мигова „не утиче много на регионални баланс снага, али да је то и међународна обавеза Србије. Јер, без тих авиона, Србија ускоро не би могла да контролише своје небо.“

Чувари земље у летњем периоду

Пратећа тема у Србији већ дуго је и дебата о враћању обавезног служења војног рока. Заговорници те кампање наводе да је, према неким истраживањима, 70 одсто грађана Србије за ту идеју. Међутим, Дејан Анастасијевић упозорава да је то веома скупо и каже да је питање како би ти исти људи одговорили на то питање када би им се предочило колико би то коштало српски буџет. „То једноставно много кошта, а с друге стране, велики број војних објеката и касарни је продат, и питање је где би се пре свега сместила та војска. Мислим стога да власт само тестира терен на ту тему“.

Анастасијевић наводи пример Хрватске, која је у далеко бољем економском положају, и која је закључила да за то нема новца. Најновије информације ипак говоре да ће Хрватска можда ипак да врати обавезни војни рок, али само у летњим месецима, јер нема новца за зимске униформе и опрему. И та информација, према Антанасијевићев речима, довољно говори колико је то скуп процес.

Војни рок се (не) враћа?

Надлежни органи наводе како је формирана радна група, која би требало да се позабави питањем повратка обавезног војног рока. Евентуални повратак обавезног служења војног рока за Даниела Шунтера такође спада у арсенал медијског спиновања, и по њима се стиче утисак да је то већ решено и да се војни рок враћа, што, сматра, није тачно. Шунтер исто тако скреће пажњу на недостатак стратегије одбране и наводи да је нови моменат проблем контроле границе због мигрантске кризе. Са тиме се сусрећу све балканске земље, које сада на границу шаљу војску и полицију.

„Да ли тај проблем може да се реши увођењем војног рока или да се набавља опрема која би помогла у ефикаснијој контроли граница, то је већ друго питање. Али, немам утисак да је било ко у власти или у Министарству одбране, у овом тренутку одлучио да је то готова ствар и да се војни рок враћа“, оцењује Шунтер.

Дејан Анастасијевић закључује да се милитаризација јавног и медијског простора само донекле може објаснити политичком пропагандом. „Има ту, наравно, пропаганде, али стари светски поредак се ипак не држи баш најбоље. А поред тога, балкански регион је већ неко време прилично запостављен – и то од Европске уније, али и САД у време Обаме. Све то доводи до тога да се све државе овде осећају несигурније. А кад се државе осећају несигурно, оне почињу да се наоружавају. Ми, на жалост, пратимо лоше глобалне трендове, а ово је један од таквих.“

Дојче веле

ИЗВОР: ВАСЕЉЕНСКА