Maženje i poniženje

Posle onolikog mraza napokon je ojužilo, temperatura porasla.

Sedim u parku i posmatram šta se događa okolo.

Nedaleko vidim čopor pasa koji kunjaju, valjda omamljeni ovom toplinom posle tolikog smrzavanja.

Na klupu blizu njih, seda sredovečna gospođa.

Kao pod komandu svi psi dižu glave i posmatraju je.

Ona u jednom trenutku počne da pucketa prstima.

Nekoliko pasa se pridiglo i puzi prema njoj izplaženih jezika, vrte repovima i skiče od sreće.

Dolaze do svoje miljenice, ne dižu se već i dalje skiče, neki se okreću na leđa presrećni što je vide.

Ona počinje neke da mazi dok drugi još jače  skiče, valjda da joj skrenu pažnju na sebe

 

.

Maženi počinju da reže na ove druge, koji se povlače podvijenih repova i oborenih ušiju.

Izgledaju vrlo utučeno, kao da ih je neko šutirao.

Gospođa ustaje i odlazi dok je prate oni koje je mazila. Čuje se kako srećno i zadovoljno kevću.

Ostavljeni se ćuteći raziđoše onako utučeni i nesrećni.

Bi’ mi ih žao.

Shvatio sam šta se desilo i da će im se to i u buduće dešavati. Moraju da uvide da “pucketanje prstiju“ ne znači da treba da budu ponizni i da se raduju onome ko ih ne voli i kome nisu važni.

(Zeka Popović)

IZVOR: SVI SRBI SVETA