Марко пије уз рамазан вино

Цар Сулејман јасак учинио:
Да с’ не пије уз рамазан вино,
Да с’ не носе зелене доламе,
Да с’ не пашу сабље оковане,
Да с’ не игра колом уз кадуне;
Марко игра колом уз кадуне,
Марко паше сабљу оковану,
Марко носи зелену доламу,
Марко пије уз рамазан вино,
Још нагони оџе и аџије,
Да и они с њиме пију вино
Иду Турци цару на парницу:
„Цар Сулејман, и отац и мајко!
„Нијеси ли јасак учинио,
„Да с’ не пије уз рамазан вино,
„Да с’ не носе зелене доламе,
„Да с’ не пашу сабље оковане,
„Да с’ не игра колом уз кадуне;
„Марко игра колом уз кадуне,
„Марко паше сабљу оковану,
„Марко носи зелену доламу,
„Марко пије уз рамазан вино;
„Па му просто, да сам пије вино,
„Већ нагони оџе и аџије,
„Да и они с њиме пију вино.“
Кад је царе разумео речи,
Он пошиље два своја чауша:
„Отидите, два чауша млада,
„Пак кажите Краљевићу Марку
„Да га царе на диван зазива.“
Отидоше два чауша млада.
Кад дођоше Краљевићу Марку,
Али Марко под шатором пије,
Пред њим купа од дванаест ока;
Беседе му два чауша млада:
„Да чујеш ли, Краљевићу Марко!
„Тебе царе на диван зазива,
„Да ти идеш цару на дивана. „
Расрди се Краљевићу Марко,
Пак довати ону купу с вином,
Па удара царева чауша,
Прште купа а прште и глава,
И проли се и крвца и вино.
Оде Марко цару на дивана,
Седе цару до десна колена,
Самур-калпак на очи намиче,
А буздован уза се привлачи,
Бритку сабљу на крило намиче;
Беседи му царе Сулејмане:
„Мој посинко, Краљевићу Марко!
„Та ја јесам јасак учинио,
„Да с’ не пије уз рамазан вино,
„Да с’ не носе зелене доламе,
„Да с’ не пашу сабље оковане,
„Да с’ не игра колом уз кадуне;
„Добри људи о злу говорише,
„На једнога Марка потворише,
„Да ти играш колом уз кадуне,
„Да ти пашеш сабљу оковану,
„Да ти носиш зелену доламу,
„Да ти пијеш уз рамазан вино,
„Још нагониш оџе и аџије,
„Да и они с тобом пију вино.
„За што калпак на очи намичеш?
„Што л’ буздован уза се привлачиш?
„Што ли сабљу на крило намичеш?“
Ал’ беседи Краљевићу Марко:
„Поочиме, султан Сулемане!
„Ако пијем уз рамазан вино,
„Ако пијем, вера ми доноси;
„Ак’ нагоним оџе и аџије,
„Не може ми та образ поднети,
„Да ја пијем, они да гледају,
„Нек не иду мени у меану;
„Ако л’ носим зелену доламу,
„Млад сам јунак и доликује ми;
„Ако л’ пашем сабљу оковану,
„Ја сам сабљу за благо купио;
„Ако играм колом уз кадуне,
„Ја се, царе, нисам оженио,
„И ти с’, царе, био неожењен;
„Ако калпак на очи намичем,
„Чело гори с’ царем се говори,
„Што буздован уза се привлачим,
„И што сабљу на крило намичем,
„Ја се бојим, да не буде кавге,
„Ако би се заметнула кавга,
„Тешко оном, тко ј’ најближе Марка!“
Гледи царе на четири стране,
Не има ли тко ближе до Марка:
Ал’ код Марка нигди никог нема,
Већ најближе царе Сулејмане;
Цар с’ одмиче, Марко се примиче,
Док дотера цара до дувара;
Цар се маша руком у џепове,
Он извади стотину дуката,
Па и даје Краљевићу Марку:
„Иди, Марко те се напиј вина.“