МАНИПУЛАЦИЈА

Бранко Драгаш

МАНИПУЛАЦИЈА – Како изгледа манипулација у великим социјалним заједницама? Погледајмо пример колоније мрава. Да ли сте чули за ЛОМЕХУЗОВЕ БУБЕ? Ако нисте чули, онда треба да знате да се ове сићушне бубице веома вешто смештају у велике мравињаке, где живе колоније мрава, својим понашањем и покретима оне толико добро опонашају мраве, толико су успешно савладале језик и гестове мрава, да могу да их заведу и да се наметну да управљају читавом заједницом мрава.

Наиме,сваки мрав има суптилне и фине уграђене социјалне елементе у свом начину живота у заједници мрава, који се огледају у томе да солидарни и вредни мрави на прву молбу сабрата у заједници да му је потребна храна, без великог двоумљења и провере, дају своју храну ономе који тражи помоћ. Мрав изражава ту молбу куцкајући другога мрава на један особен начин. Сићушне бубице су провалиле ту шифру, којом мрави међусобно траже помоћ у храни, освојиле су те покрете и гестове и лако измамљују храну од наивних мрава, који мисле да помажу сабрату.

Међутим, ту се не завршава паразитски живот бубица на рачун вредних мрава. Прождрљиве и похлепне бубице иду даље.Видећи да систем манипулације одлично функционише,сићушне бубице приморавају читаве одреде мрава да им служе и да им доносе храну.Али, манипулација се ни ту не завршава. Бубице траже потпуну покорност заједнице мрава. То постижу тако што користе други програм за манипулацију који им омогућавају сами мрави, јер тај програм имају забележен у свом коду.Мрави у свом мравињаку имају специјалне уређене оборе у којима држе читаве фарме посебних лиснатих ваши које, када се нађу на листу, луче слатку течност налик нектару. Мрави долазе до тих лиснатих ваши и музу ваши као краве, стискају ножицама одређени део њиховог тела, истискују нектар и лижу течност са длачица.

Ломенхузове бубице, жељне да потпуно поробе мраве, нуде мравима свој нектар. Оне имају на свом телу праменове злаћаних длачица на којима испуштају своје излучевине. Мрави радилице, привучени мирисом и изгледом тих излучевина бубица, мислећи да је то нектар лиснатих ваши,халапљиво лижу те излучевине и сасвим губе здрав разум.Односно, мрави радилице постају потпуно зависни, наркотизовани од излучевина Ломенхузових бубица.

Та зависна манипулација постаје толико опасна по мраве радилице, да они, мислећи да помажу сабраћу и сумануто лижући наркотизоване излучевине паразита, почињу толико ревносно да узгајају бубице и њихове ларве да остављају без хране не само своју сабраћу, него и сопствену ларву. Мрави радилице толико заволе дошљаке паразите, да они добровољно пристају да буду поробљени тако да сами нуде да бубице хране мрављим јајима, остајући тако без потомства. Уколико се, пак, деси да мравињаку запрети животна опасност,која може да уништи читав мравињак,мрави спасавају ларве буба, напуштајући сопствену децу.

Шта нам казује ова прича о бубицама и мравима? Потпуно је јасно да Ломенхузове бубице луче омамливље, наркотизоване излучевине које блокирају важан програм понашања, који је уметнут рођењем у организам мрава, па се тако декодира природно понашање мрава, које приморавају мрава да врши радње усмерене на опстанак мравињака и продужетак сопствене врсте, па се убацују нови кодови, информације које бубице преносе, којима се блокирају наслеђене генетске особине понашања и прекодирају на оне активности и радње које уљезу и паразиту омогућавају да живи на рачун свог наивног и заведеног домаћина. Све се то дешава уз обиље среће коју мрави доживљавају, док робовски служе паразиту-уљезу и док сами себе, на крају, због таквог неразумног понашање потпуно не униште.

Све ово што је овде изнето, можемо да пребацимо на људско друштво, где су мрави заведени, обманути и лаковерни грађани, док су паразити у виду Ломенхузових бубица професионални политичари који су успели, мора им се то признати, да декодирају понашање просечног бирача и који својим лажљивим предизборним лучевинама шире опојне нектаре, стварајући код грађана наркотизоване послушнике који су, губећи здрав разум, спремни не само да служе тоталитарном политичком устројству друштва, уз обавезно обожавање вође тиранина и зликовца, него су чак спремни и да себе и своју породицу жртвују да се тај тоталитарни сатрапски систем одржи на власти.

Свако од нас у властитим породицама, ужим или ширим, потпуно је свеједно, имамо управо такве поводљиве фанатике који се хране опојним, сладуњавим медијским, пропагандним лажима о успесима вође и његовог тоталитарног режима, који искрено верују у све што им се презентује са телевизијских канала, који гутају све бљувотине, гадости, примитивизам, вулгарности и перверзности, читаво то медијско смеће наше пропале транзиције,верујући да су то праве вредности које нашем друштву требају и који, на крају свих крајева, представлајју најчвршће и најтеже освојиво утврђење, бастион, за одбрану тоталитарног режима од здраве памети.

Тако људска заједница бива поробљена од стране политичког олоша који, радећи у соптвеном итересу и хранећи се паразитским узимањем од остатка заједнице, подржан од својих религиозно-страначких, фанатизованих следбеника и глупака, који чине ратне јединице људског Зла у непрестаном освајању и колонизовању друштва, успевају потпуно да победе неорганизовано, метиљаво, неодлучно и сумњичаво Добро и успевају да доведу индивидуализацију и атомизацију целокупног друштва у такво стање пропасти и трагедије, због својих похлепних и себичних, личних интереса, да нам се данас поставља питање опстанка човека на планети.

Како управљачи света, предвођени Фамилијом, упорно и јавно понављају да има превише људи на планети, што сам економском рачуницом оповргао, доказујући да свих седам милијарди људи могу да се сасвим комотно, уз организовану производњу и планско трошење хране, сместе на територију величине Аустралије, како се, дакле, Фамилија залаже да мора на земаљској кугли да остане само златна милијарда, ево модела како се то може да изведе, без неких великих трзавица и опирања,како грађани света могу да потпуно изгубе разум док халапљиво лижу излучевине једне умируће, распадајуће, сладуњаво отровне и опасне потрошачке цивилизације која, нажалост, још увек некако успева да приволи грађане да се сами лоботомирају и да због тога, онанишући по друштвеним мрежама, буду пресрећни у свом нестајању.

Зато не требамо да се чудимо што, лижући шарене лаже неолибералног фашизма о демократији, слободама и владавини права, државе и нације стоје у реду за гиљотинирање, весело се забављајући дебилизмом ријалити програма, верујући да морамо сви да положимо своје главе за добробит Развоја, Науке и Потрошње, да морамо да жртвујемо себе и своје потомство да би паразити политичари опстали на власти.

Задатак мислећих људи је да сруше све ове програмиране лажи.

Задатак мудрих људи је да се супротставе наркотизованом самоубиству презадужених робова, да их пробуде из опсене, да им покажу да пију отрове и да морају да се врате на чиста изворишта, да им својим личним примером покажу како се гради заједница и како може, без стимуланса, кодова и програмираног лоботомирања, да се живи у хуманистичкој и ослобођеној заједници различитих људи. Није тешко ако се зна које принципе живота бранимо.

Уколико радимо на себи и не пристајемо да своја грађанска права пренесемо на посреднике шпекуланте и манипулаторе. Није тешко ако бранимо заједницу и све људе у заједници од грамзивих интереса буба паразита.Морамо да смогнемо снаге да сами себи одговоримо на вечито питање – зашто Зло може да се повезује и организује, зашто има толику жељу и енергију да влада у интересу једне привилеговане, криминалне и покварене мањине, док припадници Добра немају ту снагу повезивања и организованог, заједничког деловања? Зашто се Добро вечито нешто правда, оптужује, сумња и плаши? Зашто Добро нема искрене жеље, осим на речима, да спаси заједницу? Зашто Добро нема набујале животне енергије да учествује у узвишеној борби за опстанак човечанства? Зашто је то тако? Нека свако одговори за себе. Нека се свако упита-шта је урадио да помогне победу угроженог Добра над опсеном и манипулацијом Зла?

За почетак можете да престанете да лижете опојне излучевине тоталитарног режима који вам здраву памет одузима. Зар вам није јасно да су они, који управљају вашим животима и који одлучују о судбини наших породица, само паразити и бубе? Згазите те бубе ногама! Немојте да се плашите буба.

АКЦИОНАРИ – У последњих месец дана помагао сам акционарима БИП и ФИТЕП-а да покушају да сачувају своја акционарска права и да заштите своју имовину.Поражен сам сазнањем да се ништа није променило од 2001.године, када је отпочела законска пљачка државе и грађана у процесу приватизације, када је покрадено преко приватизације, моја процена, преко 25 милијарди евра, јер су фирме продаване далеко испод своје тржишне цене.

Упркос свим мојим настојањима да се донесе Закон о ревизији приватизације, стечаја, докапитализације и реструктурирања, то су четри вида пљачкања у процесу транзиције,све политичке гарнитуре, од неолибералних фашиста до националсоцијаних издајника, ратних профитера и конвертита, дошавши на власт, наставили су да учествују у пљачкању и наставили су да штите покрадени капитал примитивних и неписмених новобогаташа.

У случају БИП-а, кога сам заступао још од приватизације 24.07.2007,утврдио сам стручном анализом да је БИП продат за 86,9 милиона евра, док је моја процена била да је тада БИП вредео 241,86 милиона евра.Већински власници, Литванци, су купили БИП за 21,4 милиона евра, али истраживачи овог листа никада нису могли да пронађу ту уплату и о том случају Таблоид је већ писао.

Литванци су у разговору са мном били арогантни, безобразни, неваспитани и бахати, а када сам их уљудно опоменуо, максимално се суздржавајући, да се не понашају тако у мојој земљи, јер ме то нервира, да се ја тако понашам у њиховој земљи полиција би ме тренутно ухапсила, те барабе су ми рекле, смејући ми се у лице, да могу да раде шта хоће јер иза њих стоји политички врх Србије.Већински власници су уништили БИП, извукли велики новац и вратили га опљачканог држави, која га је одвела у стечај.

Упркос десетогодишњој борби мањинских акционара за своја својинска права, акције су имовина и имовинска питања никада не застаревају, држава је дозволила да се БИП уништи, због чега су мањински акционари подигли тужбу. Сведочио сам пред судом пуних 85 минута као међународни стручњак за финасије, берзе и компаније, доказујући каква се пљачка одиграла и подржао захтеве мањинских акционара да им држава надокнади учињену штету. Држава је била одговорна за све пљачке које су се догодиле у процесу транзиције.

Одбрана државних адвоката није имала аргументе, осим идиотске тврдње да сам ја субјективан јер волим мањинске акционаре. Моје сведочење стотинак акционара у судници је наградило великим и дугим аплаузом. Након тога, обратили су ми се акционари Варност ФИТЕП а.д Земун, кога нисам никада заступао, али сам пристао пријатељски да им помогнем. У току је била понуда за преузимање и већински власник је понудио цену мањинским акционарима, за њихових 24% акција,свега 900 динара по акцији, јер је , како пише на БЕЛЕX-у, тржишна капитализација износила 60.561.900 динара. Већински власник је била фирма из Словеније.

Када се уђе у анализу капитала ФИТЕП-а, онда се види да компанија има пословни простор у Земуну површине 1.781 квм. Тај пословни простор, према изјавама некадашњих старих директора ФИТЕП-а, који су стварали своје предузеће и куповали од плата радника пословни простор, сада су само мањински акционари, није био у Проспекту када је вршена приватизација, што је кривично дело по Закону о приватизацији, али је, након извршене приватизације, имовина враћена приватизованој компанији. Могу ли истражни државни органи ово да провере? Проста рачуница говори да 1.781 квм. у центру Земуна може да се прода за најмање 1.300 евра, што износи 2.315.000 евра или 273.899.990 динара. Ако само узмемо некретнину, заборавимо опрему и возни парк, онда испада да једна акција вреди, има укупно 67.291 акција, читавих 4.070 динара, док је већински власник понудио 900 динара.

Зашто држава не штити имовину њених грађана? Зашто су мањински акционари власници без права? Зашто држава дозвољава да већински власници пљачкају мањинске акционаре? Да ли је то могуће урадити у, рецимо, Словенији? О простаклуку већинског власника из Словеније не вреди писати. Када председник државе вређа своје грађане и сматра их олошем, лењивцима, незналицама и лоповима, шта онда да очекујемо од страних инвеститора? Који долазе у Србију да зараде паре на препродаји јефтино купљених приватизованих компанија и да их затворе да не раде, док им наша држава у томе свесрдно помаже. Тачније, то ради политички олош на власт.

Али, промениће се и ова власт. Мораће нека нова власт да врати паре које су од државе и грађана покрадене у периоду од 1990. до 2017.године. То је једина права казна за лопове и преваранте – конфискација све имовине коју имају политички олош и тајкуни. Чекамо ту нову власт да дође.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*