Stiven Lendman: Lažno suđenje i presuda Radovanu Karadžiću

Stephen Lendman
Rense.Com
25. mart 2016.

Radovan Karadžić, vođa bosanskih Srba za vreme silovanja Jugoslavije od strane Vašingtona 90-tih godina prošlog veka, je lažno osuđen od strane zapadno kontrolisanog Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (ICTY), i to za 10 od 11 lažnih optužnica – što ga je neopravdano, de fakto, osudilo na doživotnu robiju.

Pobednička pravda osigurava da žrtve plaćaju za svoja visoka krivična dela. Karadžić je optužen za dve tačke optužnice genocida, pet tački optužnice za zločin protiv čovečnosti, i četiri tačke optužnice za kršenje zakona ratnih dejstava u svojstvu predsednika Republike Srpske – sastavnom delu Bosne i Hercegovine – u vremenskom periodu od 1992. do 1996.

Navodni genocid u Srebrenici je bio više mit nego pokolj. Broj smrtnih slučajeva je drastično uvećan, dok je ICTY (Međunarodni tribunal) ustanovio da su Srbi krivi za ratne zločine koji su počinjeni sa obe strane.

Ovaj izfantazirani „genocid“ je upotrebljen kao izgovor za parolu „nikad više“, a zapravo kao paravan za vođenje pravih genocidnih ratova podsticanih od strane Sjedinjenih Američkih Država, kada se pljačka i uništava jedna nezavisna država za drugom, i gde su SAD odgovorne za milione žrtava, ogromno uništenje i neopisivu ljudsku patnju.

Srebrenica je bila kombinovana vojna baza i „zaštitna zona“ za izbeglice. Predsednik Srbije i vođa Savezne Republike Jugoslavije, Slobodan Milošević, zahtevao je da se Srbi obuzdaju da istu i pregaze.

Pre navodnog pokolja jula meseca 1995. godine, i lažne optužbe za smrt 8.000 bosanskih Muslimana, muslimanske jedinice sa sedištem u Srebrnici su izvršile bezbroj napada na obližnja srpska sela.

Muslimanski službeni organi sa sedištem u Sarajevu su iz Srebrenice povukli svoje komandante, ostavivši hiljade vojnika bez vođa.

Kada su snage bosanskih Srba 11. jula 1995. godine zauzele Srebrenicu, civili su zbog haotične situacije tražili da napuste grad.

Žene i deca su odvojeni od muškaraca kako bi se pronašli izvršioci napada na srpska sela i kako bi se izvršila osveta.

Samo je MALI BROJ (muškaraca) zadržan. Navodne srebreničke žrtve su obelodanile laži i poluistine na osnovu onoga što je poznato, ali što je IZOSTAVLjENO u službenim i globalnim medijskim izveštajima.

Data cifra od 8.000 žrtava je uključila i procenu Crvenog krsta o 3.000 „svedoka“ koji su navodno zadržani od strane bosanskih Srba, kao i dodatnih 5.000 za koje je Crveni krst izneo da su „pobegli iz Srebrenice, a da su neki od njih stigli i u centralnu Bosnu“.

Ti su pobegli radi bezbednosti i NISU ubijeni. Godinama kasnije, timovi forenzičara su otkrili 2.361 posmrtnih ostataka tamo gde su se odigrale teške borbe – posmrtni ostaci se ODNOSE i na borce sa obe strane, a NE i na pobijene civile.

Vašington je iskoristio Srebrenicu kako bi prikrio svoju podršku hrvatskoj vojnoj ofanzivi, koja je vojnom silom uklonila Srbe iz Krajine, i koja je bila odgovorna za više smrti nego navodno onih u Srebrenici, što je takođe omogućilo silovanje Jugoslavije, koja je „balkanizovana“ pod kontrolom SAD.

Milošević (ubijen medicinskom nebrigom u Hagu), vojni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić, kao i Karadžić su presudom, po osnovu OPTUŽBI, proglašeni krivim – a to je način kako dugogodišnja zapadna praksa nepravde, vođena od strane SAD, uvek i funkcioniše.

Napomena: Stephen Lendman je Amerikanac nemačkog porekla. Na Internetu je dobro poznat kao analitičar, ali ga svetski mediji izbegavaju, jer se suprotstavlja globalizmu. Zastupa tezu približavanja Nemačke Rusiji i prijemu Nemačke u BRICS savez.

Za Vidovdan preveo Branko Filipović

Izvor: Rense

IZVOR: vidovdan.org