Lazar Bulajić: Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi

Dan je bio blistav i raspevan. Kada smo se ukrcali na trajekt i zaplovili dubinama Egejskog mora, znao sam da će me ovaj put odvesti na neko posebno mesto. Galebovi su nas pratili svojim letom, a mi smo im uzvraćali mrvicama hleba. More se penušalo oko nas, kvaseći sitnim kapima razdragana lica putnika. Uživali smo u mirisima i zvucima koji su nas pratili, te je vožnja protekla u prijatnoj atmosferi.

Na kraju putovanja, pred nama se ukazala Sveta gora, okićena bujnim zelenilom i orošena prijatnim mirisima raznobojnog bilja. Naše odredište bio je manastir Hilandar. Tata i ja uputili smo se odvažnim korakom ka ovoj svetinji. Put smo prelazili sa neverovatnom lakoćom bez obzira na sve neravnine koje su nas čekale. Naša želja bila je moćnija od svega.

Kada smo stupili u hram, zablesnula nas je svetlost upaljenih kandila i zadivile su nas sveže boje sa oslikanih ikona. Ispunilo me je neko posebno osećanje, koje još uvek ne umem da objasnim. Ono se naročito uvećalo kada smo stali u red da celivamo čudotvornu ikonu Bogorodice Trojeručice. Sva okićena u zlatu, Majka Božija nas je pomilovala svojim blagim pogledom i poželela nam dobrodošlicu u njen hram.

U jednom trenutku, vodič nam se obratio pričom o manastiru Hilandaru: „Hilandar predstavlja jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Osnovali su ga 1198. godine veliki župan Stefan Nemanja i njegov sin Sveti Sava…”

„Sveti Sava?”, zapitao sam se u sebi. „Zar je ova gora ono mesto iz priče gde je Sveti Sava pobegao da pronađe svoj mir napustivši očev presto? Zar je sa ovog mesta Sveti Sava darivao ljubav i blagoslov svom rodu?” Učinilo mi se da u tom trenutku čujem pesmu, dobro poznatu sa školskih priredbi: „Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi!” Tek kada sam doživeo lepotu ovog mesta, bilo mi je potpuno jasno zašto izražavamo divljenje ovom svetitelju. Shvatio sam da je manastir Hilandar ogledalo u kome mi se ličnost Svetog Save otkrila u punom sjaju. Učinilo mi se da ga osećam u predivnom mirisu tamjana i veličanstvenoj pesmi svetogorskih monaha. Setio sam se u momentu svih njegovih zasluga i dela koja je učinio za svoj narod: državnik, arhiepiskop, prvi srpski pisac, graditelj hramova, prosvetitelj. Imao sam želju da glasno zapevam: „Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi!” Tata me je pomilovao po kosi i rekao: „Sine, vreme je da krenemo natrag.”

sv-sava-milesevo

Sveti Sava, freska iz manastira Mileševa

Misao o Svetom Savi i njegovoj zadužbuni pratila me je i na brodu dok sam se sa tatom vraćao ka letovalištu, gde su nas čekali mama, sestra i tetka. Ponelo me je razmišljanje o poukama koje je Sveti Sava ostavio nama, njegovoj deci. Setio sam se da nas je naučio, pre svega, da volimo drugog čoveka, da mu praštamo, da se mirimo sa njim. Sveti Sava je taj koji nas je poučio da govorimo samo istinu, i uvek istinu. On nam je ostavio zapovest da čuvamo veru u svom srcu i da se nadamo kada nam je teško. Poručio nam je da poštujemo svoje roditelje, svoje učitelje, svoju Crkvu. Dok su me misli nosile, ja sam osećao kako me blaga ruka Svetog Save neprestano miluje. Shvatio sam da je njegov zagrljaj toliko veliki da spaja Svetu goru sa mojom zemljom, koja me je čekala da se vratim sa letovanja.

Sa sećanjem na Svetog Savu, ja sam se i vratio u svoj rodni grad. Poneo sam ga i u svoju školsku klupu. U srcu sam sačuvao čvrsto obećanje da ću reči Svetog Save poštovati i slediti ih sa verom. A znao sam da ću na dan školske slave glasnije nego pre zapevati: „Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi!”

Lazar Bulajić,
učenik
IV razreda OŠ „Dimitrije Davidović” Smederevo

Napomena: Rad je osvojio prvo mesto u kategoriji učenika osnovne škole od prvog do četvrtog razreda na 4. Svetosavskom literarnom konkursu, koji je organizovala Narodna biblioteka Smederevo i Podružnica Društva za srpski jezik i književnost Republike Srbije za Podunavski okrug.

 IZVOR: STANjE STVARI