Latinica je takođe srbsko pismo

латиницаOvu temu će ostrašćeni Srbi teško da shvate, a neće ni da se trude da shvate, pošto generalno gledano nemamo više za šta da se uhvatimo jer su nam izmakli tlo pod nogama, i ne možemo reći ni za šta naše da je naše jer su nam sve oteli.

A oteli su nam jer smo im dali da nam otmu, pošto su nekim Srbima mnoge važne stvari nevažne, pa malo po malo ostajemo bez svega našeg. Jezik su nam uzeli i preimenovali, a jedino je jezik jedina prava odrednica nekog naroda. Jezik je uglasavanje misli, mentalnog sklopa naroda. Jezik je najvažniji, i kada smo to dali da nam uzmu sve ostalo ide po logici stvari.

Neki Srbi crkvu poistovećuju sa srbstva, a crkva nije nešto posebno srbska, jer je hrišćanska, a hrišćanstvo je vrsta globalizma kojeg se kao pojma groze. Naša crkva je srbska onoliko koliko je preuzela naše stare predhrišćanskim običaje kao svoje i nije nam izbacila slavljenje slava, kao druge crkve, ali ih je preimenovala u „krsne slave“.

Neki poistovećuju ćirilicu sa srbstva, pri čemu nas sa visokih mesta uče da Ćirilo nije Srbin. Dakle opet ništa srbsko u sebi. Sam naziv „ćirilica“ je globalistički, jer ga koriste i drugi narodi, recimo ima dosta različitih slova u Rasa i Srba, dakle nije baš isto azbuSno slova da bi se isto zvalo. Ćirilica nam je kao nešto srbsko, a nećemo da koristimo naziv „Srbica“ za našu verziju azbuke, jedinog fonetskog pisma na svetu. Nekim Srbima je srbsko ono što ne liči na srbsko, a nešto što je evidentno srbsko neće da nazovu srbskim.

E tako Srbi koji su bili indolentni kada su nam sve drugi uzimali kao svoje, sada prave dalekosežnu štetu po srbstvo tvrdeći da latinica nije srbsko pismo i tako svima nama kopaju zajednički grob.

Jer UNESCO svrstava književna dela na osnovu pisma, pa ako je latinica ne svrstavaju to pod srbsku kuturnu baštinu, iako su pisci Srbi i pisane su srbskim jezikom. A ako je pisano azbukom onda svrstavaju pod srbsku baštinu.

Na osnovu usaglašenih zahteva narodnih biblioteka Srbije i Hrvacke 2008. godine, usvojene su nove bibliografske oznake za jezike ovih država pod kodom ISO 369-2, pri čemu je SCC označavao serbo-croatian ciriliic (ćirilica) i preimenovan je u srb tj. Srbski, a SRC je označavao serbo-croatian roman (latinica) i preimenovan je u hrv tj. hrvacki. I ovo se primenjuje u svim bibliotekama sveta. Ko studira vani zbog danka u krvi, može da ovo proveri u bibliotekama.

Ovo je inače samo dogovor Srbije i Hrvacke i mi Srbi Bosne i Hercegovine i Crne gore nijesmo dužni da se ovoga držimo, pošto nismo obuhvaćeni ovim dogovorom, te stoga i pišem ovaj osvrt na nedostojan dogovor koji nije smeo proći bez nas. Na kraju krajeva jedini naš nobelovac iz književnosti, Ivo Andrić niti je iz Srbije niti je iz Hrvacke i iz tih miljea i baštine i doživljavamo da sve što je izdato latinicom od njegovih dela se očigledno svrstava pod hrvacku književnost, a ista ta dela koja su pisana azbukom se svrstavaju pod srbsku književnost. Da je Andrić Srbin vidi se iz ove lične karte, gde lepo piše da je srbske narodnosti.

LK ivo andric

Kratkovidi Srbi će reći, Srbi pišite azbukom i rešen problem. Nije rešen zbog naše istorije koju eto imamo iza sebe i koju ne možemo tek tako izbrisati. Najplodniji period srbske kulture je bio u Kraljevini SHS i Jugoslaviji i mnogo srbskih dela je tu napravljeno latinicom i sva će to, ako ne reagujemo na vreme, biti svrstano u hrvacku baštinu, a ako je autor imena iz islamskog kulturnog miljea, onda u bošnjačku kulturu , iako Bošnjaka kao nacije niti u kraljevinama, niti republici Jugoslaviji nije ni bilo.

Onda će ostrašćeni Srbi reći kako je Jugoslavija bila tamnica srbskog naroda i ponašati se kao da taj period naše državnosti uopšte nije ni postojao i nije bio bitan. Ali eto, postojao je i toliko je bitan da se ne može zanemariti i samo bi ga ljudi sa dijagnozom zanemaruju. Ozbiljni narodi i odrasle i zrele osobe ne ignorišu svoje periode postojanja i delovanja.

Treba sprečiti UNESCO da ovako banalizovano pristupa kompleksnom problemu, kao da su radnici na pijaci, a ne akademski obrazovani stručnjaci. Pitam se da li su uopšte kvalifikovani da se bave tim stvarima. Treba videti ko sedi tamo i da im uvedemo demokratiju, pa da glasamo za predsednika UNESCO-a i ostale članove. Ne može u eri demokratije da neko postavlja neke ljude, na neka važna mesta, jer oni tako hoće, ima da se svi pitamo oko tih stvari koje se sve nas tiču.

Na ulice treba izaći ako ne može ovo da se reši institucionalnim metodama.

Ako se gleda kroz istorijsku vizuru, romansko slova tj. Latinica kojom sada pišemo je takođe srbsko pismo jer su ga Srbi osmislili. Još ako se zna, a vidimo da neće to da se zna, da su Rim osnovali RASENA (etrusa), Sa (r) binjani i Latini i ko je bio okosnica svog Rimsko-Romejskog carstva, blesavo je negirati da je latinica srbsko pismo. Ko hoće neka negira, ali vam ovako stoje stvari, pa vi istrajavajte u svojim namerama, niko vam ne brani, ali vam to nije baš pametno.

Evo primera ostrašćenosti tih gnevnih Srba koji zarad trenutnog besa i inata uništavaju svoga roda istoriju i stalno bi da se piše neka nova istorija koja negira predhodnu.oglas lat cir

Čovek u gnevu oslepi i smetne sa uma da nijesu knjige samo knjige poezije i romani, ima knjiga sa matematičkim formulama, sa programerskim kodom, koji je uvek pisan latinicom. Znači li to da će ovaj čovek da kopira samo stranice knjige gde je tekst pisan azbukom, a formule i programeski kod neće hteti da kopira?

Njegovo je pravo da radi šta hoće u njegovoj kući, ali na primeru Turske vidimo da je Turska prešla sa arapskog pisma na latinicu i ne vidimo da su išta manji ni muslimani ni Turci. Doduše nisu ni Arapi, a pisali su arapicom. A Srbi su Srbi, a ne pišu Srbica, nego ćirilicom ?!

Predlažem ovom štamparu ako koristi aparate za kopiranje ili računare ili bilo koje druge mašine, a na latiničnom su pismu, da ih ne koristi kako bi bio dosledan.

Evo još malo činjenica: Od 1992. godine srbski i hrvacki jezik se smatraju posebnim jezicima, mada nauka to ne može da dokaže, jer je ovo politička podela, i ovakvo stanje je zavedeno u međunarodnim institucijama koje o tome brinu pod oznakom ISO / FDIS 12190 .

Dakle, srbski jezik nije uvršten u jezike koji koriste latinično pismo, nego je uz hrvacki jezik registrovana latinica, a uz srbski jezik je registrovana samo ćirilica, dakle za srbski jezik je samo jedno pismo, a trebaju oba

Hvala SANU, koje je ipak ANUS, jer nema ništa srbsko u sebi, to je akademija Srbije, a ne nas Srba.

Na ovaj način su institucije Srbije bez konsultovanja sa ostalim nesrbijanskim Srbima se odrekle sve srbske kulturne baštine pisane Romanić, tj. Latinicom.

Srbima ne trebaju neprijatelji, sami smo sebi najveći neprijatelji, sa SANU-om na čelu.

 

Izvor: trebevic.net     

Zapadni Srbi