Kusturica: Kosovski i holivudski mit? Jedan me štiti i od njega živim a drugi me ubija, i šta očekuju da ću da izaberem?

U Multipleksu Doli Bel u Andrićgradu održana promocija najnovije knjige proslavljenog srpskog režisera Emira Kusturice „Šta mi ovo treba“ u izdanju Vukotić medije.
Pored autora, o knjizi su govorili prof. dr Jovan Delić i prof. dr Miloš Ković.
Govoreći na promociji Emir Kusturica rekao da za „ovu knjigu nikada nije mogao pretpostaviti da će biti knjiga iako je iz tog dnevnika nastala i prva knjiga ,,Smrt je neprovjerena glasina“.
– Niko ne zna kako nastaje neka knjiga. Ne znamo kako se nešto rodi.
Kad čoveka pitaju zašto piše, to je glupo pitanje. Pisanje služi da se zakači nečija duša zapletom i melodijom za ono što se piše – rekao je Kusturica.
On je podsetio da se u knjizi nalaze četiri pesme, i da mu je zbog toga Matija Bećković rekao „da mu udara na kašiku“, a kad ih je iščitao – „rekao je da mu se trese čitav escajg“.
– Renesansa je razvijala zapadnoevropski deo čije je najveće dostignuće bila srednja klasa za koju vidimo šta se dešava u Francuskoj. Tamo je građen vrednosni sistem koji je u dva Napoleonova rata pokušao da pokori Sibir. Francuska, koja je zaslužila da ima komfornu srednju klasu, ima problema sa Makronom koji sve to ukida. Tamo se suši osvešćena srednja klasa kao najveće dostignuće zapadne Evrope.
Muhika je rekao da ne veruje u republiku, jer većina glasa za manjinu, pa bi manjina trebalo da živi kao većina,a nije tako – rekao je Kusturica.
Po njegovim rečima, „Kosovo je centralna tema svake priče o našoj duhovnosti“.
– Kada je trebalo da izvadim državljanstvo, čovek je u moje ime otišao da uradi ovo u Sarajevu, ispalo je da se tamo nisam ni rodio.
Sve se zasniva na instant mitu. U Beogradu pojedini pričaju o tome kako je Kosovo mit bez pokrića. On može da se dovodi u pitanje, ali ne može se tražiti dokument o dokazu mita. Mi u Srbiji slavimo svece, a oni u Americi Holivud. Šta bi bilo da mi udaramo na njihovu mitologiju i osporavamo njihovo duhovno središte? – upitao je Kusturica.
– Kada pričamo o kosovskom mitu i holivudskom mitu, jedan me štiti i od njega živim, a drugi me ubija i šta očekuju da ću da izaberem?
Istorija je naknadna svest i možemo da je krojimo ako imamo imalo iskustva i kontinuiteta i u tome leži naš problem. Morali bismo je učiti od obdaništa – kaže proslavljeni režiser.
– Film o Jasenovcu nije pitanje mog i nečijeg drugog integriteta. Holivud je rekao da će da uzme najbolje glumce kao da film ne zavisi od istorijskih uslova, živote, filmske estetike i ostalih stvari.
Radio bih ja film o Jasenovcu, ali setite se da je Oskar za film o logorima dobio Benini, i to za komediju o ovoj temi – rekao je Kusturica.
Profesor Jovan Delić, govoreći na promociji rekao je da je „svaka od knjiga Emira Kusturice potvrda da je život čudo“.
– One izviru iz samoga života i o njemu svedoče, često i bolno. Njegovim knjigama odzvanja živi govor koji postavlja pitanja o svemu.
Don Kihot najbliži je rod Emira Kusturice, kao i Ćopić čije su ,,Magareće godine“ prva pročitana knjiga mladog Emira Kusturice koji nije voleo da čita. Kusturica je simbioza Don Kihota i jednog osećanja istorije na koje ga obavezuje Andrić – rekao je profesor Delić.
– Andrićgrad je čedo Emira Kusturice koje se začelo na bračnom putovanju Maje Mandić i Emira Kusturice i o tome on piše u ovoj knjizi koju promovišemo u gradu koji je on još tada možda video.
Ksturica je neumoran putnik i od Vuka Karadžića, Andrića i Dučića nemamo takvog čoveka koji po svetu sreće sve one ljude koji nešto znače. Takvu vrstu komunikacije sa svetom, a biti i ostati Srbin, ima veoma mali broj ljudi, a prvi danas Emir Kusturica. U vreme kada su Srbija i Srbi stradali, Emir Kusturica je sa strašću ostao pripadnik tog naroda – reči su profesora Delića.
Po rečima profesora Miloša Kovića, „u doba kad smo ratovali protiv NATO-a bili smo sinovi Svetog Save i kosovskog mita“.
– Cela priča ovoga što Zapad radi jeste da se opravdaju svojoj deci.
Ako biramo ko ćemo da budemo, bolje je da budemo deca mučenika sa Starog Broda, iz Prebilovaca, iz Jasenovaca. Protiv nas ratuju zato što smo Srbi i sve drugo je prazna priča. Republika Srpska je upozorenje na ono što smo preživeli. Dakle, Republika Srpska je ,,da nam se više stradanje ne ponovi“ – rekao je profesor Ković.
– U ovoj knjizi možemo videti da kao da smo jedan život živeli do devedesetih i od devedesetih do sad. Iskustvo Emira Kusturice je prepuno istorijskih asocijacija i ovo je zbog tog života na granici države i epoha. Latinska Amerika je prepuna asocijacija na našu kulturu. Oteti kontinenti i genocid je ono što delimo sa njima, a svest o tome se sreće u pričama o Muhiki i Maradoni koje je Emir Kusturica opisao u knjizi. Hitler se ugledao na protestantske kolonijalističke države. U Holivudu će da odrede ko je zločinac. Ova knjiga je o tome da ponovo počinje revizija istorije Drugog svetskog rata – rekao je profesor Ković.
Foto: M. Cvetković /iskra.co
Iskra , Vostok