Копирају ли Бошњаци у Санџаку опасан сценарио са Косова

Распад Југославије почео тако што су прво словеначки, па касније и хрватски политичари од својих грађана тражили да не одлазе у тадашњу ЈНА. Да ли СДА Санџака покушава да копира тај модел?

Странка демократске акције Санџака је издала саопштење у коме захтева да Министарство одбране и српска војска Бошњаке из Санџака изузму из позивања и распоређивања у резервни састав и учествовања на војним вежбама, додајуц́и да се Бошњаци нец́е одазивати таквим позивима „како себе не би излагали ризицима и реалним опасностима по живот“.

Саговорници Спутњика сматрају да оваква изјава не само да диже тензије него спада у домен рушења уставног поретка државе Србије.

Љубан Каран, потпуковник Контраобавештајне службе (КОС) у пензији, верује да се иза овога крије кривично дело које држава не би смела да занемари. Марина Костиц́, специјалиста међународне политике и генерални секретар Струковног удружења сектора безбедности (СУСБ), поставља питање да ли ц́е они Бошњаци који се оглуше о овај захтев проц́и као својевремено Албанци са Косова лојални Србији?

„Знамо како су пролазили Албанци на Косову који су били виђени као сарадници државе Србије и њених институција… Зато бих се ја више забринула за однос Бошњака према Бошњацима него за однос Србије према њима, и мислим да би и остали лидери Бошњака требало да реагују како би смањили тензије које постоје унутар бошњачког народа“, напомиње наша саговорница.

Пуковник Каран каже да не треба заборавити да је распад Југославије почео тако што су прво словеначки, па касније и хрватски политичари од својих грађана тражили да не одлазе у тадашњу ЈНА.

„Не смемо да дозволимо да држава Србија не контролише део своје територије. Ако је вец́ на Косову тако како јесте, и ако су тамо међународне снаге, не смемо дозволити да на овом делу, који је под нашом контролом, појединци нарушавају државни поредак и подривају основне стубове друштва“, упозорава пуковник Каран.

Србија не сме, додаје наш саговорник, ни због каквог притиска, без обзира на то да ли он долази изнутра или споља, себи да дозволи луксуз да наруши одбрану и безбедност државе. Бошњаци су наши грађани, и они треба да буду одани држави у којој живе, што значи и да се оџивају на позиве као и сви други грађани ове државе.

„Они не могу селективно да поштују државу Србију — да прихвате бенефиције које уживају од државе, а обавезе не. То не дозвољава ниједна држава у свету, па не би требало ни Србија. Јер, шта овом поруком СДА Санџака хоц́е да покаже? То да Србија није држава!? Да може да се ради и овако и онако? У чију ц́е војску ти људи иц́и ако не у нашу, ако затреба. Да ли ц́е иц́и у неку другу? То је питање које треба поставити лидеру СДА Санџака Сулејману Угљанину“, верује наш саговорник.

Генерални секретар СДА Санџака Ахмедин Шкријељ је на конференцији за штампу навео да се њиховој странци јавио велики број, како је рекао, забринутих родитеља „чија су деца добила позиве за распоређивање у резервни састав српске војске и учествовање на војним вежбама“.

„Они су се обратили странци са захтевом да их заштити од те врсте притисака и опасности по живот којим их излажу српска војска и Министарство одбране“, навео је Шкријељ.

Шкријељ је још рекао да „објективан страх Бошњака од српских оружаних снага“ лежи у чињеници да „многобројни злочини почињени над Бошњацима од стране управо тих оружаних снага нису расветљени, а одговорни до данас нису кажњени“.

Управо из тих разлога, према његовим речима, Бошњаци у српској војсци и другим српским оружаним снагама виде претец́у оружану силу која је показала непријатељски однос према Бошњацима од распада бивше СФРЈ до данас. Он је додао и да су се тим поводом обратили највишим државним органима са захтевом да изузму Бошњаке из распоређивања и позива на војне вежбе „све док се не открију и казне припадници српске војске који су учествовали у злочинима над Бошњацима и док се не утврди коначно решење за положај и статус Бошњака и Санџака“.

Бранкица Ристић

рс.спутникнењс.цом,Корени