Коментар: Перса

Сви у Србији знају ко су Станија, Маца Дискреција и Дара Бубамара али мало ко зна ко је Перса Стојковић из Паралова на Косову и Метохији.

Е, та храбра старица од 75 година, одбија да плати казну албанским властима од 50 евра на име „нарушавања јавног реда и мира“ и прети јој због тога затвор.
Санкција јој је разрезана пошто је избацила из своје авлије стоку албанског примитивца Ганија Ибишија који ју је због тога и претукао.

Српкињи на српској земљи, пред њеним домом, неустрашиви Гани претио је да ће да је закоље секиром. Ни тада Перса није устукнула.

Не чуди зато ни што је ова наша бака, топлих очију, одбила понуду заменика косовског премијера Бранимира Стојановића да јој плати казну.

Јер, да је пристала на то милосрђе, прихватила би и сопствену кривицу. Да је узела тих 50 евра којих нема, потписала би капитулацију пред неправдом. Легитимисала би пресуду антисуда да је „нарушила јавни ред“. Она, честита Српкиња, у поретку терориста и нарко-дилера где се свакодневно у „парламенту“ пуши сузавац.

Шта нам то поручује Перса са српског Косова?

Да нема те казне, награде, штапа или шаргарепе, због које се продају образ, част и достојанство.

Да не постоји та сила, која може да сломи неког ко верује у истинитост и исправност својих дела.

Да нема тог европског поглавља који може да натера Србију да одустане од свог Косова и Метохије.

Да, архаично и превазиђено звуче све те поуке у времену ријалити морала и свеопште проституције. Епски отрцано делују те идеје у постмодерно доба брзине, маркетинга и луцидних доскочица на друштвеним мрежама.

Али, све док постоји бар једна Перса, за овај народ има наде.

 

ИЗВОР: kmnovine.com