Коме нудиш своје срце, Новаче

После сваке победе Ноле је симболички слао своје срце публици која је у највећем броју мечева навијала против њега. Ко му је рекао да се тако понаша?Шта му је то значило?Зашто је то радио? Да им се допадне? Да придобије њихове симпатије, љубав? Да ли је успео? Нормално, да није јер су и у Вимблдону навијали против њега

У спорту можеш победити сто пута за редом и постићи незамисливе рекорде, али десиће се да ћеш стопрви пут застати и изгубити.

То се десило и Новаку Ђоковићу, тренутно, најбољем тенисеру Света, најбољем српском спортисти, најпознатијем Србину на планети.

То је нормално, није човек машина, без емоција, коју укључиш и одеш а она ради док је опет не искључиш.

Тако је и наш Ноле, застао. Да ли му је био лош дан? Да ли је рука отказала? Да ли су му ноге касниле за мозгом, једноставно, Ноле је изгубио од Кверија којег је редовно побеђивао без по муке.

Добро, ништа страшно. Спорт је то и тако то бива у спорту.

И није Нолетов пораз тема овог мог писанија.

Тема је нешто друго. Нешто што сам запазио на Ролан Гаросу, а вероватно и други, који су гледали Нолетове мечеве, све до финалног меча када је победоносно подигао победоносни пехар!

После сваке победе Ноле је симболички слао своје срце публици која је у највећем броју мечева навијала против њега. То је наставио и у Вимблдону, све до пораза од Кверија!

Ко му је рекао да се тако понаша?

Шта му је то значило?

Зашто је то радио?

Да им се допадне?

Да придобије њихове симпатије, љубав?

Да ли је успео?
Нормално, да није јер су и у Вимблдону навијали против њега и то баш онако страствено.

Једноставно, западњаци њега не воле и никада га неће волети колико год се он трудио да им се допадне. Он се не уклапа у њихову агенду. Они не могу да схвате да је један Балканац успео, да је најбољи и да влада спортом који су они резервисали за своју “елиту“.

Не прихватају да је Ноле за њих елита коју они више немају. Њима је још увек непојмљиво да Србин влада белим спортом, безпоговорно, краљевски, да је увео нове стандарде, освојио рекорде за које ће им требати године да их достигну!

Зато Ја као навијач Нолетов не могу да схватим да им ОН поклања своје срце.

Његово срце треба да остане ту где јесте, а уздигнута три прста су сасвим довољна за ту публику.

Па, макар им рогови израсли.

То је наш српски поздрав када тријумфујемо и када се радујемо.

А, њима, ако им се не свиђа, нека звижде и нека навијају против Нолета као на УС Опену прошле године.

Бар да им је вредело!

Зека Поповић

ИЗВОР: svisrbisveta.org

ФОТО: ЕПA