Koliko su đacima neophodni veronauka i građansko vaspitanje?

Veliku polemiku je 2001. godine izazvalo vraćanje veronauke u naše škole i po prvi put uvođenje građanskog vaspitanja. Nakon 15 godina nastave, čini se da debata o ovim predmetima izaziva žustrinu istog intenziteta.

Ministar prosvete Srđan Verbić predložio je da umesto kroz 12 godina osnovne i srednje škole učenici izučavaju ova dva predmeta samo tokom četiri godine osnovne škole.

Reagovala je Srpska pravoslavna crkva koja se protivi ovom predlogu. To je, međutim, samo jedan nivo neslaganja. Drugi se odnose na efekte ova dva predmete i načine na koje se oni izučavaju.

Gosti Novog dana televizije N1 tim povodom bili su profesor veroučitelj Stevan Jovanović iz Pete beogradske gimnazije, Bojana Selaković iz Građanskih incijativa i Ilinka Miletić, nastavnica građanskog vaspitanja u Osnovnoj školi „Đorđe Krstić“.

Građansko vaspitanje traži otvorenost za stalno učenje

Ilinka Miletić kaže da je predavač građanskog vaspitanja od 2001. godine i da iz svog ličnog iskustva može da kaže da je taj predmet veoma bitan. Ona podseća da je 2011. rađeno dobro i opsežno istraživanje o efektima građanskog vaspitanja i verske nastave, čiji je naručilac bilo upravo Ministarstvo prosvete.

Nastavnik građanskog vaspitanja, prema njenim rečima, mora imati veštine, širinu i otvorenost za stalno učenje. Predavači pritom imaju slobodu da sami unose određene sadržaje u nastavu. „Zaista vam je data sloboda. Ima nastavnika kojima to predstavlja teškoću. Većina to nema u svom bazičnom obrazovanju, i zaista za te ljude to predstvlja teškoću „, kaže Miletić, ali ističe i da je širom Srbije upoznala izuzetne nastavnike koji su potpuno posvećeni predmetu.

Ona kaže da sa učenicima ima odnos poverenja i uzajamnog poštovanja. Na časovima se, kako kaže, govori o ljubavi, i poštovanju, kako prema sebi, tako i prema drugom ljudskom biću.

Govoreći o porastu vršnjačkog nasilja, uprkos nastavi građanskog vaspitanja, Miletić kaže da je sve to odraz društva. Njeni učenici na času slušaju jedni druge i vode argumentovane razgovore, ali kažu da im je teško da to primene kada izađu van učionice. Škola nažalost nije više glavni element vaspitanja, kaže Miletić i ističe da su đaci sve više izloženi i drugim društvenim okolnostima.

Veronauka nije indoktrinacija

Veroučitelj Stevan Jovanović kaže da stav Srpske pravoslavne crkve o veronauci nije mešanje u državna pitanja, ali da Crkva ima pravo da iznosi svoj stav o društvenim pitanjima. „Crkva je pozvana da se brine o društvu, makar o onom delu društva koji pripada toj zajednici“, kaže Jovanović.

On kaže da na časovima verske nastave ima veliki broj ateista, i da misli da se na osnovu izjave ministra Verbića može stvoriti lažna slika da su veronauka i građansko vaspitanje nekompatabilni i da razdvajaju decu. Jovanović ističe da na osnovu njegovog iskustva to nije tako.

Jovanović kaže da bi bio veoma srećan kada bismo imali u drugim temama imali više predmeta koji se tiču istorije religije. On kaže i da EU preporučuje da se u nastavi razvija multikulturalnost i tolerancija kod dece. Smatra i da kao dobar primer može poslužiti litvanski model, gde postoji predmet „moralno vaspitanje“, a na učenicima je da biraju iz kog ulga će da ga slušaju – konfesionalnog ili etičkog. „To jeste jedan predmet ali ostavljate mogućnost detetu da ga vaspitavate u duhu religije koju vi kao kao roditelj ispovedate“, objašnjava Jovanović.

On ističe daje prvi za to da se veronauka ukine ako indoktrinira ljude, ali da to nije tako. Fokus modernog predavača, prema njegovim rečima, nije na udžbeniku i on mora da razvija kritičko mišljenje. Nema pitanja koje učenik ne sme da postavi, kaže Jovanović i dodaje da je potrebno da se čitava prosvetna strategija usmeri ka konceptu obrazovanja za život.

Nedostaje nam široka javna rasprava

Bojana Selaković iz Građanskih incijativa kaže da ne treba izlaziti sa zaključcima pre nego što se prethodno istraži šta deca treba da nauče na časovima građanskog vaspitanja, šta se želi od tog predmeta i šta u njemu treba redefinisati.

Ona kaže da Građanske inicijative podržavaju ispovedanje svake vere, ali u domenu ličnog prostora, a ne kao versku nastavu u školama. Selaković dodaje da bi u školi mogla da se izučava istorija religije, bez zadiranja u neku vrstu ličnog ispovedanja vere. Sva deca treba da uče isto, smatra ona.

Kada je reč o nacionalnoj tradiciji, ona se, prema njenim rečima, može izučavati u okviru drugih predmeta – maternjeg jezika, istorije, muzičkog i likovnog.

Selaković kaže da je o građanskom vaspitanju potrebna široka javna rasprava u kojoj bi učestvovali svi javni akteri, i tokom koje bi se iz svih uglova sagledalo šta može da se unapredi.

IZVOR: anti-censura.com