ЈЕЗИВА ТАЈНА “СТЕЋКА” НА ТЕРАЗИЈАМА: Видели сте га сто пута, а не знате ЗАШТО се баш ту налази

Споменик, права громада, висок четири метра и пречником од скоро 80 центиметара, огроман и црн стоји у самом центру Београда, на Теразијама. Хиљаде свакодневно пролазе поред њега, а да га ни не примате.
А баш на том месту, пре тачно 76 година, догодио се страшан злочин који је згрозио и шокирао тадашње престоничане.

У раним јутарњим часовима 17. августа 1941. године немачки окупатори су у Београду послали опомену свима онима који би евентуално помислили на отпор. У центру града, на бандерама на Теразијама, обешена су петорица Срба који су раније стрељани у дворишту Гестапоа.

Њихов злочин? Штура и стереотипна флоскула “пружање отпора окупатору”.

Наводни “терористи” били су – ученик Милорад Покрајац, кројачки радник Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, и земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић. Тела су остављена да данима, у знак претње, висе на стубовима јавне расвете као врхунац понижења једног града, људскости…

Четрдесет година касније, на истом месту грађани слободног Београда подигли су споменик. Огромни црни обелиск висок четири метра и пречника 80 центиметара, рад вајара Николе Јанковића и данас стоји на Теразијама.

Они који га пажљиво загледају видеће уклесане призоре вешања и стихове чувеног Васка Попе.

terazije-stecak beograd

Две године касније, у непосредној близини споменика, постављена је бронзана спомен-плоча са именима убијених родољуба и епитафом: “Борцима за слободу које су фашистички окупатори обесили на Теразијама 17. августа 1941. године – грађани Београда”.

Члан Градског већа Стево Таталовић положио је данас венац на Споменик обешеним родољубима на Теразијама, а у знак сећања на пет грађана Београда које је немачки окупатор обесио 1941. године.

– Данас се присећамо првих жртава београдског отпора према окупатору, који је овим чином покушао да заплаши остале Београђане. Београд је од почетка Другог светског рата па до ослобођења представљао симбол отпора немачком окупатору – истакао је Таталовић.

Венце су положили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и припадници Министарства обране и Војске Србије.

Заборав као најгора казна

Причу о стрељаним Београђанима нећете наћи ни у једном уџбенику историје, а споменика, иако се налази у центру Београда, нема на сајту града у рубрици посвећеној престоничким споменицима. И бронзана спомен-плоча са именима убијених и епитафом је неколико пута крадена.

Да ситуација буде још гора, ово није једино што је украдено!

Оригиналне бандере-вешала на којима су висили несрећни Срби уметнички су прерађена и пренета су приликом изградње Алеје стрељаних родољуба 1941-1944 на Ново гробље где је уређено посебно спомен обележје.

А онда је, приликом реконструкције комплекса 2003. године неко украо вешала! Бандере су касније нађене, али су у том тренутку већ биле исечене и непоправљиво уништене. Од тада, на Новом гробљу су само реплике.

Зато, ако данас пролазите Теразијама застаните поред великог црног “стећка” и помислите на оновремене Београђане и њихов страх и безнађе. Не дозволите да се заборави!

(Дневно) Webtribune