Ja to tako vidim…

Danas se u Srbiji većina nas mladih u potpunosti gnuša politike. Izbegavamo sve političke teme, kažemo da nas politika ne interesuje. Većina ne zna za koga bi da glasa, kaže da su svi političari loši, tvrdimo da su svi iza one druge strane skupštinskih vrata lopovi… Prepričavamo kako su cene u skupštinskom restoranu male… Takvu situaciju upravo priželjkuju svi oni političari, ogrezli u mitu i korupciji.

Pa hajde da krenemo ispočetka. Ko smo to mi? Mi ne postojimo. Postojim ja, postojiš ti, postoji on. Svaka zajdenica jeste skup pojedinaca. Ako bismo se vodili matematikom, onda bi ukupno ponašanje celog tog višemilijonskog skupa, svih „nas“ zajedno, bio zbor naših pojedinačnih. Međutim, nije baš tako. Svi oni koji ćute ne ulaze u taj zbir. Svi mi koji ne kažemo šta mislimo, nismo aktivni deo nijedne zajednice. Svoj glas prepuštamo onima koji su nešto hrabriji, koji smeju da kažu „ja“, koji imaju svoj stav. Postajemo saučesnici svake njihove odluke, jer ako nismo bili protiv, bili smo za, jer u životu uzdržani ne postoje.

I to bi čak moglo biti potpuno u redu, ali izgleda da nije. Kada neko predloži nešto, i kada ima vlast da to nešto i realizuje, svi drugi ćute. Kažu da ne valja, ali kažu sebi. Odluka bude donete, implementirana… Mi onda kažemo kako je političar loš, priželjkujemo nekog novog i vreme prolazi. Dođe taj drugi, on uradi ono što on misli, nama opet nije po volji, gledamo i ćutimo, čekamo trećeg… To be continued…

Ko su političari? Političari su onaj deo „nas“ koji je jednom kazao „ja“. To su svi oni ljudi koji su odlučili da nešto učine u svom životu, za sebe, za druge, za nekoga. Oni su imali hrabrosti da postanu političari. Verovatno nisu najpametniji, ali se bave politikom. I šta mi radimo? Konstatujemo iz dana u dan kako su oni glupi, kažemo da ništa to ne valja i gledamo svoja posla. Tu već polako dolazimo do osnovnog problema. Ako je neko ko je na vlasti glup, zbog čega ga mi pametniji ne zamenimo?

Ako kažem „zato što smo nesposobni da se bavimo politikom, zato što nemamo viziju, zato što nemamo hrabrosti, zato što nemamo volje“, mnogi će me osuditi, ali je suština takva. Svi mi umemo da kažemo da je nešto „sranje“, ali niko ne zna da kaže kako to „sranje“ treba da bude bolje. Neko i kaže nekada, ali kaže drugome. Ne kaže sebi. Čemu to vodi?

To vodi akumuliranju nezadovoljstva među ljudima koje ne vodi ničemu. Svi smo mi nezadovoljni tim političarima, glasamo za neku tamo opoziciju, kažemo da će jedan čovek rešiti sve probleme. I tako prolazi vreme, prolazimo mi kroz njega i dolazi kraj.

Treba da nas interesuje politika. Treba da želimo da se bavimo njome. Treba da preuzmemo inicijativu. Možda nismo bolji od nekog političara, ali možda baš mi možemo pomoći da uradi nešto sa ovom zemljom?!

Ako društvo podelimo na „političare“ i „narod“, biće nam jasno koga ima više. Kada prođu izbori na vlast dolazi neko drugi, ali neki drugi političar. I nama bude isto. Pa i logično je da bude nekako tako. Zašto bi političar više želeo da uradi nešto dobro za nas od nas samih? Normalno li je da ja vodim više računa o tebi od tebe samog? Jeste normalno ako imaš 7 godina. Normalno je i ako si ti invalid, ili ako si pomalo retardiran.

Koja ja naša percepcija uspešnosti? Ko je to u Srbiji uspešan? Većina će navesti nekoliko sportista, Novaka verovatno svi. Da li je on onaj ko upravlja ovim svetom? Neki će reći da je poznata Ceca, neki fudbaler ili košarkaš. Reći će da je poznata i Stanija, izgleda i omiljena, pobedi u Farmi kolk’o sam čuo. Upravljaju li ovi ljudi bilo čim? Određuju li oni naše živote? Pa ne određuju oni ništa. Političari će povećati cene struje, uvesti pretplatu, poskupiti gas…

Da li smo shvatili? Političari se pitaju za sve. Oni su na vlasti. A mi smo ovce sve dok sami ne postanemo političari. Svi ne možemo biti, suludo bi bilo – neki sigurno mogu. Možeš možda ti, možda može on. „Mi“ ne možemo, mora neko. Kada taj neko bude bio dobar čovek, biće i vlast dobra. Ja se ne bavim politikom, pa se na postojeću i ne žalim. Onda nemojte ni vi! Ili možda uđite u nju.
usa-politics
Ne treba ovako, budimo mi na injhovom mestu ako možemo.

IZVOR: stavmladih.com