Добросав Никодиновић: Исламизација Рашке области тече несметано

Вест да је Скупштина Општине Новог Пазара покренула иницијативу да име старе школе „Растко Немањић“ у селу Дојевићу, која је постојала још у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца промене именом арапског суверена, узнемирила је не само грађане ове општине, већ културну и друштвену јавност. Исламизаија Рашке области се наставља несметано, као и за време османске окупације Србије, тако и данас кроз институције власти. И званична Србија на то ћути и жмури.

Прошлост Рашке обасти наставља се савременим њеним животом, процес исламизације није завршен. Најтежа последица турске окупације Србије су исламизирани Срби исла-мизацијом промењене свести који вековима траже свој национални идентитет јер нису прихватли ни турски ни српски ни други национални идентитет већ хоће неки нови исламски национални идентитет, да не буде ни европски, ни српски, ни турски, а опет да баш то буде. Нико њима не брани да буду оно што они желе, али не на штету српске историје, културе, традиције.

У Србији је давно уведена политичка пракса да сваки режим брише баштину прошлих времена уводећи нове категорије вредности и мењајући свест савременицима новм изразима, новим навикама и понашањем, културном праксом и другим садржајем живљења, редовно променом имена улица, тргова, институција. Тако смо имали свој комуистички идентитет са комунистичком свешћу уместо хришћанског, светосавског. У Рашкој обасти исламизирани Срби су увек били на граници тих промена, држали се и промена и исламске доктрине, али увек остајали у оном духовном миљеу које им је донела турска окупација. Та колебања нису им дозволила да учврсте своју националну свест и формирају своје националне идентитете па су екстремно лутали тако да данас лудо гину на Блиском истоку ратујући за неку исламску државу без јасне представе о тој назови држави. А увек су настојали да свој исламски садржај прошире и учврсте бојећи се да не изгубе и тај ослонац под ногама. Највећу опасност су видели у савременој држави у којој су они тренутно живели, а пре њих живеле генерације њихових предака. То јесте била и показала се као опасна и штетна заблуда јер никако нису налазили свој мир у потпуно нормалним условима живљења, увек сумњајући да се иза нечег крије нека нејасна опасност. То је био генератор њиховог национализма и клима лаког колаборционизма са свим непријатељима Србије, што је огромна штета и њихова и Србије.

Raska oblast

Пре једног века се ослободила Рашка област турске окупације, исламизирани Срби су сви пошли за турском војском у полачењу, али их је вратио генерал Михаило Живковић да се жене и деца не мрзну код својих домова које су оставили. Ни данас муслимани Рашке области не прихватају историјску чињеницу да их је Србија ослободила турске окупације, већ сматрају да су изгубили своју државу и да живе под српском чизмом. То је такорећи јуче јавно говорио муфтија, тако мисле многи муслимани Србије и чврсто се држе ислама као да ће их он заштити од свега што им се не свиђа. Нико не угрожава муслимане Србије, њихово неповерење и стрепња су нереални, али то им је подстицај да се организују и концентришу на националној основи и упорно се држе неких остатака турске окупације. Иако их је мање од две стотине хиљада фиксирали су своје опредељење у стварању своје државе под именом „Санџак“ користећи незнање грађана Србије као да је то остатак турске државе у Србији, а не само турски административни појам. У том циљу имају свој званични програм који реализују кроз „своју владу“ Бошњачко национално веће, смислили су свој грб, заставу, државне празнике, националне награде, организовали све категорије друштва, основали своје институције просвете и образовања, социјалне заштите, нсгују орфијенталну архитектуру, изградили систем друштвене инфраструктуре, измислили свој ,,босански језик“ језик, одабралли Босну за своју матичну државу, освојили власт у скро свим локалним самоупрвама Рашке обасти, корак по корак суптилно бришу трагове Немањићке баштине, вежу се за исламске државе, животном простору дају исламски имиџ, иду толико детаљно да верске обреде обављају на отвореном тргу у Новом Пазару десетином хиљада учесника (рамазанску вечеру), постали су власници свих медија, променили су сва географска имена у Рашкој области у турска имена (насеље Црквине зову Кадилук), обичаји и понашање им је посебно, турско-исламско, стално се подсећају на феудално робовски, турски, окупаторски режим кад су многи били турски феудалци, Срби Рашке области су маргинализовани, без економске и политичке снаге (два Србина одборника у Скупштини Новог Пазара), маса Срба се иселило, има напуштених српских села без иједног становника, јер комунистички систем у општинама је био организован тако да Срби нису могли себи да обезбеде нормалан и пристојан живот, чак свест преосталих Срба је тако промењена да се полако идентифкују са муслиманима, живе у подсвесном османском страху.

Овај процес и даље тече, исламски национализам у Рашкој области се реализује кроз државне иснтитуције власти, Србија нема пуни суверенитет у Рашкој обасти, деценијама па и данас држава проводи опортунистику политику према исламском покрету на штету и Срба и државе Србије. Промена имена старе школе „Растко Немањић“ у Дојевићу код Новог Пазара коју је основала и изградила још Краљевина СХС, само је део тог програма и процеса стварања исламске државе у Рашкој области. Веома је индикативно да се временски поклапа одлука општинске управе у Новом Пазару са избором председника Одбора за науку, провету и комуникације Скупштине Србије. Или је случајно или само нестрпљење због јаке жеље. Било како било, Србија мора зауставити исламску параноју у Србији ако хоће да опстане. Националне мањине у Србији уживају сва права и благодети државе Србије и никако не смеју сећи грану на којој седе.

ИЗВОР: vidovdan.org