Хрвати траже део Српске!

У склопу планова хрватских политичара у Босни и Херцеговини да добију свој ентитет нашла се и идеја да тој федералној јединици којој теже припоје делове Посавине који су у саставу РС!

Ову скандалозну идеју, која је дочекана на нож у Бањалуци, изнео је Јосип Јерковић, потпредседник Републике Српске:

Надам се да ће Хрвати, с једним новим, федералним уређењем БиХ, што заговара наша странка (ХДЗ БиХ), морати да нађу свој кутак. Живимо на врло различит начин од онога што имамо у Федерацији БиХ, а надам се да ће један већи део Посавине и Републике Српске бити укључен у нову федералну јединицу.

Вукота Говедарица, председник СДС, тврди да су ови планови нереални.

Очигледно Хрвати имају претензију на Посавину која је део Српске. Добили су ветар у леђа јер је Додиков СНСД веома близак са ХДЗ БиХ. Хрвати немају подршку међународне заједнице око борбе за трећи ентитет, где желе да отму и део РС, али их у томе подржава СНСД. Какве гаранције има Додик да сутра кад Хрвати, хипотетички, добију федералну јединицу, неће бити већи противник Српске од Бошњака? – пита се Говедарица и додаје да ће СДС учинити све што може да заштити РС и њену територију, која је „јасно записана у Дејтонском споразуму“.

Сташа Кошарац, члан Главног одбора СНСД, каже за „Новости“ да није тајна да њена странка има добре односе са ХДЗ БиХ, али да никакво територијално прекрајање РС не долази у обзир.

Посавина као и цела територија Српске не може бити део било какаве приче у склопу могућег оснивања хрватског ентитета. Хрвати нека се боре за свој ентитет, то је њихово легитимно право али на територију РС нека забораве – каже Кошарац и додаје да СДС нема право да оптужује СНСД за добре односе са ХДЗ БиХ кад су они део власти на државном нивоу са том истом странком.

Циљају Дервенту и Брод

Хрвати би свом трећем ентитету да припоје Дервенту, Брод, као и делове Модриче, Шамца, Вукосавља, Пелагићева. У плану им је и део Брчког, у ком су живели пре рата, као и северни део општине Добој.

У Босанској Посавини, пре рата, по попису становништва из 1991, живело је 393.050 становника. Хрвата је било 134.445 (34,21 одсто), Срба – 115.460 (29,38), Муслимана – 113.251 (28,81), а Југословена – 19.123 (4,87).

Извор: Новости , МАГАЦИН портал