HAŠKI TRIBUNAL: SLOBODAN MILOŠEVIĆ NIJE KRIV, NEMA UDRUŽENOG ZLOČINAČKOG POTHVATA

 Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviuu u Hagu jednoglasnom odlukom od 24 marta ove godine utvrdio je da pokojni Predsednik SRJ i Srbije Slobodan Milošević nije učestvovao u „udruženom zločinačkom pothvatu“ u cilju progona Mislimana i Hrvata tokom rata u BIH u periodu 1992- 1995 godine. 

Naravno, za sve se to dobro znalo još u vreme kada je optužnica protiv Miloševića bila podignuta. Zašto za Tribunal to onda nije bila istina, a sada jeste? Po našem mišljenju, Tribunal od početka selektivno koristi svaku verodostojnu istinu – tako da se ona uvek okreće protiv nekog od Srba na optuženičkoj klupi. Kada je na njoj sedeo Milošević, nepostojanje nikakvog udruženog zločinačkog pothvata protiv Muslimana i Hrvata u BIH – nije bila istina, a sada 2016 godine, kada je Milošević preminuo pod uslovima koji su sumnjivi – to odjednom postaje istina i koristi se da se osudi drugi Srbin, Radovan Karadžić. Pošto Haški tribunal nije nikakav sud, to je iluzorno od njega očekivati bilo kakvu principijelnost kad je reč o suđenju Srbima. 

Pretresno veće Haškog tribunala u ovoj odluci – koja je već u štampi proglašena „zapanjujućom“, s obzirom na sve što je protiv bivšeg predsednika SRJ i Srbije napisano i emitovano u svetskim medijima – navodi da se „Veće nije uverilo da postoje dovoljni dokazi da se Milošević saglašavao sa zajedničkim planom „trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorija koje kontrolišu Srbi“. Konstatujući da je tom odlukom Milošević oslobođen svih optužbi, više komentatora u medicijima su svoju zapanjenost objasnili činjenicom da je Haški tribunal doneo odluku od 24 marta jednoglasno.

„Slobodan Milošević je rekao“ – navode sudije Haškog tribunala u ovoj odluci – „da svi pripadnici drugih naroda i narodnosti moraju biti zaštićeni“ i da „nacionalni interes Srba nije nikakva diskriminacija“, dodajući da „se svi zločini moraju energično suzbijati“. U razgovorima sa rukovodiocima bosanskih Srba, ukazuju sudije Haškog tribunala, „Milošević je govorio da razume njihove probleme ali da je najvažnije da se rat (u BIH) okonča“. Milošević je po Tribunalu oštro kritikovao shvatanje po kojem se bosanski Muslimani moraju potpuno da poraze. 

 Zbog neslaganja koje je povodom pojedinih pitanja nastalo između Milošević i bosanskih Srba, sudije su napomenule da je „SRJ smanjila svoju podršku RS i ohrabriovala bosanske Srbe da prihvate mirovne predloge.“ Endi Vilkokson je u svom komentaru ove odluke Tribunala naglasio da je ovako izručita konstatacija Međunarodnog suda da Slobodan Milošević nije bio deo udruženog zločinačkog poduhvata, i da je naprotiv „osuđivao etničko čišćenje“ – od ogromnog značaja jer je on bio optuživan za svo krvoproliće u Bosni,pa su zbog toga i oštre ekonomske sankcije uvedene Srbiji. Po Vilkoksonu je ovakvo neosnovano optuživanje Miloševića ravno optužbama Iraka da poseduje oružje za masovno uništenje – da bi se kasnije utvrdilo da takvog oružja uopšte nije ni bilo.

Milošević naglašava Vikokoson je u zapadnoj štampi satanizovan; u medijima zemalja članica NATO su ga proglasili „balkanskim kasapinom“, upoređujući ga sa Hitlerom i optuživali za genocid. Pri tome su koristili laži kako bi se Zapad opravdao za ekonomske sankcije protiv SRJ i Srbije i NATO bombardovanje 1999 i rat na Kosovu. Milošević je morao da provede poslednjih pet godina svoga života u zatvoru braneći sebe i Srbiju od lažnih optužbi za ratne zlione – da bi Tribunal sada priznao da je Milošević upravo nastojao da speči zločine i da zaustavi rat.

Vilkokson naglašava da su najteže optužbe protiv Miloševića, uključujući i one za genocid, bile povezane sa BIH. A sadam deset godina nakon njegove smrti, priznaje se da on ni za šta od toga nije bio briv.Haški tribunal, međutim, nije ništa učinio da objavi oslobađanje Miloševića od svake krivice. Te svoje zaključke Tribunal je sakrio u gomili papira presude Radovanu Karadžiću – „računajući da ih većina građana neće imati strpljenje da pročita“.

Valja pomenuti da je predsedavajući Veće koje je donelo odluku da Milošević nije učestvovao u nikakvom „udruženom zločinačkom pothvatu“ u cilju eliminacije Muslimana i Hrvata u BIH – bio sudija Kvon, koji je, inače, bio jedan od sudija u predmetu Miloševiću. Vilkokson dodaje da je Milošević umro pod sumnjivim okolnostima u Ševeningenu i skreće pažnju da nova odluka Haškog tribunala od 24 marta 2016 godine nameće potrebu da se razmotri odgovornost zapadnih NATO-država koje su porodici Miloševića i srpskom narodu naneli velike boli i štete u nastojanju da prikriju sopstvenu odgovornost za zločine protiv mira – da bi sada utvrdili da se Milošević norio protiv rata i protiv zločina koje su oni podsticali u BIH.

U 2005 godini Tribunal je povukao optužbu protiv Slobodana Miloševića za tzv Veliku Srbiju, nakon čega je uvedena optužba za „undruženi zličinački pothvat“. Milošević je preminuo pod sunjivim okolnostima godinu dana kasnije. Deset godina nakon njegove smrti, Tribunal je doneo jednoglasnu odluku daMilošević nije bio deo udruženog zločinačkoh pothvata protiv Muslimana i Hrvata u BIH – čime je demantovana još jedna laž.                                                

IZVOR: SLOBODA